Dvanaest godina bez trofeja Lige šampiona je mnogo za Real Madrid. Imao je taj klub i dužih "postova", onaj koga je 1998. prekinuo Predrag Mijatović trajao je 32 godine, ali u to vreme je mapa evropskog fudbala bila mnogo drugačija, a krug potencijalnih osvajača takmičenja širi.

Moraće da dođe do krupnih promena, da bi se na krov Evrope ponovo popeo jedan PSV Ajndhoven, da ne govorimo o Steaui ili Crvenoj zvezdi.

Modernu Ligu šampiona osvajaju Španci, Englezi, Nemci i Italijani, uz izuzetak kakav je bio Porto 2004. godine.

I zato je Karlo Anćeloti odmah po dolasku na Santjago Bernabeu znao šta mu je činiti...

"Prvog dana u Realu sam obišao riznicu trofeja. Rekao sam predsedniku da tu nešto nedostaje i da moramo da se potrudimo da što pre popunimo prazninu. Osećao sam da imam poverenje kluba, a ekipa je imala snage i smirenosti da pobedi u najvažnijim utakmicama. Svako finale je teško, pa je takvo bilo i ovo protiv Atletika", rekao je Anćeloti novinarima u Lisabonu.

On je priznao da je ekipa posle trijumfa nad Bajernom pala u formi, ali da je to normalno kada sezona traje ovako dugo.

"Osvojili smo najveće klupsko takmičenje na svetu i čestitam igračima na tome, jer su bili fantastični cele sezone. Pokušao sam da promenim stil igre Reala i sve vreme sam nailazio na pozitivnu reakciju igrača. Bili su uvek profesionalci, uvek spremni da ispune zahteve..."

"Marselo nije bio srećan što je počeo finale na klupi, ali kada je ušao u igru, bio je jedan od igrača odluke", podvukao je italijanski stručnjak, osvajač tri Lige šampiona kao trener.

On je rekao da je bilo veoma teško stići do izjednačenja i da se utakmica posle pogotka Ramosa u 93. minutu potpuno okrenula u Realovu korist.

"Atletiko se odlično branio, nije nam dao prostora da igramo, ali smo sve vreme pokušavali... Na kraju možete da kažete da smo imali sreće, ali i da smo se borili do poslednjeg sekunda. To je fudbal, ponekad si srećan, ponekada nisi".