Džoi Barton je kvalitetan fudbaler, koji je, možda, mogao da bude i bolji, da je umeo da smiri svoju "ludu glavu", zbog koje je, svojevremeno, čak bio i u zatvoru. U svakom slučaju, Barton je nesvakidašnji fudbaler po mnogo čemu, izlazi iz klišea sportista koji "pikaju loptu i trče po terenu"...

Uzrok tog njegovog "kratkog fitilja", koji je ispoljavao na fudbalskom terenu, ali i van njega, možda se krije u dramatičnim događajima i iskustvima iz detinjstva. U svojoj autobiografskoj knjizi "No Nonsense", koja je objavljena pre nekoliko dana, Barton je otkrio da ga je u detinjstvu napao pas, a da je potom njegov otac na licu mesta ubio psa!

Kada je imao tri godine, Bartona je napao vučjak i ujeo ga je, da bi njegov otac brutalno "presudio" psu, pregazivši ga kombijem. I to ne jednom, nego dva puta! Uz to Bartonov otac je zapretio vlasniku psa da će ga prebiti.

"Igrao sam se u školskom dvorištu, u nekom tunelčiću kada se pas pojavio sa druge strane. Pokušao sam da budem prijatelj sa njim, ali on me je napao, grizao me za lice... Moje polusestre Šeron i Džoan, koje su me samo za trenutak ostavile samog, došle su da mi pomognu i nekako su uspele da me odbrane od psa i uz pomoć bake su me prebacili u bolnicu. Lekari su strahovali da bih mogao da izgubim oko i izvršili su manju operaciju nosa. Kada je moj otac saznao šta se dogodilo, otišao je do paba da pozajmi kombi od prijatelja i krenuo je u poragu za psom. Kada je video da je pas odvezan, kolima je srušio kapiju i pregazio psa. Da bi se uverio da je mrtav, još jednom ga je pregazio", piše nekadašnji fudbaler Mančester sitija, Njukasl, Marseja, Vest Hema, Kvins Park Rendžersa, Barnlija, a sada Glazgov Rendžersa.

Otkrio je i da ga je njegov otac učio kako da se bije, kako da drži čoveka za vrat i udara ga u lice kako bi ga nokautirao!

"Otac me je od malih nogu pripremio za svet odraslih. Bio je to njegov svet. Svet u kojem vam je potrebno mnogo veštine i uličnog znanja da se izborite. Nije to kao da se školujete na Itonu i uđete u politiku da biste postali premijer jednog dana. Pre deset godina, mislio sam da me je izneverio. Ali sada, kada sam u zrelijim godinama, vidim da je moj otac činio sve što je mogao i da je davao sve od sebe. Da mi je, možda, pružao neko drugačije vaspitanje, mnogo nežnije, možda nikad ne bih ni dospeo do Premijer lige... Kada pogledate iz kog socijalnog miljea dolazi većina fudbalera, videćete da je to uglavnom neka srednja, niža klasa, odnosno predgrađa gradova. Ali, ne želim da vređam kraj u kojem sam odrastao. On me je napravio onakvim kakav jesam, sa svim svojim dobrim i lošim stranama".

Iako kaže da je njegov otac znao kakve su mu roditeljske dužnosti bez nekih "udžbenika i uputstava", očigledno je da je ta agresivna atmosfera uticala na Bartona da se razvije u ličnost kakvu je ispoljio u pojedinim trenucima svog života.

Nije se smirio ni sada, u Glazgov Rendžersu, u koji je došao ovog leta, a već je od kluba dobio tronedeljnu suspenziju, jer se sporčekao sa saigračem posle ubedljivog poraza u derbiju protiv Seltika.

U knjizi je otkrio još nekoliko interesantnih detalja iz svog života i fudbalske karijere. Tako je, recimo, 2004. godine, zabio cigaretu u oko mladog igrača Džejmija Tendija, koji je na proslavi Božića probao da zapali njegov dres Mančester sitija.

Imao je još drugih incidenata. Dok je bio na turneji sa Mančester sitijem na Tajlandu 2005. godine sukobio se sa navijačem Evertona, pa je vraćen kući. Dve godine kasnije Siti ga je novčano kaznio jer je udario saigrača Osmana Daboa, a godinu dana potom je završio u zatvoru, u kojem je bio 77 dana, zbog ulične tuče u Liverpulu.

U knjizi je izneo još jedan detalj iz svog života, baš posle incidenta na Tajlandu.

Naime, čim se vratio kući, dan kasnije je saznao da je njegov brat Majkl u bekstvu, jer je osumnjičen za ubistvo crnca Entonija Vokera. Njegov brat Majkl je potom osuđen na 17 godina zatvora, a rođak Pol na 23 godine zatvora.

Prisetio se Džoi Barton i kako je čekao svog kuma "Tagera" ispred zatvora, nakon što je odslužio kaznu zatvora zbog ubistva policajca. Ubio ga je rvačkim zahvatom, nekom vrstom kečerskog zahvata kada podignete protivnika i bacite na zemlju.

"To što je uradio Tager, mogao sam lako da uradim i ja. Ja sam više od njega bio sklon nasilju. Rekao bih da je moje ponašanje povremeno bilo ludačko", napisao je Barton.

Da bi čitaocu pobliže objasnio svoju nasilnu crtu ličnosti, Barton je ispričao i jezivu priču iz detinjstva, nakon što je došao kući u suzama, jer su ga u školi maltretirali. Otac mu je tada dao bejzbol palicu i rekao mu: "Sad im vrati". Barton je dodao da je potom urlao na sve i udarao na sve što se pomera!

O vremenu u zavoru...

"Nikad nisam ni pretpostavio da mogu da završim u zatvoru. Čak i kada sam bio na vrhuncu svog ludačkog ponašanja. Pomislio sam: 'Nisam kriminalac. Samo sam izašao na piće, malo se potukao. To momci rade...'. Ali, kada sam osuđen, bio sam u šoku. Sranje, idem unutra! Ali, pripremio sam se vrlo dobro za zatvor, vrlo sam analitičan. Vreme iza rešetaka sam iskoristio na pravi način, pozitivno".

***Ako već niste, zapratite Džoija Bartona na Twitter-u