Nekadašnji napadač Partizana Goce Hristov u intervjuu za MONDO otkrio detalje svoje karijere, od koje bi mogao da se napravi sjajan film! O odrastanju u Partizanu, čudesnim avanturama u Premijer ligi i noći u Skoplju sa reprezentativcima SRJ. Pročitajte.
Navijači Partizana i Crvene zvezde najviše vole da do pobede protiv ljutog rivala dođu u 90. minutu golom iz nepostojećeg penala, čiste ofsajd pozicije ili posle neregularno izvedenog slobodnog udarca.
Zato Grobari sa posebnim emocijama pamte 107. Večiti derbi i način na koji je Goce Hristov (45) prevario kompletnu odbranu Crvene zvezde:
"Dok su oni nameštali zid, Ivan Tomić mi je gurnuo loptu i ja sam rutinski matirao Dragoslava Jevrića. Sreća što u to vreme nije bilo VAR-a. Dok je sudija shvatio o čemu se radi, ja sam već klizao na grudima ka jugu. Ko bi normalan u toj situaciji smeo da poništi gol", rekao je Hristov u intervjuu za MONDO rubriku Mojih Top 11 Nebojše Petrovića.
Ljubimac navijača Partizana danas radi kao šef Akademije skopskog Vardara i zajedno sa svojim kolegama pokušava da lansira nekog novog Pančeva, Stanojkovića, Ringova, Najdoskog ili Mitka Stojkoskog.
"U Akademiji imamo 300 dece, od kojih će samo desetak da uspe u fudbalu i oni nam nisu toliko bitni. Mnogo na sviše zanima ovih 290 koji će postati inženjeri, profesori, majstori, doktori, vojnici, policajci… Oni moraju da budu target. Ako od te dece napravimo zdrave ličnosti, naš posao dobija potpuni smisao".
Dobrodošli u ’Mojih TOP 11’ sa Gocetom Hristovom, čovekom čije će vas urnebesne anegdote zasmejati do suza i naterati da obavezno pogledate i video zapis jedne od najzanimljivijih epizoda u dosadašnjem serijalu naše emisije.
PARTIZAN 1994 – 1997
Kandidati iz Partizana:
Golmani: Nikola Damjanac, Saša Ilić, Goran Pandurović, Ivica Kralj
Odbrana: Dražen Bolić, Miroslav Čermelj, Bratislav Mijalković, Zoran Mirković, Niša Saveljić, Đorđe Svetličić, Igor Taševski, Mladen Krstajić, Predrag Pažin, Zoltan Sabo
Vezni red: Dragan Ćirić, Saša Ćurčić, Albert Nađ, Darko Tešović, Ivan Tomić, Dejan Vukićević, Aleksandar Živković, Damir Čakar, Dejan Rađenović, Viktor Trenevski, Saša Ilić, Siniša Mulina, Goran Obradović, Ljubiša Ranković, Dragan Stojisavljević
Napad: Nenad Bjeković, Savo Milošević, Rahim Beširović, Stanko Svitlica
Bilo je dovoljno par utakmica u matičnom Pelisteru da skrene pažnju ljudi iz Partizana.
"Imao sam sreću da branim boje pionirske i kadetske reprezentacije Jugoslavije i tu me je primetio direktor škole Vladica Kovačević. Potpisao sam sa 18 godina prvi profesionalni ugovor sa crno-belima i odmah odradio prvi trening. Sećam se svega, kao da je bilo juče. Tumbin ubitačni ritam, tri i po sata žestokog rada, a ja u Bitolju navikao na lagano. Pomislio sam - ako je ovako na prvom treningu, šta me tek čeka sutra i prekosutra?".
Debitantska utakmica…
"Ako se ne varam, protiv Vojvodine u Novom Sadu. Izgubili smo i bio sam nešto razočaran, nisam hteo dam izjavu nekom novinaru posle utakmice. Sutradan mi je Mića Radović prišao pre treninga i rekao mi da moram hitno kod Zeke i Stojančeta na raport. Svi su me pogledali čudno. Znalo se, kad te njih dvojica zovu na razgovor, nešto nisi uradio kako treba. Penjem se gore i uopšte mi ne pada na pamet šta bi to moglo da bude, gde sam pogrešio. Naravno, očitali su mi lekciju i objasnili mi da fudbaler Partizana mora uvek da bude na usluzi medijima jer je to sastavni deo našeg posla. Bez obzira na rezultat i trenutno raspoloženje".
