Crvena zvezda je na današnji dan pre tačno 30 godina igrala najvažniju utakmicu u svojoj istoriji - i pobedila u njoj!
Prošle su pune tri decenije otkako je Zvezda upisala svoje ime na "ušati" pehar i postala osvajač Kupa evropskih šampiona, svrstavši se u red retkih klubova koji takvim uspehom mogu da se podiče. Možda vreme prolazi, ali je osvrt na 29. maj svake godine sve posebniji kod zvezdaša…
Zbog enormnih promena u fudbalu u kome je postalo nemoguće takmičiti se bez milionskih prihoda i rashoda, pohlepe trenutno najmoćnijih koji bi se odvojili od "sirotinje" zarad sopstvenog profita, kao i još bezbroj faktora koji ne idu u korist klubovima sa ovih prostora - svakim danom sve je jasnije da niko neće uspeti da ponovi ono što je Zvezda uradila na stadionu "Sveti Nikola".
Šta god da se desilo, Bari će biti tu da podseća da je Zvezda ogroman klub, i to u svetskim okvirima, pa je obaveza svih crveno-belih navijača da prenose priču o timu sa Balkana koji je uspeo da se popne na krov Evrope kada je to bila (i ostala) privilegija zapadnjaka.
Možete li samo da zamislite kakvo uzbuđenje je vladalo kod navijača i igrača slavne generacije kada su se u jutro 29. maja 1991. godine i probudili i grizli nokte dok Pančev nije pogodio za 5:3?
U tom koktelu histerije, stresa, euforije i sreće, ljudski um ne može ni da zapamti šta se sve tačno i kojim redom desilo, posebno kada se isti događaj prepriča stotine i hiljade puta. Ide od usta do usta, pa neko "zakiti" još i po koji detalj i više niko nije siguran šta je prava istina.
Tako su i slučajno nestali brojni mitovi i legende o Bariju, prepričavaju se u društvu toliko puta da je nemoguće utvrditi od koga je to krenulo, pa će se i oni koji su prisustvovali tom događaju dobro počešati po glavi i pomisliti da li se to zaista desilo - ili si toliko puta slušao o tome da ti se čini da je bilo tako kako drugi kažu.
Mi smo se na godišnjicu Barija prisetili najčešćih mitova i legendi o Bariju koje se prepričavaju tačno tri decenije… I još će!
"ILI ĆETE IGRATI LEPO - ILI ĆETE UZETI TROFEJ"
Nije nikakva tajna da je finale u Bariju jedno od najdosadnijih u istoriji UEFA takmičenja, pa se tako iz 120 minuta fudbala ne pamti fudbalski potez koji bi se prepričavao, a sve zbog odluke Ljupka Petrovića da u susretu vrednog pehara - zaigra mnogo defanzivnije nego inače.
Zvezda je u svojim redovima imala umetnike, bilo je suđeno da igra fudbal zbog kog se aplaudira, međutim to često ne donosi trofeje. Pitajte recimo Holandiju iz 1974. godine…
Zato su crveno-beli igrali povučenije, čekali penale i verovali u Stevana "Diku" Stojanovića, koji se nabranio udaraca sa "kreča" u prvenstvu, pa je tako Ljupko Petrović mnogo puta prepričao da je to bio "ili-ili" uslov koji je izneo pred fudbalere i direktore.
Iz svega toga se izrodila čuvena anegdota iz svlačionice koja glasi - Ljupko je izašao pred tim i rekao: "Hoćete li da igramo lepo ili da podignete pehar?".
Svi u glas su rekli da bi želeli da podignu trofej, Cvetković i Džajić su se hvatali za glavu, da bi godinama kasnije Robert Prosinečki izjavio da se to…nije baš tako odigralo. I dalje je to bio plan Ljupka Petrovića, ali ga nije na taj način predočio timu.
"Nije nas pitao, to su ipak priče. On to nije pitao, već je sam sastavio da igramo tako. Ljupko je trener koji je pre dolaska u Zvezdu imao odlične rezultate i zato je došao u crveno-beli tabor. Sa tim rezultatima je došao u najbolju generaciju Zvezde i uz njegove velike trenerske mogućnosti Crvena zvezda je došla do najvećih uspeha", ispričao je "Žuti" pre nekoliko godina.
"PIKSI ODBIO DA ŠUTIRA PENAL ZBOG ZVEZDE"
Dragan Stojković je jedan od najboljih fudbalera koje je Crvena zvezda ikada imala i nije bez razloga proglašen za petu Zvezdinu zvezdu, međutim sudbina je htela da sa njom ne podigne pehar Kupa evropskih šampiona.
