Sjajna ispovest Perice Ognjenovića: Boli me kad pišu da sam [PROMAŠAJ]!

Perica Ognjenović jedan je od retkih srpskih igrača koji može da se pohvali da u fudbalskoj biografiji ima upisano ime najvećeg kluba svih vremena - Real Madrida.

U intervjuu koji je dao za madridski "AS", u kome je posebno govorio i o Luki Joviću, probao je da uveri navijače da je njegov najveći problem u Realu bio povreda leđa, a da nikako nisu tačne priče o nesportskom životu u prestonici Španije.

Počeo je od dolaska u Real Madrid u zimu 1999. godine iz Crvene zvezde, a samo dva meseca kasnije počelo je NATO bombardovanje Jugoslavije.

"Srećom, već sam bio u Španiji, ali je to na mene uticalo u drugom smislu, emotivnom. Desilo se u martu, sve je bilo zatvoreno... Prvih dana bombardovanja probao sam da dovedem brata u Madrid, ali je to bilo teško, bilo je teško za sve nas u Srbiji. Pomisliš šta će se desiti s tvojim roditeljima, prijateljima...", kazao je Ognjenović.

"Na moj boravak u Real Madridu uticala je i promena trenera. Kada sam ja došao bio je Gus Hidink, a sve se brzo promenilo kad je došao Džon Tošak".

Ognjenović je stigao u januaru, a već u februaru je na klupu stigao velški trener.

"Nisam imao nikakav odnos s njim. Stranci koje je želeo su došli u klub, a ja sam bio mlad i povređen. Hteo sam da pokažem njemu da mogu da igram, ali nije mi dao. Poštovao sam tu odluku. Imao sam daleko manje mogućnosti da igram, a znate kakav je Tošak, zatvoren. Nije to bilo lično zbog mene, ali nije mi dao ni priliku, samo par minuta kad je već odlazio iz kluba".

"Tada je došao Del Boske i sve se promenilo".

"On mi je dao veću minutažu. Sa njim je bilo lakše, trenirao sam dobro, svi su videli, a hteo je i da mi pruži priliku, sve do moje povrede... Igrao sam dobro, nisam bio starter, ali sam igrao po 30-45 minuta i počinjao neke mečeve u godini kad smo osvojili Ligu šampiona. Uvodio me je na mečevima protiv Bajerna i Junajteda i bio je zadovoljan. Igrao sam malo, ali sam dosta pomogao. Del Boske je bio posebna ličnost, ali onda je došlo do promene predsednika i drugih planova", iskren je Ognjenović koji priznaje da je u to vreme u Realu na "njegovom mestu" igrao Figo koji je bio "zakucan" u startnih 11.

Perica Ognjenović je napustio Real Madrid u zimu 2002. godine.

"Taj ugovor je bio haotičan, ali na kraju sam otišao u Kajzerslautern. Hteo sam da odem iz Španije, nije bilo poente da igram za neki drugi klub", rekao je Ognjenović i pojasnio.

"Da li sam se osećao anksiozno? Nisam, iskreno. Živeo sam lepo u Madridu, tu su mi rođene dve kćerke, život je bio dobar, ali su me povrede uništile. Kada ste fudbaler i ne možete da igrate - ne možete dobro da se osećate. To je bio najveći problem".

"Mnogi me pitaju da li žalim što sam potpisao za Madrid, pošto sam mogao da imam drugačiju karijeru? Gledajte, hteo sam da pratim svoje snove. Za momka iz malog grada u Srbiji hteo sam da odem u Crvenu zvezdu i to je već bio uspeh. I onda dođe poziv najvećeg kluba u Evropi. Uvek sam pratio svoje snove i hteo da učinim nešto u Realu. Moglo je da prođe bolje da nije bilo tih povreda, ali isto to je moglo da se desi i u Fiorentini, Barseloni ili bilo gde u svetu - nikad ne znaš".

Perica Ognjenović je za dve godine u Real Madridu odigrao ukupno 22 meča i postigao jedan gol, ali pošto je plaćen pet miliona nemačkih maraka - smatra se promašajem "kraljevskog kluba", pa je stoga često na listama najgorih pojačanja u istoriji.

"Ne obraćam pažnju na to zato što ti koji to prave - ne znaju kako sam igrao. Gledaju samo statistiku, vide koliko sam mečeva odigrao, ali ne znaju kako sam ih igrao", rekao je Ognjenović.

"Imam samo jednu stvar da kažem - kada bi mi dali šansu, ja bih pomogao Real Madridu. Ne sećam se svoje loše utakmice u klubu. Opet, došla je ta povreda, pa šta da radim? Što se mene tiče - ti koji prave takve liste uz pomoć statistike su amateri".

"Oni nisu profesionalci. Moraju prvo da pogledaju te utakmice da bi videli kako sam odigrao. Na primer, kod Del Boskea sam mislim u prve tri utakmice imao četiri asistencije i gol. Kada god bih ušao u igru promenila se dinamika meča. Protiv recimo Majorke sam ušao na 0:1 i pobedili smo 2:1. Protiv Atletika sam dva puta asistirao Morijentesu, pa protiv Saragose... Nije to tako loše. Problem je što nisam igrao toliko utakmica u nizu. Ne sećam se da me je iko ikad kritikovao zbog mojih igara. Igrao sam malo, ali nije bilo kritičara zbog loše partije?", naveo je Perica Ognjenović i zaključio:

"Ponekad me boli kada vidim te liste".

Da li osećate da niste imali sreće u vašoj karijeri?

"Slušajte, kada sam otišao u Kajzerslautern - povredio sam petu u prvoj utakmici, pa sam bio bez kluba tri meseca. Pa sam otišao u Kinu, Ukrajinu, Grčku... Nisam igrao kao u Zvezdi. Nisam imao sreće, ali sada sam postao trener i možda uspem da uradim neke stvari koje nisam mogao kao igrač", poručio je Perica Ognjenović u intervjuu za "AS".