Bio je Bari 29. maja 1991, ali pre njega su bili Beograd i Minhen.

Fudbaleri Crvene zvezde su 10. aprila na Olimpijskom stadionu savladali Bajern rezultatom 2:1 i pred revanš na "Marakani" 24. aprila bili "jednom nogom" u finalu Kupa evropskih šampiona.

Pred krcatim tribinama, u do tada nezabeleženoj euforiji, izabranicima Ljupka Petrovića bio je dovoljan i remi da ostvare najveći uspeh u istoriji kluba. S obzirom na izvanrednu partiju u prvom meču, svi su očekivali da se to desi.

Još kada je Siniša Mihajlović iz slobodnog udarca u 25. minutu doveo Zvezdu u vođstvo od 1:0...

Ali, kako se u to vreme govorilo, najviše pod utiskom preokreta u polufinalnom meču Evropskog prvenstva 1976. Jugoslavija - SR Nemačka (2:4), "Nemci su uvek Nemci".

Šut Klausa Augentalera sa 25 metara u 65. minutu prošao je kroz ruke Stevanu Stojanoviću, a samo pet minuta kasnije Manfred Bender je iskoristio smušenu reakciju odbrane i izjednačio ukupan rezultat na 3:3.

Roland Volfart potom je pogodio stativu...

Međutim, toj Zvezdinoj generaciji kao da je bilo suđeno da ode do samog kraja i tako "naplati" sve prethodne, neuspele pokušaje, da se u klupske vitrine unese evropski trofej.

Dupli pas Jugovića i Pančeva, lopta levo za Prosinečkog, pa nazad do Mihajlovića. Centaršut u "srce" šesnaesterca, Augentaler pokušava da je izbije, ali lopta na neverovatan način lobuje golmana Rajmonda Aumana, koji joj je i sam pomogao da završi u mreži - 2:2!

"Nebo se otvorilo, stadion je eksplodirao..."