Pored gola na kvarno protiv Crvene zvezde, pamte se još neke majstorije u dresu Partizana.
"Emotivno sam vezan za gol protiv Makabi Haife, jer je to bio prvi izlazak Partizana na evropsku scenu posle embarga. U sećanju mi je i pogodak protiv Vojvodine. Đoko Hadžijevski je u to vreme obavljao dvostruku funkciju, sedeo je na klupi Novosađana, ali je radio i kao selektor Makedonije. Zatresao sam mrežu iz sporne situacije, bio je ofsajd sigurno… i napade me čovek posle utakmice ’priznaj da je bio ofsajd, zašto ćutiš’… Kako bre da priznam?! A isto veče smo leteli za Skoplje na okupljanje reprezentacije. Sreća da je objavio spisak pre ove utakmice, možda me onako ljut ne bi ni pozvao (smeh)", setio se Hristov za MONDO.
"NAĐ JE BIO ZAPEO - DŽIPUNOV, PA DŽIPUNOV"
TOP 11 – Albert NAĐ (vezni red)
"Njega i Ćiru sam upoznao u tim mlađim selekcijama Fudbalskog saveza Jugoslavije. Adi je godinu dana stariji od mene i sjajno me je prihvatio kad sam stigao u Partizan. On na jedan način, a Teša na drugi. Sa Tešom sam bio cimer i doživljavao sam ga kao ćaleta. Za Adija ima jedna zanimljiva priča, njemu je životna želja da upozna Jovčeta Džipunova, nekadašnje krilo skopskog Vardara. To je igrač koji je na njega ostavio najjači utisak dok je kao klinac skupljao lopte na atletskoj stazi stadiona Partizana. I kad god se sretnemo, pita me kad ću da ga upoznam sa Džipunovom. Evo ga Jovče dole na terenu (pokazuje rukom na pomoćno igralište, op.aut), ima školicu fudbala i lepo sarađuje sa našom Akademijom. Moraću jednog dana da ih upoznam, da me Adi više ne proziva. Od toliko vedeta u onoj staroj jugoslovenskoj ligi, njemu je baš Džipunov zapao za oko (smeh)".
BARNSLI 1997 – 2000
Kandidati iz Barnslija:
Golmani: Dejvid Votson, Lars Liz, Toni Bulok
Odbrana: Niki Iden, Adi Mozes, Arjan de Zeuv, Nil Tomson, Skot Džons, Piter Širtlif, Aleš Križan, Daren Bernard, Kris Morgan, Piter Marksted, Brajan OKalahan
Vezni red: Meti Eplbi, Daren Šeriden, Nil Redfirn, Endi Lidel, Martin Bulok, Jovo Bosančić, Erik Tinkler, Šon MekKler, Kevin Ričardson, Robin van der LanKlejton Blekmor, Fumaka
Napad: Klint Marsel, Džon Hendri, Lorens ten Hojvel, Ešli Vord, Luk Beket, Jan Age Fjortoft, Brus Dajer, Krejg Hajnet, Majk Šeron, Majk Tarner, Karl Rouz, Piri, Endrju Gregori, Rori Felon
Iz Humske je otišao u odmah u jednu od najjačih liga na svetu.
"U to vreme, igrače niko nije pitao gde žele da odu. Ali mi smo u Partizanu imali sreću da se na čelu kluba nalaze Zeka i Nenad koji su kao tandem funkcionisali perfektno. Verujte mi da su prevashodno vodili računa šta je najbolje za igrače, pa tek onda za klub. Danas je drugačije, morate prvo da zadovoljite menadžere, roditelje, klupske rukovodioce, pa na kraju dođe red na fudbalere. I tada se oko nas šunjalo milion menadžera, ali smo znali na koju adresu da ih uputimo. I nismo morali da brinemo o epilogu pregovora i uslovima transfera".