"Piksi" je Zvezdu napustio tačno godinu dana pre Barija, a desilo se da u dresu Marseja, baš protiv bivšeg kluba, igra za "ušati" pehar, pa je stoga pritisak na njemu bio ogroman.
Međutim, trener Raimond Gutals nije naročito "mirisao" Stojkovića tako da ga je u finalu ostavio na klupi i poslao ga na teren tek u 112. minutu. S obzirom na to da je odličan izvođač penala bilo je očekivano da šutira, međutim oprobali su se Amoros, Kasoni, Papen i Mozer…
Posle tog finala kružile su priče da je "Piksi" odbio da izvede penal iz patriotskih razloga, previše je veliki Zvezdaš da bi to uradio svom klubu, ali nije to baš tako bilo.
Po sredi je lični razlog koji je sadašnji selektor otkrio za "Tempo".
"Bio sam ošamućen, kao maljem udaren. Zamalo da Gutalsa i fizički napadnem. Držao me je na klupi 113 minuta, dok su me klupski drugovi bukvalno gurali na teren. Čak je i Franc Bekenbaur naredio da skinem trenerku i odem na zagrevanje. Međutim, ostao sam dosledan sebi i čekao Gutalsov poziv. Kade je meč završen bez golova, rekao mi je da šutiram penal. Mislim da sam pljunuo u njegovom pravcu. Tada je Bekenbauer prišao, zagrlio me i nekako smirio".
"Otišao sam u svlačionicu, a tamo tužna atmosfera, grobna tišina. Tapi je ušao, kršio ruke i odjednom me fiksirao pogledom. Samo mi je klimnuo glavom i procedio kroz zube: 'Nismo imali sreće'. Nisam mogao da oćutim: 'Pitajte Gutalsa zašto nismo imali sreće!'. Belgijanac je bio utučen, pokrio je lice rukama, dok sam ja grmeo. Sve vreme je ćutao, ni reč da izusti. Onda sam zalupio vratima i otišao u svlačionicu Crvene zvezde da svojima čestitam ponaosob na velikom, istorijskom uspehu", kazao je na desetogodišnjicu Barija naš legendarni fudbaler, a verovatno zbog poslednje rečenice se odomaćila legenda o tome kako je odbio da šutira zbog Zvezde.
"E DA ZNATE DA JE BINIĆ PIŠAO U NJEGA…"
Kada se završila utakmica i zvanično počelo slavlje koje je trajalo nedeljama, tek onda su nastale anegdote koje su zaživele u narodu.
Po običaju - najveći obmanjivač u društvu izmisli događaj koji je samo on video i to za nekoliko godina, govoreći sadašnjim jezikom, postane "viralno" pošto je stiglo do velikog broja ljudi. Polako se prepričava poput činjenice iz istorije, dobijaju se potvrde od brata od strica ekonoma Zvezde koji je to sve video svojim rođenim očima, a teško je posle svega izgovoriti "nije se desilo".
Tako je nastala i legendarna priča da je Dragiša Binić mokrio u "ušati" pehar, pa da je zbog toga i Vladimir Jugović s osmehom gledao saigrače iz Juventusa pet godina kasnije.
"E, da samo znate da je Binić pišao u njega...", navodno su bile reči Jugovića kada su fudbaleri Juventusa pili iz pehara nakon što su 1996. godine pobedili Ajaks posle boljeg izvođenja penala, ali je istina sasvim drugačija.
Binić je potvrdio da je pehar nosio svuda sa sobom po Srbiji, bio je u svim diskotekama i malo se "pohabao" zbog toga, ali daleko od toga da je obavio malu nuždu u njega.
"Ma priče... To nema veze. Jeste taj pehar išao svuda sa nama i to je bilo nama kao svetinja. Da li se neko pored njega slikao sa majicom ili bez majice, to nema veze. Jesu to čaršijske priče, ali taman posla. Jesu to bile čaršijske priče, ali samo je tačno da je bio malo iskrivljen", ispričao je Dragiša Binić pre dve godine za MONDO.
KOFER NOVCA DA SE NAMESTI FINALE!
Kapiten zlatne generacije crveno-belih Stevan "Dika" Stojanović otkrio je na 20. godišnjicu od finala da je imao ponudu da namesti utakmicu.
Zbog osetljivosti je tu tajnu čuvao pune dve decenije, a potom je u jednom intervjuu priznao da je imao poziv u hotel "Interkontinental" za koji je isprva mislio da je ponuda za transfer. Sedeo je prvo sa Prosinečkim i pio kafu, a potom su ga pozvali u sobu…
"Kad sam otišao sa njima u sobu i kad su mi pokazali kofer, nije mi bilo dobro. Mnogo je novca bilo, ali nisam poklekao. Bili su to sve naši ljudi, ali unajmljeni od Francuza. Uopšte se nisu uzbudili kad sam ih odbio. Znaš šta su mi rekli? 'Ne moraš da uzmeš pare, ali ćemo mi reći da si uzeo. I sve će izaći u novinama. Kako god da utakmica prođe, ti ćeš biti kriv'", ispričao je Stojanović i otkrio da se veoma uplašio u tom trenutku, ali da nije ni pomišljao da prihvati.
