Adem Ljajić trebalo je da bude jedan od ključnih igrača u reprezentaciji Srbije, ali je puklo pre i nego što je počelo.

Praktično, i pre prve utakmice Siniše Mihajlovića na klupi "orlova", kada su svi primetili da je Ljajić spustio pogled i zaćutao na intoniranje himne "Bože pravde", bilo je jasno da će posle utakmice uslediti rastanak Siniše i Adema, odnosno Adema i Srbije.

Incident se dogodio 26. maja 2012. godine u Sent Galenu, uoči utakmice sa Španijom (0:2). Mihajlović je obavestio novinare da je razgovarao sa Ljajićem i da je čuo samo da "nije pevao himnu iz ličnih razloga", posle čega je morao da ga odstrani. Rekao je da bi to uradio i u slučaju bilo kog drugog igrača.

Jasno je da Mihajlović, kada je već Savez prihvatio njegove uslove, odnosno kodeks ponašanja, a igrači ga potpisali, nije imao kud u ovom slučaju.

Ljajić je već 16 meseci samo TV navijač "orlova", u periodu u kojem je Mihajlović dosta lutao, probao 47 igrača, stigao do baze mladih i talentovanih igrača koji nagoveštavaju velike domete zajedno, ali tek posle 15 utakmica, pet pobeda, tri remija i sedam poraza, odnosno eliminacije iz kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Brazilu.

Oprečna su mišljenja da li bi Miha trebalo da ostane da radi sa selekcijom koju je hrabro napravio i tokom kvalifikacija za EURO 2016, a jedan od onih koji sada zagovaraju takav scenario je i - navodno - odlazeći predsednik Saveza, Tomislav Karadžić.

I ne samo to.

Popularni Tole je posle utakmice Vels - Srbija (0:3), vidno raspoložen, poručio i da će Srbija u narednim kvalifikacijama u biti jača za fudbalera Rome, Adema Ljajića.

Kako?

Ukoliko će Mihajloviću zaista biti ponuđen novi ugovor, a on to prihvatiti, Karadžić bi morao da ili lobira kod selektora da naočigled kompletne javnosti pocepa sporni kodeks ponašanja ili kod Ljajića da pređe preko "ličnih razloga" i zapeva himnu u kojoj, prema Ljajićevom mišljenju, očigledno postoji nešto sporno, nešto što se kosi s njegovom verom, islamom.

Karadžić je u Velsu novinarima ispričao sledeće:

"Posle utakmice sa Japanom, planiramo da do kraja godine odigramo još dve utakmice. Ako budemo bili kompletni sa Matićem i još nekim igračima, da ih ne spominjem sad, bićemo još bolji".

Potom je, ipak, pristao da kaže ko je jedan od igrača koje nije želeo da spominje.

"Adem Ljajić, recimo. Možda se ipak nešto desi kao što je to bilo sa Matićem. U sledećim utakmicama bićemo jači i za Mitrovića, Marković nije igrao najbolje što je mogao protiv Velsa, jer je lakše povređen, pa je morao da izbegava direktne duele. Formira se dobar tim i u najskorije vreme ćemo imati dobru reprezentaciju".

Dakle, Adem Ljajić.

Ukoliko Mihajlović ovo ne shvati kao mešanje u njegov posao, pretpostavljamo da bi u najskorije vreme tri strane trebalo da sednu za sto i porazgovaraju o mogućim izlazima iz ove, naizgled, bezizlazne situacije.

A ko je kriv za to što se dogodilo? Savez, koji je trebalo da predvidi mogući problem u insistiranju na pevanju himne, jer je Srbija mala zemlja sa više nacionalnosti i veroispovesti? Mihajlović, koji je morao da predvidi da bi ovakvim strogim uslovima mogao da izgubi neke od ključnih igrača? Ili Ljajić, koji bi morao da peva himnu svoje zemlje, bez obzira na sve?

Recite nam vi...



I? Šta dalje?

Inače, Ljajić je pre Mihajlovićevog dolaska već bio postao standardan član reprezentacije za koju je odigrao sedam utakmice. Štaviše, pre toga pokazao je veliku požrtvovanost i umeće igrajući za sve mlađe selekcije "orlova". Za mladu reprezentaciju nastupio je deset puta i dao jedan gol, za omladinsku postigao je šest golova na 13 utakmica, a za kadetsku gol na devet mečeva.

Njegovo fudbalsko umeće neophodno nam je na putu ka Francuskoj. Zato, svi brzo za isti sto!