Kada je žrebom u Monte Karlu određeno da Partizan igra protiv Mančester junajteda, prvi put posle 53 godine i onog epskog pohoda crno-belih u Kupu evropskih šampiona, jedna fotografija iz arhive MN Press-a izdvojila se kao posebna.
Jedan od fotografa koji je pratio Partizan u revanšu polufinala KEŠ-a protiv Mančestera (1966. godine), slikao je golmana Ivana Ćurkovića i stuba odbrane Branka Rašovića u radnji u engleskom gradu kako kupuju fini štof, koji je tada bio na ceni.
Kontaktirali smo nekadašnjeg golmana Partizana, danas počasnog predsednika beogradskog kluba, Ivana Ćurkovića, koji se prisetio tog evropskog putešestvija i anegdote iz te engleske tekstilne radnje.
"Da, da, sećam se toga. Rašović, koji je protiv Mančestera u revanšu odigrao izvrsno, i ja smo bili u toj prodavnici. Znate, u to vreme se odela nisu kupovala već su se šila. Ja sam imao šnajdera (krojača) u Beogradu. Engleska je oduvek bila mesto gde su se proizvodili najbolji štofovi i iskoristili smo priliku da odemo da ga kupimo. Rašović i ja smo bili dugogodišnji cimeri, veliki prijatelji, postali smo i kumovi. U toj prodavnici smo kupovali letnji lister, teget lister, od kojeg mi je krojač potom sašio odelo i dugo sam ga nosio", ispričao je Ćurković za MONDO.
Istakao je da su u to vreme fudbaleri išli sa klubom na putovanja elegantno obučeni, u obaveznim odelima i sa kravatama. "A ne kao danas... ali, bilo je to drugo vreme", dodaje Ćurković.
Partizan nekada i Partizana sada nisu isti. Kao što, uostalom, ni fudbal nije isti danas kao pre 20,30... 50 godina. Ni Mančester junajted nije isti. Igrali su te 1966. godine u polufinalu Kupa evropskih šampiona, velikani Junajteda, neki od najvećih fudbalera koji su se ikada pojavili na Ostrvu, poput Bobija Čarltona, Džordža Besta, Denisa Loua... Ali, i Partizan je imao velike igrače, od kojih, nažalost, pojedini nisu više živi, poput Vladice Kovačevića, Velibora Vasovića, Zorana Miladinovića, Maneta Bajića, prošle godine nas je napustio Josip Pirjamer, a nedavno i Fahrudin Jusufi.
FOTOGRAFIJE IZ MANČESTERA 1966. GODINE
Kako je bilo igrati protiv Mančestera?
"Sada je potpuno drugačija situacija nego onda. Mančester je ogroman klub, bio je i onda, sa velikom tradicijom, stalno igra u evropskim takmičenjima, ide na vrh, ima rezultate. U ono vreme, fudbaleri su ostajali u Jugoslaviji do 28. godine, pre toga nisu mogli da napuste zemlju i odu u inostrani klub. To je bila naša prednost, imali smo iskusnu ekipu, koja je dugo bila na okupu", kaže Ćurković.
Upitan da li je postojala neka posebna priprema za dvomeč sa Mančester junajtedom (u Beogradu je Partizan pobedio 2:0, u revanšu izgubio 1:0 i otišao u finale), Ćurković odgovara odrečno.
"Ne, nismo dobili neke specijalne savete i instrukcije od tandema Abdulah Gegić - Virgil Popesku, koji je tada vodio tim. Na naše samopouzdanje uticao je, pre svega, onaj dvomeč sa praškom Spartom. U Pragu smo izgubili 4:1, ja sam tada, nažalost, branio, ali smo u revanšu pobedili čak 5:0. To nam je bio znak da možemo. Imali smo zaista težak put do finala, Nant, Verder, pa ta praška Slavija, koja je bila gotovo nepobediva. A onda Mančester u polufinalu... Bila je velika i važna ta pobeda u Beogradu od 2:0, ali je bila velika utakmica u Mančesteru", rekao je Ćurković i nastavio prisećanje:
"Englezi su učinili sve da stignu našu prednost i da nas pobede. Ali, naša zadnja linija je odigrala perfektno, posebno Branko Rašović, koji je potom dobio nadimak 'Div sa Old traforda', potom Šoškić koji je hvatao gotovo svaku loptu, Vasović... Englezi su imali svoj specifičan stil, mnogo lopti je bilo upućeno u naš šesnaesterac, bilo je 'mali milion' centaršuteva, imali su odlične skakače. Ali, i mi smo".
Da li ste išli u Mančester da branite prednost iz Beograda ili se jednostavno tako utakmica odvijala?
"Ne, nikada nismo branili rezultat. Nismo bili ni inferiorni u tom meču, nismo se povukli, i mi smo napadali. Ali, Englezi uvek igraju sa mnogo entuzijazma, energije, napadali su u talasima. Ali, svi smo dali maksimum i odoleli smo", dodaje legendarni golman, rodom iz Mostara.
Čudesan je bio revanš Partizana protiv praške Slavije. U čudo je najviše verovao sada pokojni Vladica Kovačević:
"Kad smo se vraćali iz Čehoslovačke sedeo sam, sticajem okolnosti, pored predsednika kluba Vlade Dujića i kažem mu: 'Ma jok predsedniče, ne brinite, dobijamo mi ove u Beogradu. Imaju sporu odbranu'. On me gleda ispod oka, začuđeno ne veruje... Pred revanš dolazi novinar i pita sve nas za prognozu. Ja mu kažem: 'Biće 5:0 za nas'. On meni: 'Nemoj da me zezaš kaži ozbiljno'. Ja njemu: 'Ako hoćeš napiši tako, ako nećeš ne moraš'", prisetio se Kovačević u dokumentarnom filmu "Partizan 1966".
Kako Partizan treba da igra protiv današnjeg Mančestera, koji u svojim redovima ima Pola Pogbu, Nemanju Matića... ? Imate li savet?
"Nema tu tajni, nekog recepta, a i nikad se ne zna kako će se utakmica 'otvoriti', na koju stranu će da krene. I u Mančesteru igraju ljudi, koji imaju svoje vrline i mane. Najvažnije je da Partizan ni u jednu utakmicu ne uđe potcenjivački, to se, naravno, ne odnosi na Mančester. U sportu, kao i u životu važan je respekt prema onome preko puta tebe, samouverenost može skupo da košta", kaže Ćurković, misleći pre svega na ostala dva rivala u Partizanovoj grupi - holandski AZ Alkmar i Astanu iz Kazahstana.
Prisetio se i prošlogodišnjeg učešća Crvene zvezde u Ligi šampiona.
"Da me ne shvatite pogrešno, svi smo se radovali uspeh Zvezde, to je dobro za srpski fudbal. Ali, setimo se samo onog meča protiv Liverpula u Beogradu. Realno gledano, Liverpul, koji je potom postao evropski prvak, potcenio je Zvezdu, što je naš 'večiti rival' iskoristio i zasluženo trijumfovao. Mislili su: 'Ma, lako ćemo u Beogradu, poraženi su u Parizu, kod nas...', a onda im se ta samouverenost obila o glavu. Zato je u sportu, kao i u životu, najvažnije da ne potceniš nikoga", rekao je Ćurković.