Pre tačno godinu dana, u skladu sa tradicijom kluba, Aleksandar Stanojević poveo je iz omladinske škole Partizana tada 17-godišnjeg Lazara Markovića na pripreme. Cilj je bio da mladi fudbaler "oseti" rad sa prvotimcima. Pa, ako se pokaže možda i dobije ulogu u timu. Naravno, na glavnu niko nije pomišljao.
Sticajem okolnosti, ali i velikim zalaganjem na treninzima, koje nije moglo da prođe neopaženo, nametnuo se šefu stručnog štaba. Stanojević je morao da ga vidi na takmičarskim utakmicama, pružio mu je šansu, a onda je usledilo još veće iznenađnje...
Markec je na terenu blistao.
Stekao je status prvotimca i više je bio na terenu nego na klupi. Sjajne partije lansirale su ga u vrh. Za kratko vreme, posle samo nekoliko utakmica u crno-belom dresu, svi su pričali o novom biseru Partizanove škole.
Brzo su ga zapazili i veliki klubovi Evrope. Kako to biva kod nas, seljakanja" iz Partizana u Barselonu, Čelsi, Juventus... su počela. Debitovao je i za nacionalni tim Srbije. Sve u svemu, bila je to sezona iz snova.
Marković je definitivno postao budućnost srpskog fudbala. Igrač na koga se najozbiljnije mora računati.
Godinu dana od prvih priprema sa crno-belima, opet je sa Partizanom na Pohorju. Sada više nije nepoznat. Štaviše. Na njega svi gledaju kao na igrača koji bi trebalo da da veliki doprinos u unapređenju igre srpskog šampiona. Svestan je Lazar te odgovornosti.
"Prošle sezone niko me nije znao i bilo mi je lakše. Rasterećen sam igrao, jer se nije mnogo očekivalo od mene. Sada je sve drugačije. Ali, i dalje nemam pritisak zbog toga i nadam se da će tako ostati. Verujem da ću igrati još bolje, jer želim da sa Partizanom stignem do Evrope. Prvo ćemo pokušati da izborimo mesto u Ligi šampiona, ali i plasman u Ligu Evrope bi bio dobar rezultat", počeo je mlađi od braće Marković u Partizanu.
Poslednjih dana je slabije trenirao, dobio je udarac u zglob tako da ga trener Vladimir Vermezović nije isprobao na prve dve kontrolne utakmice. Polako se oporavlja i uskoro će opet dobiti šansu na terenu.
"Povredio sam zglob na jednom od treninga, sada sam se vratio u trenažni proces. Konkurencija je velika, stigli su novi igrači, žestoka je borba. Imamo mlad tim i verujem da možemo mnogo. Uostalom, početak sezone je blizu".
Sticajem okolnosti, ali i velikim zalaganjem na treninzima, koje nije moglo da prođe neopaženo, nametnuo se šefu stručnog štaba. Stanojević je morao da ga vidi na takmičarskim utakmicama, pružio mu je šansu, a onda je usledilo još veće iznenađnje...
Markec je na terenu blistao.
Stekao je status prvotimca i više je bio na terenu nego na klupi. Sjajne partije lansirale su ga u vrh. Za kratko vreme, posle samo nekoliko utakmica u crno-belom dresu, svi su pričali o novom biseru Partizanove škole.
Brzo su ga zapazili i veliki klubovi Evrope. Kako to biva kod nas, seljakanja" iz Partizana u Barselonu, Čelsi, Juventus... su počela. Debitovao je i za nacionalni tim Srbije. Sve u svemu, bila je to sezona iz snova.
Marković je definitivno postao budućnost srpskog fudbala. Igrač na koga se najozbiljnije mora računati.
Godinu dana od prvih priprema sa crno-belima, opet je sa Partizanom na Pohorju. Sada više nije nepoznat. Štaviše. Na njega svi gledaju kao na igrača koji bi trebalo da da veliki doprinos u unapređenju igre srpskog šampiona. Svestan je Lazar te odgovornosti.
"Prošle sezone niko me nije znao i bilo mi je lakše. Rasterećen sam igrao, jer se nije mnogo očekivalo od mene. Sada je sve drugačije. Ali, i dalje nemam pritisak zbog toga i nadam se da će tako ostati. Verujem da ću igrati još bolje, jer želim da sa Partizanom stignem do Evrope. Prvo ćemo pokušati da izborimo mesto u Ligi šampiona, ali i plasman u Ligu Evrope bi bio dobar rezultat", počeo je mlađi od braće Marković u Partizanu.
Poslednjih dana je slabije trenirao, dobio je udarac u zglob tako da ga trener Vladimir Vermezović nije isprobao na prve dve kontrolne utakmice. Polako se oporavlja i uskoro će opet dobiti šansu na terenu.
"Povredio sam zglob na jednom od treninga, sada sam se vratio u trenažni proces. Konkurencija je velika, stigli su novi igrači, žestoka je borba. Imamo mlad tim i verujem da možemo mnogo. Uostalom, početak sezone je blizu".
Marković je godinu dana prvotimac i za to vreme je promenio čak trojicu trenera. Kod Stanojevića je igrački eksplodirao, nešto slabiji period imao je kod Avrama Granta, a sada mora da se dokaže Vermezoviću.