U Barnsliju se prve sezone četiri puta upisao u strelce, protiv Blekburna, Lidsa i Boltona (2).
"Najdraži mi je taj protiv Boltona jer je poprimio antologijski značaj kao prvi premijerligaški gol u istoriji Barnslija. A najlepši je definitvno protiv Lidsa, mada ću tu utakmicu pamtiti i po crvenom kartonu koji sam dobio zbog psovanja sudije. Učio sam engleski i valjda mi je neka psovka bila interesantna… velika glupost… Deni Vilson je posle utakmice ušao u svlačionicu i pitao me šta sam rekao sudiji. Verovatno je očekivao da ću negirati, da ću tvrditi da me je isključio na pravdi boga. Ali priznao sam da sam ga opsovao, kaznili su me sa 4 meča suspenzije. Čak je i fizioterapeut dobio po džepu, jer je Vilson detaljno ispitao slučaj i saznao da sam od fizija naučio kako se psuje na engleskom (smeh)".
U Čempionšipu je takođe imao protivnike zvučnih imena.
"Igrali smo protiv Mančester sitija, Notingem Foresta… Bio sam akter poslednje utakmice koja je odigrana na starom Vembliju, plej-of za ulazak u Premijer ligu protiv Ipsviča. Fenomenalan doživljaj, 40.000 crvenih dresova, najskuplja utakmica na svetu. Nažalost, izgubili smo sa 4:2 i ja sam posle toga otišao u Holandiju. Pored Vemblija, pamtim i gostovanja na Vila Parku, Vajt Hart Lejnu, Sent Džejms Parku… da ne pričam o Enfildu i Old Trafordu. Kao dete maštaš da zaigraš na tim stadionima. Neponovljiv osećaj. Liverpul smo dobili sa 1:0 i nikada neću zaboraviti svoj šok uoči utakmice kad sam video da igrači u karantinu naručuju pivo i vino. Mislio sam da je skrivena kamera. I naravno, naručio sam oranž-đus. Za svaki slučaj".
A Englezi mogu puno da popiju.
"Uuuuuu… baš puno. Najveći pivopija u ekipi? Niki Iden. Desni bek, dobar igrač. Ali ti moraš da budeš sa njim i da vidiš koliko je popio da bi stekao pravu sliku, jer po ponašanju ne možeš nikako da provališ. Išli smo jedne sezone na tim-bilding u Španiju. U jeku borbe za opstanak, izgubimo od Sautemptona i predsednik kaže ’idite kući, uzmite pasoše i svi na golf u Palma de Majorku’. Bez treninga, bez obaveza… pet dana relaksacije… neko cirka, neko se sunča… sve je dozvoljeno. Ali kapiten Nil Redfirn ostavi poruku na recepciji da, ko hoće, može ujutro u 8 na trening. I znaš li koliko ih dođe na trening? Svi! Cela ekipa. A pili 12 sati bez prestanka. Ja ih samo gledao kako piju i nema šanse da se probudim pre 10".
Ne kaže se džabe, Englezi ko Englezi.
"Trebalo mi je vremena da uđem u štos. Kod njih raspoloženje u ekipi ne zavisi od rezultata utakmice. Sećam se debakla od Čelzija, izgubimo kući sa 5:0, ja zašprintam u tunel, pa u svlačionicu… glavom bez obzira, samo da pobegnem sa terena… takav sprint ni na utakmici nisam imao. Posle par minuta, ulazi pomoćni trener i zove me da se vratim na teren. Kaže ’moraš kao i svi ostali da pozdraviš publiku’. Meni ništa nije jasno. U Partizanu pobedimo 3:0, pa nas je strah da pogledamo navijače, možda nisu zadovoljni. Brzo sam naučio lekciju. Posle Čelzija, kako sudija odsvira kraj, ja prvi aplaudiram i šaljem poljupce celom stadionu (smeh)".
