- Ljubiša Broćić, jedan od najvećih srpskih trenera, vodio je Juventus, Barselonu, Zvezdu i reprezentaciju Albanije, a ostavio je trag i u Jugoslaviji i širom sveta.
- Sa Barselonom je 1960. vezao šest pobeda na startu sezone, što je tek sada nadmašio Hansi Flik, dok je Broćić 1961. dobio otkaz posle pada forme.
- Filmska životna priča vodila ga je od Guče do Juventusa, Barselone i istorijskih visina.
Ljubiša Bročić (1911 - 1995) jedan je od najvećih srpskih stručnjaka u istoriji, o kojem se i 2026. godine malo zna u Srbiji. Ovih dana njegovo ime je aktuelno u velikoj Barseloni, u kojoj je Hansi Flik u sredu nadmašio sa svojim timom Broćićev niz od šest "vezanih" pobeda na startu sezone 1960/61. I taj podatak govori o tome koliko je dubok trag ostavio ne samo na Nou Kampu, već i u evropskom i svetskom fudbalu. A, mnogi i dalje ne znaju da je ikad postojao.
Ljubiša Broćić rođen je u Guči, trenirao je Juventus i Barselonu, bio igračka legenda FK Jugoslavije (ugašenog 1945), u kojem je bio kapiten Blagoju Moši Marjanoviću. Posle Drugog svetskog rata učio je fudbalu Rajka Mitića u Zvezdi, u Juventusu je vodio Argentinca Omara Sivorija, svojevremeno jednog od najboljih igrača na svetu. A, sve to bio je samo početak.
Sin Andrije i Milene Broćić iz Guče imao je holivudsku životnu priču. U Beograd je stigao dvadesetih godina prošlog veka, posle Prvog svetskog rata, i u prestonici Jugoslavije postao fudbalska zvezda kao krupni centarhalf. Od igračke karijere odustao je početkom četrdesetih i postao za vreme rata izuzetno posvećeni trener.
Nedugo posle kraja sukoba postao je selektor Albanije. Tokom 1946. godine predvodio je zemlju Envera Hodže do titule prvaka Balkana i dobio "napismeno" dokaz da ima talenat za trenerski posao. Bio je slavljen u toj zemlji, koja pre Drugog svetskog rata nije igrala utakmice kao reprezentacija.
"Dotrčaše svi igrači, digoše me na ramena i - pravac ka centralnoj loži. Igrači odozdo viču da je ovo titula za Envera Hodžu. Ja njihov jezik nisam ni znao, nego čujem o čemu se radi od golmana koji je bio naš, Crnogorac poreklom. Nismo od navijača mogli da priđemo blizu Enveru, ali on, onako nasmejan, odmahuje. Vidim, pozdravlja i mene. Tapše me onaj narod, skandira 'Jugoslavija, Jugoslavija', ja presrećan. Lepo su me Albanci i ispratili. Posle se pogoršaše odnosi sa njima, ne znam šta je posle bilo sa tim igračima, a baš su imali uslove da napreduju, voleli su fudbal", govorio je Broćić u jednom intervjuu.
Vratio se potom u Crvenu zvezdu i kao trener uveo sistem sa četiri napadača koji je tada bio savremen. Sa njim na klupi Zvezda je imala veliku perspektivu i trenera koji je znao šta bi trebalo da se radi.
"U Maderu stigla poruka - Ljubiša, beži"
Uz rad u Zvezdi, Broćić je bio i predavač trenerskog kursa na Državnom institutu za fiskulturu u Beogradu. Učio je buduće trenere savremenoj pripremi igrača, fudbalskoj taktici, sistemima odbrane u napadu i odbrani, presingu... Tri puta je dolazio i odlazio sa klupe crveno-belih, sukobljavao se sa Svetozarom Popovićem, koji je bio tehnički rukovodilac Zvezde i gradio je ekipu oko Zvezdinih legendi Rajka Mitića, Branka Stankovića, stavljao svoj veliki pečat na titule iz 1951. i 1953...
Radio je Broćić i kao deo selektorske komisije Jugoslavije na Svetskom prvenstvu u Brazilu 1950, gde je optuživan za svoj "liberalni" pristup prema igračima i njihovim izlascima. Mnogo teže po njega bile su optužbe da se na tom turniru družio sa pripadnicima srpske četničke emigracije u Brazilu. Nije pristajao na teške navode i na konstrukcije, ali je kraj njegovog imena ostala takva etiketa, čemu nije pomogla okolnost da je rođen i odrastao u Dragačevu, u četničkom kraju.
"Dođe cela stvar do druga Veljka Zekovića (narodni heroj, general JNA, član Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije). Ja se još, kako me priroda stvorila, oglasih pred drugom Veljkom kako su izvesne fiziološke potrebe pojedinih igrača u ovom času, ali samo u ovom času, važnije od marksizma. Tako sam mislio, ali ode sve do đavola. U stvari, sve je otišlo do đavola još ranije, kada smo se mi tamo sreli sa nekim našim emigrantima, pa posle kada se Rajko (Mitić) povredio izlazeći na teren, opet samo mene okriviše... Osvojiću posle ja sa Zvezdom i Maršalov kup i šampionat, ali napadi nisu prestajali", govorio je Broćić, a preneo "Kablarnet".
Nije prošlo mnogo, a Broćiću je sugerisano da bi trebalo da napusti zemlju. I to prilično otvoreno.
