Bio je jedan od najvećih srpskih talenata od raspada SFRJ i u Real Madrid je u zimu 1999. kao velika zvezda Crvene zvezde.
Mnogi su posle toga govorili da je Perica Ognjenović (43) napravio pogrešan izbor, odabrao preveliki klub, ali njegov odgovor svakome verovatno bi bio - šta biti uradio/la da te je pozvao Real Madrid. Da li bi zaista odgovor bio "Ne"?
Napadač iz Smederevske Palanke sa Realom je osvojio titulu prvaka Španije, Superkup Španije i jedan trofej Lige šampiona. Na prvi pogled reklo bi se veliki uspeh. I zaista jeste. Sama činjenica da je zaigrao za Real Madrid uspeh je sam po sebi, ali ipak Perica nikada nije ostvario ono što su mu predviđali kada je "žario i palio" na utakmicama prvenstva Jugoslavije.
Odlične partije u Zvezdi, golovi u derbijima protiv Partizana, kapitenska traka sa samo 21 godinom, golovi sa svih pozicija, pa i iz kornera, fenomenalne igre protiv Meca, Kajzerslauterna i Barselone, bile su dovoljne da "Kraljevski klub" plati tada osam miliona maraka za jednog od najboljih igrača u Jugoslaviji.
Ipak, umesto da zablista punim sjajem, nastupili su njegovi mučni dani provedeni u klupskoj ambulanti, klupi ili tribinama. Povrede su ga pratile iz utakmice u utakmicu i za tri sezone provedene u "belom dresu" odigrao je samo 22 utakmice, desetak u Primeri i da ukupno postigne jedan gol u dresu najvećeg kluba na svetu.
Ovo je priča o tom pogotku...
Bilo je to 3. februara 2000. godine, na "Santijago Bernabeu", u osmini finala Kupa Kralja. Sastali su se Real Madrid i Saragosa i bio je to revanš, nakon što u prvom susretu nije bilo golova.
Visente del Boske, tadašnji - čuveni trener Reala, nije hteo ništa da rizikuje i na teren je izveo gotovo ceo prvi tim sa Kasiljasom, Jerom, Roberto Karlosom, Gutijem, Raulom... A mnogima je zapalo za oko ime jednog novajlije među legendama “Kraljevskog kluba”. Bio je to Perica Ognjenović, koji je meč počeo od prvog minuta.
Na drugoj strani, u špicu igrao je Savo Milošević, koji je tada već bio širom sveta poznati centarfor i hvatao je zalet za EURO, na kojem je tog leta bio najbolji strelac.
Real je bio apsolutni favorit i to je dokazao već u prvom minutu, kada je Guti pogodio za 1:0, što se ispostavilo kao jedini gol do pauze, sa koje su Madriđani izašli rešeni da brzo okončaju stvar.
Igrao se 56. minut, kada je Fernando Morijentes poveo napad u šesnaestercu Saragose, dodao loptu do Raula koji je stajao u blizini bele tačke, ali mu je odmah vratio loptu. Morijentes je potom poslao na drugu stativu, gde je na nju naleteo Perica Ognjenović i poslao je u nebranjenu mrežu.
Nažalost, bio je to jedini gol ljubimca Delija za Real. Odigrao je osim toga 12 utakmica u Primeri i sedam u Kupu kralja, ali nije ponovo pogodio.
Iz Madrida je otišao 2001. i nažalost više nikad nije ni prišao blizu tako visokom nivou. Karijera ga je potom vodila u Kajzerslautern, pa Kinu, Dinamo Kijev, Anže, nekoliko klubova u Grčkoj, da bi završio u Jagodini.
Ostala je žal što Perica Ognjenović svoj veliki talenat nije uspeo da pretoči u uspeh u jednom od najvećih klubova na svetu. Za uspomenu mu je ostao gol u zvezdanom timu španskog giganta.
Perica je ostao upamćen kao još jedan srpski igrač koji nije pronašao sreću na "Bernabeuu", kao pre njega ni nekadašnji vezista Partizana, Predrag Spasić, dok je bivši igrač Crvene zvezde Milan Janković krajem osamdesetih bio zapaženiji od njih trojice u Madridu, mada je i njegova epizoda potrajala samo godinu i po.
(Sportska sećanja/Mondo)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.