Navijače, gledaoce, ljubitelje fudbala je teško prevariti. Kad nekog fudbalera zavole imaju za to osnova i ne rade to tek tako. Emocije jesu pojačane, ali često se pokaže da su one u saglasju sa razumom i razumevanjem fudbalske igre.

Navijači Partizana su krajem 2012. godine na zvaničnom sajtu kluba dali sud o tome ko je najbooji igrač tima u toj godini. Ubedljivo, gotovo bez konkurencije, plkaketa je otišla u ruke Bugarinu Ivanu Ivanovu. "Pripretio" mu je tek Lazar Marković, ostali daleko, daleko iza njih dvojice...

Ivanov je gospodskim komandovanjem odbrane crno-belih, ali i golovima i pre svega jednim gestom, potpuno osvojio srca Grobara. Taj gest datira iz onih teških dana, kada mu je umrla majka, ali je on odlučio da ipak ostane uz tim, odigra utakmicu protiv Hajduka u Kuli. Nešto slično je svojevremeno uradio Almami Moreira.

Navijači Partizana to i te kako umeju da cene.

"Uvek bih tako postupio, iako samo ja znam šta mi je majka značila u životu, jer mi je pomagala u svakom trenutku dok sam se tek probijao. Pričala mi je da budem svoj, da radim ono što najviše volim i davala mi je veliku moralnu podršku da uspem u karijeri. Ja sam u tom trenutku pomislio šta bi ona rekla, kako bi postupila na mom mestu i bio sam siguran da bi me savetovala da prvo odigram meč, pa onda krenem na sahranu. Razumeli su me i otac i mlađi brat i dali mi punu podršku, što mi je veoma značilo", rekao je Ivanov u jednom od mnogobrojnih pitanja navijača Partizana, koji je objavljen na sajtu kluba.

U ponedeljak na Tari, gde je Partizan imao prvi deo priprema za nastavak sezone, u hotelu "Omorika", za vreme ručka, svečanost. Iz ruku sportskog direktora Ljubiše Tumbakovića Ivanov je dobio plaketu za najboljeg igrača crno-belih u 2012. godini.

"Kad si najbolji u Partizanu, to znači da si najbolji u Srbiji", lakonski je primetio Tumbaković, a Ivanov se zahvalio i navijačima i saigračima i poručio: "Idemo zajedno do šest titule".

Ta izjava bi mogla da bude protumačena kao definitivni rasplet oko sudbine Ivanova, za koga se pričalo da bi već ove zime mogao da napusti crno-bele. Njemu ugovor ističe na leto naredne godine.

Ivanov je još prvog dana priprema rekao novinarima da će otići iz Partizana samo u slučaju odlične ponude i za njega i za klub, kao i da ne bi imao ništa protiv da ostane u Partizanu još neko duže vreme, jer mu se sviđa u klubu i život u Beogradu. Takođe, rekao je da bi išao samo na Zapad.

Ponovio je to u odgovorima na pitanja navijača. Uz dodatak: "Ostao bih u Partizanu ceo život!".

"Istok ne dolazi u obzir, pošto sam već bio u Rusiji i tamo sam mogao da produžim za duplo veći ugovor, ali se nisam dobro osećao. Jednostavno, nije mi prijala sredina u kojoj sam igrao i živeo, pa kad je stigla ponuda Partizana (iako sam imao još četiri ponude drugih klubova), ekspresno sam je prihvatio. Da se razumemo, ja sam pre dolaska u Partizan već imao sve informacije o klubu i gradu, jer sam pratio Partizan. Sad sam srećan što se to ispostavilo tačnim i zato se ovde osećam kao da sam u svom gradu. Nisam verovao da je ovde u klubu i gradu toliko lepo. Osećam se vrhunski i zadovoljno. U principu, ja bih mogao u Partizanu da ostanem i ceo svoj život, ako me klub hoće, to za mene uopšte nije problem. Bilo je nekoliko dobrih ponuda, ali meni se od toga nijedna nije svidela i nisam hteo pošto-poto da idem iz kluba u kojem uživam", kaže Ivanov.

Imao je sreće da je sve vreme zdrav.

"Imam sreću da nisam propustio nijednu utakmicu u Partizanu, nisam bio povređen, ne volim kad ne igram utakmice, iako sam nekad bio i umoran. Imam dosta iskustva, iako sam mlad po godinama, jer sam rano počeo da igram fudbal", dodao je Bugarin.

Ako bi već morao da ode iz Partizana i ako bi mogao da bira klub, Ivanov nema dilemu - to je Mančester junajted za koji navija od malih nogu. Mada, smatra da bi se dobro snašao i "na Čizmi".

"Kod Engleza me osvojilo to što poštuju tradiciju i smatram da svako ko se malo razume u fudbal voli tu ligu. Iako najviše volim Premijer ligu, nisam neskroman da mislim da mogu tamo da igram, jer sam ipak svestan da je za mene možda sada kasno. Ako bih mogao da biram, po svemu kako ja gledam na fudbal, mislim da bi mi najviše odgovarao italijanski fudbal", kaže štoper Partizana.

Ima dva najdraža gola koja je do sada postigao za Partizan. Oba, zamislite, protiv Rada!

"Najlepši gol koji sam postigao je onaj protiv Rada, koji sam postigao nogom, jer je bio tehnički zahtevan. A najdraži mi je onaj drugi protiv Rada takođe, kada smo pobedili 1:0, a to se desilo tri dana posle sahrane moje majke. Normalno, posvetio sam ga svojoj majci i kao da je sam Bog tu umešao prste da baš ja odlučim pobednika neposredno po dolasku sa sahrane. Mnogo mi je drag i onaj protiv Tromsa, jer nas je uveo u Ligu Evrope", rekao je Ivanov.

Teško mu je pao poraz u poslednjem "večitom derbiju", kao i nekoliko pre njega.

"Kad sam došao u Partizan prvi derbi koji sam igrao superiorno smo dobili i ja sam bio siguran da oni nikad ne mogu da nas dobiju. Međutim, izgubismo mi posle toga četiri derbija, ali mi je posebno teško ovaj poslednji, jer smo bili sigurni da ćemo ih bez problema pobediti. Zaista mi je posle bilo užasno, kako zbog nas na terenu, možda još i više zbog navijača, jer znam koliko njima taj derbi mnogo znači", kaže Ivanov.

"U svim derbijima koje smo izgubili, bili smo bolji, ali nas nije hteo gol, a i pravili smo tako glupe greške, da nismo ni mogli da dobijemo. I još jedno moje zapažanje o derbiju: čini mi se da smo u ovaj poslednji ušli nekako previše sigurni u sebe, čak opušteno, dok su oni išli na krv i nož, kao da im je poslednji meč u karijeri. Posle prvog poluvremena bio sam siguran da ćemo im dati šest golova, toliko smo bili bolji od njih, ali… Zato sledeći derbi jednostavno moramo da dobijemo, a to možemo da ostvarimo tako što ćemo na njihovu agresivnost odgovoriti još većom agresivnošću, pa će onda naš kvalitet doći do izražaja"
, rekao je on.

Upitan protiv kog protivničkog igrača mu je najteže da igra, odgovorio je:

"Protiv Kasalice, jer je veoma nezgodan za čuvanje. Brz je, ima strašne kretnje, ali je i dosta prljav i voli da provocira".

Ima Bugarin i svoju omiljenu navijačku pesmu...

"Bez dileme: ‘Volim ga, k'o oka dva’… Kad zapevamo zajedno sa Jugom posle pobede, sav se naježim od uzbuđenja!".

(MONDO - foto: MN Press i FK Partizan)