"Ma, beži, rekao sam mu. Zanimljivo, nikada više te ljude nisam video u životu. Izleteo sam kao muva bez glave iz hotela, nisam znao gde udaram. Bože, šta me ovo snađe?!".
Da se ne radi o "šarenoj laži" potvrđeno je kada je u svlačionicu Crvene zvezde stigla informacija da je golman potkupljen, ali je Stojanović potom sve ispričao Ratomiru Dujkoviću (trener golmana u Zvezdi prim. aut.), upravi…
"A i šta bih ja sa tim parama? Meni je bilo teško, posebno pred utakmicu u Bariju. Stalno mi je prolazilo kroz glavu to što mi je taj kriminalac rekao da su me kupili. Jedva sam čekao da prođe tih 120 minuta, pao mi je ogroman teret s leđa. Obraz čist! Konačno. Penali su mi došli kao relaksacija. Zato sam bio toliko samouveren i siguran da ću odbraniti penal. Misliš da bih mogao danas da sedim ovako mirno, da šetam Beogradom da se nešto desilo? Da je bilo kakva sumnja bila? Vidiš kako to ide u životu. Ima Boga! Bog me u tom finalu nagradi da budem igrač utakmice, da odbranim penal i podignem pehar Kupa šampiona!", ispričao je legendarni "Dika".
Uz njega je i direktor Vladimir Cvetković pričao da je dobio ponudu da proda utakmicu, i to od ljudi koji su bili bliski predsedniku marsejskog kluba Tapiju, ali nikada nije potvrđeno da je povezan sa ovim događajima.
A POSLE BARIJA DOGOVORENI…
Crvena zvezda je 1991. godine bila najjači tim na svetu, međutim ubrzo se sve srušilo kao kula od karata, pre svega zbog političke situacije u SFRJ. Država se raspadala, a sa tim ni Zvezda nije mogla da se desi, posebno kada su došle sankcije.
Nije mogla Zvezda da zadrži svoj najjači tim na okupu, iako je imala plan da postane još jača nego u Bariju, a sve služeći se receptom Dragana Džajića - "hoću najbolje iz Jugoslavije".
Tako je prvo 1986. godine stigao Dragan Stojković, a onda još i Robert Prosinečki, Dejan Savićević, Siniša Mihajlović, Darko Pančev i drugi… I tu Zvezda nije planirala da se zaustavi 1991. godine, tek se spremala za Ex-Yu galaktikose, što je potvrdio i Ljupko Petrović godinama kasnije.
"Kad smo postali prvaci Evrope, Dragan Džajić je već dogovorio dolaske Davora Šukera i Slaviše Jokanovića i mislim da bi Zvezda minimum još dve-tri godine imala realne šanse da bude prvak Evrope i ponovi Bari. Međutim, izbio je rat i sve je to propalo…", prisetio se Ljupko Petrović, što je potvrđeno iz više izvora.
Međutim, trener Zvezde je u jednom intervjuu ispričao i da je bio "kaparisan" i Robert Jarni, tadašnji fudbaler Hajduka, koga će osam godina kasnije Bata Mirković uhvatiti za...znate šta.
Ispostavilo se da je to ipak mit, ili jednostavno Jarni nije želeo da bude povezivan sa Zvezdom zbog dobro poznatih stavova koji su isplivali kasnije, naročito tokom pomenute utakmice u kvalifikacijama za odlazak na Evropsko prvenstvo 2000. godine.
''Zbog te izjave Ljupka Petrovića tri dana mi telefon ne prestaje da zvoni. Zovu me svi prijatelji i poznanici i govore mi kako su pročitali tu vest. Moram priznati da je nisam ni vidio dok mi nije poslana na telefon. Jednostavno ne mogu da shvatim zašto je to Petrović izjavio kad to nije istina. Sa mnom o transferu u Zvezdu nitko nikad nije pričao niti me pitao bih li ja tamo igrao".
"Da stvar bude još čudnija, ne znam kome je to Zvezda dala kaparu za moje usluge. Pojma nemam…", šokirao se Robert Jarni.
Na kraju, sami izaberite kome verujete - Robertu Jarniju ili Ljupku Petroviću, ali dobro se zamislite - možda je najveći mit o tome da postoji fudbaler koji bi odbio aktuelnog prvaka i to da bi otišao u...Bari!