On je fudbalski čarobnjak koji je promenio istoriju svog sporta. I verovali ili ne, polako postaje veteran.
Ko bi rekao da je Lionel Mesi već ušao u 34. godinu?!
Mnogima je "kao juče" bilo kada je Frank Rajkard u jesen 2003. predstavio momka koji je učinio da fudbal danas delimo na doba pre i posle Mesijeve Barse.
Ove srede, na njegov 33. rođendan, još jednom bi trebalo da shvatimo da bi stvarno trebalo da uživamo dok traje. Jer se ovakav igrač neće ponovo roditi.
Iako je cvetao i procvetao u Barseloni, u kojoj je bio na čelu najdominantnijeg tima novije istorije fudbala, svoj bezgranični talenat pokazivao je i u Argentini, u rodnom Rozariju. Tamo je do 13. godine igrao za Njuels i sa saigračima bio godinama nepobediv.
Da, godinama!
"U tih pet ili šest sezona izgubili smo samo tri puta", rekao je njegov tadašnji saigarč Gonzalo Macija.
Znamo skoro sve o Mesiju od kada je odrastao, znamo i koliko je osvojio zlatnih lopti, evropskih i španskih titula, kao i koliko ga bole neuspesi sa Argentinom na velikim takmičenjima.
Lako je pronaći na internetu i fotografije na kojima se vide njegove promene imidža - tetovaže, drugačije boje kose, duga ili obrijana brada... Ali jedno je uvek bilo i ostalo konstantno - da je na terenu UVEK bio i ostao najbolji.
Tako je bilo odmalena, kada se njegov pobednički, često nemilosrdni temperament pokazivao i dok je u Argentini odrastao u ligama u kojoj su klinci igrali utakmice do 11 golova. Meč često nije ni morao da traje toliko dugo, jer bi Leov tim poveo 6:0 i tu bi bio kraj.
Uprkos pobedama, njemu nije uvek sve bilo po volji.
"Mesi bi poludeo posle utakmica u kojoj nije postigao gol. Bio je toliko ambiciozan. Čak i kada bismo pobedili 7:0, on bi bio ljut jer nije dao gol. Ljutio se i kada mu neko ne doda loptu. To ste mogli da vidite na njegovom licu. To je njegov temperament, njegov karakter. Uvek je hteo loptu", rekao je u intervjuu za "Bličer riport" njegov drug iz detinjstva, Franko Faleroni.
S obzirom na to da je imao problem sa hormonom rasta, sa devet godina je otišao kod endokrinologa Dijega Švarcstajna. Tog januara 1997. bio je malo viši od 120 centimetara i srećom, problem je bio rešiv. Inače je sve ostalo bilo u redu s njegovim zdravljem.
Mesi je svakodnevno sam sebi ubrizgavao hormon rasta u noge. Njegovog oca je ta terapija dve godine koštala po hiljadu dolara mesečno i pokrivalo je zdravstveno osiguranje. Nakon tog perioda, klub je obećao da će pomoći, pa odustao od toga, posle čega je došlo vreme za rastanak.
Zanimljivo je da ni Barselona nije bila spremna "na prvu" da ga dovede.
Tadašnji direktor u klubu Karlez Rešak morao je da ubeđuje bord direktora da je biser iz Argentine pravi izbor. "Blaugrana" je 14. devembra 2000. godine stavljena pred svršen čin i pred pitanje da li hoće ili neće Mesija i donela je jednu od svojih najboljih odluka u istoriji.
I svakako najvažniju.
Fudbalski menadžer Horasio Gađoli predstavljao je Mesijeve agente u Španiji i suočio je Barselonu sa ultimatumom - ili će ga uzeti ili će ga ponuditi drugim timovima.
Tadašnji predsednik Barselone Đoan Gaspart je pristao, Rešak je sedeo u restoranu sa agentom, izvadio salvetu i na njoj napisao kompletan ugovor.
Na njoj je pisalo:
"U Barseloni, 14. decembra 2000. godine, u prisustvu gospode Mingele i Horasija (obojica fudbalski agenti, prim. novin), Karles Rešak, tehnički sekretar FK Barselone, pod svojom odgovornošću i uprkos nekim suprotnim mišljenjima, potvrđujem angažovanje Lionela Mesija sve dok se držimo dogovorenih iznosa".
Sva trojica su potpisala tu salvetu, a ona danas vredi milione.
Ipak, fudbalski menadžer Gađoli je i dalje ljubomorno čuva i ne planira da je proda. Samo je pozajmio Barseloninom muzeju, koji ne želi da je izloži dok se Mesi ne povuče ili ode.
"To je poverljiv ugovor i preferiramo da još ne bude izložen", poruka je iz Barselone.
Na Mesijev 33. rođendan, 20 godina kasnije, jasno je da je na toj salveti ispisana istorija svetskog fudbala.