Kandidat za predsednika Partizana Miroslav Bogićević je posle Skupštine, koja je održana u ponedeljak i na kojoj je Šoškić u javnom izlaganju podržao aktuelnu vladajuću garnituru u Humskoj, a negativno govorio na račun protivnika Dragana Đurića, izjavio da "razume Šoleta, jer je morao očigledno da se dokaže, pošto su ostale klupske legende stale na njegovu stranu".
"Neki se danas ljute zbog onakvih njegovih reči, ali meni je jasno da je tako nešto morao da uradi i ja se ne ljutim. Kao legenda kluba Šole će uvek biti dobrodošao u klub i kada ja budem bio predsednik", rekao je Bogićević u utorak za "Press".
Šoškić je za Bogićevića na Skupštini ironično izjavio "da mu je žao što je kratko vreme proveo kao fudbaler Partizana, a da ga je povreda, zbog koje je završio karijeru, sprečila da postane Mesi".
Šoškićevo pismo prenosimo u celini:
"Tačno je da sam rekao da mi žao što ste zbog povrede prekinuli fudbalsku karijeru, jer bi možda da ste ostali zdravi postali Partizanov Mesi. Šta tu gospodine Bogićeviću ima loše? Ako ste uspeli da postanete tako bogat i ugledan čovek za samo deset godina, zašto svoj fudbalski talenat ne bi radom dogradili do velikog igrača?
Ja se nisam šalio, ja sam to ozbiljno mislio. Ja gospodine Bogićeviću nisam imao talenta. Ja sam svoj skromni uspeh u fudbalu izgradio radom i večnom borbom sa povredama i lekarskim crnim dijagnozama. Četiri puta su me proglašavali mrtvim za fudbal, četiri puta sam pobeđivao i nastavljao da igram. Pošteno i odanu i klubu i reprezentaciji. Na moju žalost i na moj ponos, ja od fudbala nisam ništa dobio sem reume u ramenima od tapšanja i bolova u kukovima od padanja.
Ja gospodine Bogićeviću, živim od penzije. Pošteno, pa iako često poboljevam, ja spavam mirno kao jagnje. Nemam telohranitelja, nemam automobila, nemam ni luksuza. Imam svoju porodicu, tri sina i kćerku lepoticu, imam četiri unuka, jednu unuku i to je moje bogatstvo koje je vrednije od svih vaših rudnika, mlekara, valjaonica bakra i ko zna čega još. Bravo za to.
Nisam ovim otvorenim pismom želeo da se reklamiram jer je očito vama reklama potrebna. Ovo vam pišem jer ste me povredili kao čoveka izrekavši veliku laž - da ovo što radim, radim iz ličnog interesa. To je za mene bolno, a vama neka služi na čast. Ali, moram da vam kažem da sam želeo novac mogao sam da ga imam koliko sam želeo jer sam ispred sebe imao blanko ugovor sa FK Kelnom u kome su samo četiri rubrike bile neispunjene a koje sam ja trebao da popunim. I to koliko godina želim da ostanem u klubu, koliko novca želim po godini, koliku platu i kolike premije želim, i da potpišem. Taj čin je iziskivao samo minut vremena, ja bih bio za ono vreme, a i za ovo višestruki milioner. Odbio sam jer sam želeo slobodu i pošten obraz.
Zato gospodine Bogićeviću, nađite nekog drugog za blaćenje, a mene ostavite na miru. Novac treba onima koji vas teraju na ovakve izjave, da ne kažem budalaštine. Njima treba za skupocene automobile, poklone i za podmićivanje. Ostavite Milutina Šoškića na miru, ostavite Partizan na miru jer je on iznad svih nas!"
Kafu koju ste mi ponudili preko novina, sa vama popiti neću, ali na sud i poligraf hoću!".
(MONDO, www.partizan.rs)
"Neki se danas ljute zbog onakvih njegovih reči, ali meni je jasno da je tako nešto morao da uradi i ja se ne ljutim. Kao legenda kluba Šole će uvek biti dobrodošao u klub i kada ja budem bio predsednik", rekao je Bogićević u utorak za "Press".
Šoškić je za Bogićevića na Skupštini ironično izjavio "da mu je žao što je kratko vreme proveo kao fudbaler Partizana, a da ga je povreda, zbog koje je završio karijeru, sprečila da postane Mesi".
Šoškićevo pismo prenosimo u celini:
"Tačno je da sam rekao da mi žao što ste zbog povrede prekinuli fudbalsku karijeru, jer bi možda da ste ostali zdravi postali Partizanov Mesi. Šta tu gospodine Bogićeviću ima loše? Ako ste uspeli da postanete tako bogat i ugledan čovek za samo deset godina, zašto svoj fudbalski talenat ne bi radom dogradili do velikog igrača?
Ja se nisam šalio, ja sam to ozbiljno mislio. Ja gospodine Bogićeviću nisam imao talenta. Ja sam svoj skromni uspeh u fudbalu izgradio radom i večnom borbom sa povredama i lekarskim crnim dijagnozama. Četiri puta su me proglašavali mrtvim za fudbal, četiri puta sam pobeđivao i nastavljao da igram. Pošteno i odanu i klubu i reprezentaciji. Na moju žalost i na moj ponos, ja od fudbala nisam ništa dobio sem reume u ramenima od tapšanja i bolova u kukovima od padanja.
Ja gospodine Bogićeviću, živim od penzije. Pošteno, pa iako često poboljevam, ja spavam mirno kao jagnje. Nemam telohranitelja, nemam automobila, nemam ni luksuza. Imam svoju porodicu, tri sina i kćerku lepoticu, imam četiri unuka, jednu unuku i to je moje bogatstvo koje je vrednije od svih vaših rudnika, mlekara, valjaonica bakra i ko zna čega još. Bravo za to.
Nisam ovim otvorenim pismom želeo da se reklamiram jer je očito vama reklama potrebna. Ovo vam pišem jer ste me povredili kao čoveka izrekavši veliku laž - da ovo što radim, radim iz ličnog interesa. To je za mene bolno, a vama neka služi na čast. Ali, moram da vam kažem da sam želeo novac mogao sam da ga imam koliko sam želeo jer sam ispred sebe imao blanko ugovor sa FK Kelnom u kome su samo četiri rubrike bile neispunjene a koje sam ja trebao da popunim. I to koliko godina želim da ostanem u klubu, koliko novca želim po godini, koliku platu i kolike premije želim, i da potpišem. Taj čin je iziskivao samo minut vremena, ja bih bio za ono vreme, a i za ovo višestruki milioner. Odbio sam jer sam želeo slobodu i pošten obraz.
Zato gospodine Bogićeviću, nađite nekog drugog za blaćenje, a mene ostavite na miru. Novac treba onima koji vas teraju na ovakve izjave, da ne kažem budalaštine. Njima treba za skupocene automobile, poklone i za podmićivanje. Ostavite Milutina Šoškića na miru, ostavite Partizan na miru jer je on iznad svih nas!"
Kafu koju ste mi ponudili preko novina, sa vama popiti neću, ali na sud i poligraf hoću!".
(MONDO, www.partizan.rs)
Pridruži se MONDO zajednici.