"POČINJE MEČ, A NE ZNAM DA LI IGRAM"
TOP 11 – Džon HENDRI (napad)
"Najviše sam se družio sa Jovom Bosančićem i Alešom Križanom. Obojica su me usmerili na pravi način i zbog toga sam im večno zahvalan. Ko zna gde bih zalutao sa 21 godinom da nisam imao njihovu podršku po dolasku u Englesku. Ipak, postoji poseban razlog zašto ću se opredeliti za Hendrija. On je iz Škotske, desno krilo, 35 godina. Vrlo brzo je preuzeo ulogu igrača-menadžera i sa njim sam imao mnogo komičnih situacija, Recimo, on se nikada nije zagrevao pre utakmice. I ti nikada nisi siguran da li je u timu ili na klupi. Pogotovo u početku kad nisam ni znao jezik. Bukvalno do prvog sudijskog zvižduka nisam imao pojma ko počinje utakmicu, on ili ja. Kada je Vilson otišao u Šefild Vendzdej, Hendri je seo na klupu Barnslija i tek je tada postalo ludo i nezaboravno. Sastanak pred utakmicu, ja ne znam šta je gore, da igram ili da ne igram. Jer ako igram, ne gine mi izmena. I to se dešava u deliću sekunde. On samo uradi čučanj pored aut-linije, istegne ložu i spreman je za ulazak u igru. Cirkus. Više mi je prijalo da sedim na klupi, časna reč. Bar ne lupam glavu i ne trzam se na svako Džonovo istezanje lože (smeh)".
NEC NAJMEHEN 2000 – 2003
Kandidati iz NEC-a:
Golmani: Denis Gentenar, Albert van der Slen
Odbrana: Piter Kolen, Heni de Romijn, Ričard Guluz, Peter Joan Viljem Hendriks, Deni Hesp, Džefri Lejvakabesi, Luk Maes, Mark Verhoven, Peter Visgerhof, Majk Ovusu, Resit Šurman, Rob Vilart
Vezni red: Anton Jansen, Marsel Koning, Pavel Mikalevič, Markano Šulc, Erik Veg, Majk Zoneveld, Mark Peters, Ivo Rosen, Jaromir Šimr, Dejan Govedarica, Jusuf Hersi
Napad: Ben David Adilson, Patrik Aks, Džek de Gier, Đulijano Grot, Bart Latueru, Denis Šulp, Peter van Puten, Rene van Rajsvajk, Denis de Nujer, Frank Demuž, Ziko Tumba
"AKO NJIMA NE DATE GOL, KAO DA NISTE IGRALI"
Bilo mu je dovoljno mesec dana da zauvek priraste za srce navijačima Neka.
"U prva četiri kola dao sam sedam golova, ali het-trik protiv Vitesea imao specifičnu vrednost. NEC i Vitese su ljuti rivali, Najmehen i Arnem razdvaja samo Rajna. To je veliki regionalni derbi holandskog fudbala. Bio sam prošle godine u poseti klubu i oduševio sam se kad sam video svoju sliku na jednom od zidova unutar stadiona. Kažu stajaće slika dok neko drugi ne postigne tri gola protiv Vitesea. Možete u prvenstvu da date 50 komada, ali ako Viteseu ne zatresete mrežu, kao da niste ni oblačili dres NEC-a".
TOP 11 – Džek DE GIER (napad)
"U to vreme, svi treneri u holandskoj ligi imali su obavezu da igraju u sistemu 4-3-3. Pošto smo De Gier i ja sjajno funkcionisali kao napadački tandem, Johan Neskens je tražio dozvolu od holandske federacije da promeni sistem u 4-4-2. Možda vam zvuči čudno, ali na Zapadu je tako. Kada se postigne dogovor, nema kompromisa. Ako je procena da će 4-3-3 doneti benefite celom holandskom fudbalu, onda svi igraju tako. I ne treba nikakav papir, niti policajac koji će da kontroliše da li je neko prevario sistem i ugrozio projekat. Ali, Neskens je veliko ime i njemu su izašli u susret".
CVOLE 2003 – 2004
Kandidati iz Cvolea:
Golmani: Johan van der Verf, Diderik Bur
Odbrana: Mauro Almeida, Albert van der Har, Marko Parnela, Robert-Jan Ravensbergen, Remko Šol, Remko Snajp, Albert Jobo
Vezni red: Ivar van Dinteren, Hermen Hogenkamp, Martin Jansen, Morten Karlsen, Andre de Rider, Marko Rolofsen
Napad: Arjan Boskart, Ivan Cvetkov, Tjerd Korf, Domingus Lim-Duan, Marino Promes, Paulus Rojha, Jasar Takak, Bert Zurman.
