Legendarni italijanski fudbaler Roberto Bađo (59) već godinama je daleko od fudbala, jer je svojevremeno "umro na nogama" zbog promašenog penala i to nakon što je bilo pitanje da li će uopšte moći da nastavi karijeru. Kultni lik italijanskog fudbala od pre tridesetak godina svojevremeno je poželeo da ga majka ubije jer nije mogao da trpi bolove nakon operacije.
Veliki intervju za "Korijere delo Sera" posebno je fokusiran na deo o teškoj povredi zbog koje je sebi poželeo smrt. Sa samo 18 godina doživeo je tako tešku povredu da je morao u Francusku na operaciju nakon koje je imao 220 šavova. Zapravo - tada je počela njegova borba za normalan život, a ne samo za veliku karijeru.
"To su tragovi koje su ostavile brojne povrede. Obeležile su mi karijeru. Prvi put kad sam povredio koleno bio sam klinac, a hirurgija nije bila na današnjem nivou. Zato sam morao da odem u Francusku da se operišem. Uklonili smu tkivo iz mišića kako bi mogli da mi rekonstruišu ukršteni ligament. Noga mi je bila otvorena. Sećam se putovanja od 12 sati. Vladala je totalna tišina, bio sam prestravljen od toga da možda više nikad neću moći da igram fudbal", ispričao je legendarni Roberto Bađo.
Nekoliko godina pre nego što će osvojiti Zlatnu loptu i postati zaštitno lice Serije A - koja je tada važila za najjaču na svetu - Roberto Bađo je zamolio majku da ga ubije. Nije više mogao da trpi bolove, nije mogao da trenira, da trči, da igra fudbal onako kako je želeo... I bilo ga je sramota zbog toga.
"Kad sam se probudio iz anestezije, vrisnuo sam od bola. Nisam mogao da uzimam 'pejnkilere', bio sam alergičan. Toliko sam bio u bolovima da sam rekao majci 'Ako me voliš, ubij me!'. Nisam mogao više da trčim i treniram kao pre. Mesecima nisam podizao platu od Fjorentine. Bilo me je sramota, nisam mogao da prihvatim da zarađujem, a ne radim ništa. Zato sam čekove stavio u fioku. Setio sam se oca, njegovog lica i glasa kad je rekao da nezarađeni novac donosi lošu sreću. Za mene je rad uvek bio povezan sa dostojanstvom, čak i kad sam bio povređen, a to nije bila moja krivica, osećao sam teret", priseća se nekadašnji fudbaler.
Ni sam Roberto Bađo ne bi mogao da objasni koliko je truda nakon takve povrede uloženo u oporavak i pripremu, u povratak na teren i u put do svetske slave. Ništa mu nije bilo poklonjeno - nakon teške povrede morao je sam da se izbori za poštovanje koje mu često nisu ukazivali ni u završnoj fazi karijere.
Kako je povreda promenila život Roberta Bađa?
Uspeo je Roberto Bađo da se oporavi od te prve, izuzetno teške povrede, ali njegova kolena više nikada nisu bila ista. Zbog toga mu je Đovani Trapatoni veoma hladno rekao "Plašim se da ćeš se povrediti" kada se Roberto ponadao da će za njega biti mesta na spisku za Mundijal 2002. godine, nakon što je na klupskom nivou živeo svoju drugu mladost.
Sa nacionalnim timom nije otputovao na Svetsko prvenstvo, pa mu se i želja za fudbalom postepeno gasila. Tih godina ulagao je nadljudske napore kako bi uopšte izašao na teren, jer su bolovi sa kojima se suočavao bili nezamislivi. Oni ga prate i nakon karijere, pa Roberto Bađo već godinama ne pomišlja na šutiranje lopte.
"Jedna stvar koja me stvarno boli je kad ga vidim uništenog u 57. godini. Nije igrao fudbal od kada je otišao u penziju. Čak i kada se igra sa nama u dvorištu odustane posle drugog driblinga, ima jake bolove i boji se da se opet ne povredi. Ne znam šta bih dala da ga vidim na terenu još 90 minuta. Nedostaje mi to uzbuđenje kad ga vidim na terenu, trči, dribla, onda uspori i gol! To veselje, vrištali smo kao ludi", ispričala je Robertova ćerka Valentina u jednom intervjuu.
Nekada najbolji fudbaler sveta - dobitnik Zlatne lopte iz 1993. godine - živi na selu, vozi automobil star 40 godina, a fudbal je na njemu ostavio dubok trag. Odlučio je da se udalji od fudbala i da živi u miru, a nedavno je napravio profil koji je na društvenim mrežama privukao ogromnu pažnju. Davno pre toga je promenio veru kako bi pronašao duhovni mir.
"Počeo sam da praktikujem budizam u teškom trenutku. Bio sam mlad, imao sam 18 godina i doživeo sam tešku povredu kolena. Bio sam očajan. Budizam mi je dao snagu da se izborim i da ne odustanem", pričao je Bađo koji je rekao da je za njega budizam "put samorazvoja" i da ništa nema bez truda.
Kakvu je karijeru imao Roberto Bađo?
Veliki majstor fudbala tokom profesionalne karijere igrao je za Vičencu, Fjorentinu, Juventus, Milan, Bolonju, Inter i Brešu, a za reprezentaciju Italije nastupio je 56 puta. Bio je jedan od najboljih evropskih fudbalera svoje generacije, a njegov stil igre terao je navijače da se ponovo zaljube u fudbal.
Sa reprezentacijom Italije Roberto Bađo je osvojio drugo mesto na Mundijalu 1994. godine i treće mesto na Mundijalu 1990. godine, a ceo svet pamti njegov promašeni penal na Svetskom prvenstvu u SAD kada je "umro na nogama", kako sam kaže. Kao fudbaler Juventusa osvojio je Seriju A, Kup Italije i Kup UEFA, a kao igrač Milana stigao je do šampionske titule. Osvojio je Zlatnu loptu 1993. godine i bio drugi u izboru naredne godine.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
· Reaguj