Na krilima lagane nacionalne euforije koja je pratila dolazak Siniše Mihajlovića na mesto selektora reprezentacije Srbije, u maju 2012. godine, Fudbalski savez i njegov predsednik Tomislav Karadžić nedvosmisleno su podržali Mihinu ideju da se uvede kodeks ponašanja za sve fudbalere koji žele da igraju za Srbiju.

Nijedna od 50 tačaka koje je Mihajlović revolucionarno uveo sa naznakom "obavezno" i za čije je kršenje bilo zaprećeno "nultom tolerancijom", nije bila sporna za Savez. On je javnosti predstavljen kao dokument o kojeg će se okupiti svi, čelnici, stručnjaci, selektor, igrači, pa i navijači i koji će nas ujediniti.

Selektor je imao potpunu podršku i autonomiju u nameri da po kratkom postupku sagradi nešto što smo usput izgubili ili možda nikad nismo ni imali - kult fudbalske reprezentacije Srbije.

Međutim...

Problemi su se javili i pre početka prve utakmice, tačnije tokom prvog intoniranja himne od Mihajlovićevog dolaska. Iako je potpisao kodeks, Adem Ljajić, srpski fudbaler islamske veroispovesti, povio je glavu, pogledao u travu i "oćutao" himnu "Bože pravde".

Bio je trajno odstranjen iz reprezentacije odmah posle utakmice i narednih nekoliko nedelja pisalo se više o tome nego o prvim taktičkim i kadrovskim potezima novog selektora. I tada, Savez, odnosno Karadžić, zadržali su stav da je kodeks prava stvar i da selektora treba podržati u nameri da svih 50 tačaka sprovede u delo.

U međuvremenu, javnost je na Ljajića kao potencijalnog plejmejkera u nacionalnom timu potpuno zaboravila, "orlovi" su posrtali i konačno pali u kvalifikacijama za Mundijal, a Mihajlović praktično sa klupe nacionalnog tima Srbije preskočio preko ograde i seo na klupu Sampdorije, gde se i sada nalazi.

Miha je otišao, a kodeks ostao.

Imenovanjem privremenog selektora Ljubinka Drulovića, javio se stari problem - kodeks i sporna, 50. tačka, himna! Za razliku od Mihajlovića, samoinicijativno ili u dogovoru sa nadređenima, Drulović je rekao da on neće insistirati na pevanju himne i to je bilo ispraćeno pozivom Ljajiću da se vrati u nacionalni tim.

Preko noći, Savez je promenio do juče tvrd stav prema dokumentu koji je sam uveo, učinio pravosnažnim i branio u teškim trenucima. Sporna tačka je izbačena, a zadržano ostalih 49 tačaka kojih svi igrači, pa i Ljajić, moraju da se pridržavaju.

Do daljeg...

Posle svega, nameće se pitanje da li je ovo bio Mihajlovićev dokument ili dokument Fudbalskog saveza Srbije? I, sada kada je izmenjen, da li je FSS automatski priznao da je onomad pogrešio i prihvatio selektorove uslove koji su se kosili sa principima krovne organizacije?

Zbog čega se godinu dana insistiralo na pevanju himne, a sada odjednom to više nije presudno, ni neophodno?

Da li je tu bio oštećen samo Ljajić ili su zapravo oštećeni oni koji su sve vreme bili pod moranjem da glasno pevaju?

Nemoguće je ne zapitati se zbog koga je godinu dana ćutanje bio greh za koji je bila zagarantovana kazna trajnog odstranjivanja iz nacionalnog tima (na štetu tima?)... Da li je to, možda, bio Mihajlović?

Na ovu temu, Karadžić je u razgovoru za "Večernje novosti" rekao:

"Ne bih voleo da se sad pravi polemika oko povratka Ljajića i pevanja himne. Novom selektoru Ljubinku Druloviću to nije prioritetno pa je ostavio tu tačku kao slobodan izbor. Imamo 50 tačaka u kodeksu ponašanja i još nismo stigli da pričamo sa selektorom i igračima o tome šta će biti obavezujuće, a šta ne", rekao je Karadžić:, a onda naglasio da će od sada važiti drugačiji odnos prema himni.

"Ipak je to lični izbor. Zato insistiram da u ovom trenutku govorimo o Ademu kao igraču koji je pozvan u selekciju jer kvalitetom može da pomogne. A, da li će igrati zavisi od selektora".

Kao i mnogo puta do sada, verovatno će se sve završiti sa "puj pike - ne važi". Bez obzira na to da li ste za obavezno pevanje himne ili ne, sada kada je ono ukinuto, Ljajiću niko ne može da nadoknadi onih godinu i po dana tokom kojih je praktično bio i "persona non grata" ovde. Od danas, on i dalje ima puno pravo da iz ličnih razloga, kako je onda objasnio, ne peva himnu.

I, što je najgore od svega, još jednom se pokazalo da lutamo, da nemamo jasan cilj i čistu viziju kako do njega da dođemo, da nismo načisto šta želimo da postignemo i da će biti ovako do trenutka kada će neko proceniti da ni ovako više ne valja i da valja nekako drugačije...

I na kraju, to da li treba ovako ili onako nikako ne sme da bude samo volja jednog čoveka, kao što je u ovom slučaju bila želja selektora, bivšeg, Mihajlovića.