"Imam tek 18 godina i nije na meni da pričam o treneru. Za sada mi deluje odlično, treninzi su zanimljivi...", ističe Marković i dodaje:
"Teške su pripreme, ali sve radimo da bismo se što bolje spremili, jer smo svesni da samo tako možemo da napravimo uspeh. Mnogo je vruće ovde. Očekivao sam da da bude malo hladnije, a temperature su iste kao u Beogradu. Koliko se sećam prošle godine je bilo dosta prijatnije".
Marković posebno ističe atmosferu. Po njemu, nikada nije bila bolja. Pored sebe na Pohorju ima velikog prijatelja Stefana Savića i brata Filipa.
"Sjajna je atmosfera. Ne sećam se da je bila bolja. Meni je super, tu su mi burazer i Savić, sa kojim sam počeo u isto vreme da treniram fudbal".
Preciznije, Lazar i Stefan su istog dana pre 12 godina došli na trening Borca iz Čačka. Tada su im se životni i fudbalski putevi ukrstili i više se nisu razdvajali.
"Ja sam išao u predškolsko, a Stefan u prvi razred. On je sa šest godina krenuo u školu. Znam ga celu karijeru, praktično ceo život. Bukvalno istog dana smo počeli da treniramo, kod istog trenera i od tad nam se putevi ne razdvajaju drastično. Pomalo, ali se brzo sretnemo, kao sad u Partizanu. Sjajno se slažemo".
Brat Filip je prvi put sa prvim timom na pripremama, Lazar je mlađi, ali je duže prvotimac.
"Morao sam Filipu da objasnim neke stvari kada je iz Teleoptika prešao u Partizan", autoritativno kaže Lazar. Po osmehu, koji nije mogao da sakrije, ukapirali smo da se samo šali, a to je i sam potvrdio: "Šalim se, nisam imao potrebe da mu mnogo objašnjavam ko je ko. On većinu igrača poznaje, veliki broj nas je iz Partizanove škole."
Ko koga mora da sluša?
"Ja njega, mlađi sam i tu nema diskusije", kao iz topa odgovorio je Markec.
Na kraju sezone pojavila se informacija da je Lazar Marković prodat Čelsiju. Uostalom, od kada je zablistao non-stop se povezuje sa najboljim i najbogatijim klubovima Starog kontinenta.
"Ja sam Partizanov, a od ljudi iz kluba i mene zavisi koliko ću da ostanem u crno-belom dresu", završio je mladi fudbaler srpskog šampiona.
(Izveštač MONDA sa Pohorja - Vladimir Sukdolak, foto: MN Press, partizan.rs)
"Imam tek 18 godina i nije na meni da pričam o treneru. Za sada mi deluje odlično, treninzi su zanimljivi...", ističe Marković i dodaje:
"Teške su pripreme, ali sve radimo da bismo se što bolje spremili, jer smo svesni da samo tako možemo da napravimo uspeh. Mnogo je vruće ovde. Očekivao sam da da bude malo hladnije, a temperature su iste kao u Beogradu. Koliko se sećam prošle godine je bilo dosta prijatnije".
Marković posebno ističe atmosferu. Po njemu, nikada nije bila bolja. Pored sebe na Pohorju ima velikog prijatelja Stefana Savića i brata Filipa.
"Sjajna je atmosfera. Ne sećam se da je bila bolja. Meni je super, tu su mi burazer i Savić, sa kojim sam počeo u isto vreme da treniram fudbal".
Preciznije, Lazar i Stefan su istog dana pre 12 godina došli na trening Borca iz Čačka. Tada su im se životni i fudbalski putevi ukrstili i više se nisu razdvajali.
"Ja sam išao u predškolsko, a Stefan u prvi razred. On je sa šest godina krenuo u školu. Znam ga celu karijeru, praktično ceo život. Bukvalno istog dana smo počeli da treniramo, kod istog trenera i od tad nam se putevi ne razdvajaju drastično. Pomalo, ali se brzo sretnemo, kao sad u Partizanu. Sjajno se slažemo".
Brat Filip je prvi put sa prvim timom na pripremama, Lazar je mlađi, ali je duže prvotimac.
"Morao sam Filipu da objasnim neke stvari kada je iz Teleoptika prešao u Partizan", autoritativno kaže Lazar. Po osmehu, koji nije mogao da sakrije, ukapirali smo da se samo šali, a to je i sam potvrdio: "Šalim se, nisam imao potrebe da mu mnogo objašnjavam ko je ko. On većinu igrača poznaje, veliki broj nas je iz Partizanove škole."
Ko koga mora da sluša?
"Ja njega, mlađi sam i tu nema diskusije", kao iz topa odgovorio je Markec.
Na kraju sezone pojavila se informacija da je Lazar Marković prodat Čelsiju. Uostalom, od kada je zablistao non-stop se povezuje sa najboljim i najbogatijim klubovima Starog kontinenta.
"Ja sam Partizanov, a od ljudi iz kluba i mene zavisi koliko ću da ostanem u crno-belom dresu", završio je mladi fudbaler srpskog šampiona.
(Izveštač MONDA sa Pohorja - Vladimir Sukdolak, foto: MN Press, partizan.rs)
Pridruži se MONDO zajednici.