"Jedne večeri sedeo je u restoranu 'Madera' u društvu Đajića, Stankovića i Ćirića iz Zvezde. Aca Obradović poslao mu je poruku da mu se nešto ozbiljno sprema i da mora da traži rešenje. Aca se ponudio i da mu pomogne, jer je imao prijatelje u Sloveniji i prvim vozom ga je 'spakovao' za Ljubljanu. Tamo su čuli ko je on, zamolili su ga da ostane i da pomogne gradskom klubu Odred da uđe u prvu ligu, što se i desilo, a onda su mu organizovali put preko Beča do Minhena, pa odatle u Egipat, gde je postao selektor Egipta", rekao je novinar Politike i Sportskog žurnala Milan Simić za RTS.
Broćić nije smeo u Zagreb sa Barselonom
Preko Egipta, Rasinga iz Bejruta i Libana, Broćić je stigao nazad u Evropu. Vodio je PSV Ajndhoven, Juventusu je doneo desetu titulu 1958. i uvodi ga u Kup šampiona, pa opet preuzima PSV. A onda je stigao poziv iz Španije i krajem proleća 1960. Broćić seda na klupu velike Barselone.
U svlačionici je imao Šandora Kočiša, Lasla Kubalu, Luisa Suareza, osvajača Zlatne lopte 1960. godine i sve je počelo bajkovito. Na pripremama su redom padali Ajaks, Njukasl, Hamburg, Standard... Njegov tim je uspešno igrao u Kupu šampiona, eliminisao čak i Real Madrid pobedom pred 120.000 gledalaca na Kamp Nouu i stigao do finala protiv Benfike (2:3). Paralelno sa uspesima u najjačem takmičenju, Barsa je igrala i Kup sajamskih gradova i u njemu naletela na ekipu koja je predstavljala Zagreb ("Zagreb XI") i činili su je samo igrači Dinamo Zagreba. Iz predostrožnosti, Broćić nije putovao u Jugoslaviju.
"Prva utakmica igrana je u Zagrebu 12. oktobra 1960, ali Ljubiša Broćić nije putovao. Strah od mogućih represalija zbog političkih grehova iz prošlosti, ako ih je uopšte bilo, bio je jači", pisao je Vladimir Stanković u "Večernjim novostima".
Srbin je prvi izbacio Real Madrid iz KEŠ
Prošao je Broćić sa Barselonom Zagrepčane, stegao mu je ruku njihov trener Milan Antolković na Nou Kampu, ali su ipak loši rezultati u domaćem prvenstvu posle početnog uspona ostavili Barselonu daleko od vrha tabele Primere. Na kraju sezone, Real je bio šampion sa čak 20 poena više od četvrtoplasirane, Broćićeve Barse. Mrlju na tu uspešnu sezonu "kraljevskog kluba" stavio je upravo Srbin, jer je prvi eliminisao Madriđane iz Kupa evropskih šampiona.
Kraj nije bio slavan, ali ostalo je za istoriju kako je Broćićeva Barsa gazila na početku te godine. Ušla je u klupsku istoriju pobedama u nizu protiv Bilbaa (2:0), Valjadolida (2:0), Betisa (3:1) i Santandera (2:0), kao i protiv Lirsa u Kupu evropskih šampiona, u obe utakmice (2:0 i 3:0). "Vezao" je srpski stručnjak šest pobeda u seriji, što je ovog leta nadmašio Nemac Hansi Flik sa svojom moćnom Barsom i sa sedam trijumfa u nizu u Primeri i Ligi šampiona, zaključno sa demoliranjem Rasing Santandera 7:2 u sredu uveče.
"Broćić nije vodio Barselonu tokom cele sezone. Stigao je 1960. godine, ali zbog loših rezultata nije uspeo da završi sezonu na klupi katalonskog kluba. Sezona je počela obećavajuće, pošto je Barselona pobedila u svim prijateljskim utakmicama koje je igrala protiv drugih evropskih ekipa. I kada je počelo prvenstvo, Barselona je dobila prve četiri utakmice, ali je malo-pomalo zapala u duboku krizu zbog loših rezultata. Broćić je 12. januara 1961. godine dobio otkaz, četiri dana nakon što je Barselona na Kamp Nouu odigrala 2:2 protiv Atletik Bilbaa. Prvi tim je potom preuzeo pomoćni trener Enrike Orizola", piše Barselona na zvaničnom sajtu o srpskom stručnjaku.
Došao na Marakanu krajem osamdesetih
Širom sveta radio je narednih decenija - Tenerife, Kuvajt, Novi Zeland, Saut Melburn Helas, Bahrein, Al-Nasr... Sve do samog kraja sedamdesetih i svojih kasnih šezdesetih Broćić je bio aktivan i ostavio je tako dubok trag da je u Beogradu i svojoj Zvezdi dočekivan uz velike počasti i poštovanje Dragana Džajića, Vladimira Cvetkovića, Rajka Mitića i svih stubova kluba sa Marakane.
Pogledajte njegove susrete sa čelnicima crveno-belih na dan promocije Dragana Stojkovića Piksija u petu Zvezdinu zvezdu, 3. maja 1989. godine.
Broćić je preminuo 1995. godine u Melburnu, nije se ženio, ni imao decu, a imovinu je ostavio Srpskoj pravoslavnoj crkvi u tom gradu. Prema navodima više izvora, Broćić je donirao novac i za izgradnju Hrama Svetog Save u Beogradu. Za sobom je ostavio dubok i neizbrisiv fudbalski trag i zaslužio je da bude mnogo više upamćen i češće pominjan.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija.
Bonus video: Promašaj Dejana Savićevića na Jugoslavija - Argentina
