Intervju hrvatskog trenera i bivšeg fudbalera.
Nemamo često prilike da čitamo opširne intervjue Slavena Bilića srpskim medijima. Zapravo, ovo je možda i prvi ozbiljan koji je dao, u kom je pretresao veliki deo fudbalske karijere, ljubav prema Hajduku i Splitu, sećanjima na mečeve sa Crvenom zvezdom...
Slaven Bilić je karakteristična figura hrvatskog sporta. Čovek koji je bio reprezentativac, selektor, napravio veliku igračku i trenersku karijeru, a nekako ostao isti. Umetnik, gitarista u slobodno vreme, navijač Hajduka kao i kada je bio dečak i stanovnik Splita, što je postao rođenjem.
Tu nikakve dileme nije bilo. Možda je, a to će i Slaven Bilić istaći u intervjuu za ''Nedeljnik'', Hajduk zapravo Split!
ZVEZDA JE BILA NAJVEĆI RIVAL
Kada se priseća fudbalskih vremena u bivšoj državi, Slaven Bilić jasno vidi nacionalnu identifikaciju.
''Bilo je sasvim normalno da izborom kluba pokažeš nacionalnu pripadnost. Nije to nastalo kad je počeo rat, postojalo je decenijama. Čak i sa navijačke strane, opšti utisak je da su Crvena zvezda i Dinamo bili više tretirani kao nacionalni klubovi od recimo Partizana i Hajduka'', otkriva Bilić.
Ko je onda bio najveći rival klubu iz Splita?
''I u 'tom' i u sportskom smislu, Zvezda je bila najveći rival. Toj se utakmici čitav Split radovao. Bila je posebna stvar pobediti njih, a ja sam svoj debi pred domaćom publikom imao upravo protiv Zvezde'', govori bivši defanzivac Hajduka.
SUKOB U FINALU KUPA
Ipak, neki drugi susreti protiv Zvezde će se mnogo duže pamtiti. Prvo finale Kupa Jugoslavije (maj 1991. godine), zemlje koja uskoro neće više postojati...
''Ta se utakmica igrala tri sedmice pred finale Kupa šampiona. Bože moj, koliko je ta Zvezda bila jaka, prejaka. Mi smo bili mladi i nismo mogli da se merimo s njima za titulu, ali Kup je bio druga stvar. Ideš u Beograd da igraš poslednje finale Kupa one zemlje, protiv finaliste Kupa šampiona. Već su se dogodile strašne stvari u Borovu Selu, neki igrači neće da putuju, prate nas kao u rat... Ali, mi normalno dolazimo u Beograd i utakmica se odvija normalno. To što su nam vikali 'Ustaše, ustaše' sa tribina ili kakve druge baljezgarije? Pa to su nam vikali i 1988. godine u Nišu, orile se tribine. Utakmica je bila skroz korektna'', ističe Slaven.
Ali... Potukli su se Mihajlović i Štimac, a zatim i kompletne ekipe.
''Pa to je u to vreme bilo normalno, bilo je mnogo više grubosti. Dve lude glave su se u takvom kontekstu našle jedna nasuprot druge, i to baš kod klupa, pa se u sledećem trenu uključilo još 20 ljudi. Taj njihov odnos se produžio i na sledeću utakmicu i to nema nikakve veze sa politikom'', zaključuje sada uspešni trener.
REVANŠ U PRVENSTVU
Naredni susret istih rivala (jun 1991. godine) ostao je upamćen po rečenici da gosti evropskom prvaku ni cveće nisu doneli, ali i po promociji trofeja Kupa evropskih šampiona pred beogradskom publikom. Ipak, i to je otišlo u drugom smeru.
''Nismo tada došli u Beograd sa cvećem. Došli smo sa nekim osećajem neugode. U roku od mesec dana se desilo više stvari nego za deset godina. Nije više bilo samo Borovo nego i Plitvice, barikade u Kninu, grozne stvari, ali takvo je vreme bilo. Mi smo u tom trenutku dolazili 'mečki na rupu', što bi vi Srbi rekli'', počeo je Slaven Bilić.
Dok su fudbaleri Hajduka završavali sa pripremama pred izlazak na teren, trener Poklepović im je čitao Bibliju.
''Sećam se da je pričao o onom delu 'Ako vas udare po jednom, vi im dajte drugi obraz'. Počinje utakmice, seva na sve strane, a ja razmišljam 'Ništa Špaco od tvoje Biblije'. Kad se zakuvalo, Binić je misleći da nam je Skoblar i dalje trener nokautirao Špacu Poklepovića, najmirnijeg čoveka na stadionu. Želeo je da vrati dug iz finala kupa'', objašnjava nekadašnji defanzivac.
Finale Kupa Jugoslavije 1991. godine odigrano je 8. maja na stadionu Partizana. To je bilo poslednji put da takmičenje nosi naziv ''Kup Maršala Tita'', a Hajduk je minimalnom pobedom osvojio trofej koji nikada nije vraćen fudbalskom savezu Jugoslavije. Ekipa u kojoj su između ostalih bili Bilić, Štimac, Jarni i Bokšić trijumfalno je napustila Beograd.
Ali, u prestonicu je morala da se vrati samo mesec dana kasnije. Petog juna je na Zvezdinom stadonu odigrano 34. kolo prvenstva, a domaćin je pogotkom Darka Pančeva stigao do bodova. U međuvremenu, Crvena zvezda je pobedila Olimpik iz Marseja nakon boljeg izvođenja penala i postala šampion Evrope.
Dva meča Crvene zvezde i splitskog Hajduka na poseban način su obeležili raspad zajedničke države. Oba tima su upisala po jednu pobedu, Hajduk je zauvek zadržao trofej kupa, a i u poslednjoj sezoni koju su igrale sve republike, Crvena zvezda postala je šampion.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.