Vuk dlaku menja, ali ćud… Goce je i u dresu Cvolea bio koban po Vitese.
"Sećam se te utakmice u Arnemu, ušao sam sa klupe, ceo stadion je zviždao. Šta znam, nekako su mi odgovarali kao protivnik. Redovna mušterija. Ma u Cvoleu sam se kratko zadržao. Iskreno, ne znam ni zašto sam išao. Valjda mi se ostajalo u Holandiji, pa je to bila jedina opcija. Tu sam morao na još jednu operaciju, petu i poslednju u karijeri. Ukršteni ligamenti. Živeo sam u Najmehenu i svaki dan putovao 100 km na treninge. Igramo protiv NEC-a, mene trener maltretira da idem kolima do Cvolea, pa sa ekipom nazad na utakmicu. Kao zbog zajedničkog duha i porodične atmosfere. A meni kuća na tri minuta od stadiona. Pa čekaj, čoveče…".
TOP 11 – Ivan CVETKOV (napad)
"Nagomilao sam napadače, vidi se da još uvek nisam zreo za trenera, iako imam profi licencu. Cvetkov je igrao polušpica, Herenven ga je kao dete kupio iz Bugarske. Miran dečko. Za razliku od Barnslija gde je meni trebala pomoć i podrška starijih igrača, ovde sam ja njemu bio jedna vrsta fudbalskog roditelja".
"4 VEŠTAKA U EVROPI I JA BAŠ NA JEDNOM!"
DANFERMLAJN 2005
Kandidati iz Danfermlajna:
Golmani: Džejmi Langfild, Derek Stili, Šon Mardok
Odbrana: Jan Kempbel, Aron Labont, Krejg MekKion, Greg Ros, Greg Šilds, Andrijuš Skerla, Endi Tod, Skot Vilson
Vezni red: Stiven Bredli, Geri Dempsi, Simon Doneli, Li Makel, Gari Mejson, Bari Nikolson, Skot Tomson, Daren Jang, Derek Jang
Napad: Krejg Bruster, Jesper Kristijansen, Noel Hant, Stiv MekGlinši, Kiran MekGvajr, Bili Memet, Krejg Vilson
Zašto ne osetiti i draži škotskog fudbala.
"Godinu dana je prošlo od operacije, morao sam nekako da se vratim u ritam. UEFA je u to vreme pokrenula eksperiment sa terenima sa veštačkom travom. Bilo ih je ukupno četiri u celoj Evropu i meni menadžer nađe klub koji igra baš na jednom od ta četiri. Eto kakve sam sreće. Povredio sam se posle prve utakmice. Odmah pauza. I dan danas mi se prevrće u stomaku kada vidim veštačku travu. To je ključni razlog zašto me za Danfermlajn ne veže nikakva posebna uspomena. Škoti su drugačiji od Engleza. Mnogo zatvoreniji i ozbiljniji. Nema zezanja, nema atmosfere… Jednom rečju, monotono".
TOP 11 – Andrijuš SKERLA (odbrana)
"Da budem iskren, polovine tih igrača se ne sećam… kao kroz maglu… Skerla je bio Litvanac, hladne naravi, ali dobar momak. On i ja smo kao jedini stranci u ekipi mnogo vremena provodili zajedno".
"IZRAELCU POMENEŠ RAT, ON VADI MAPU"
HAPOEL NAZARET 2006
Kandidati iz Hapoela:
Golmani: Ronen Dahan, Ošri Levi
Odbrana: Eliran Alkajam, Ami Azulaj, Ejal Ben Ami, Izrael Dror, Dudi Fadlon, Jakov Nahtajler, Rotem Šmul, Ašraf Suliman, Avišaj Zano
Vezni red: Haim Benon, Oz Brendvin, Guljermo Izrailevič, Igor Jančevski, Vladimir Kokol, Sagi Mizrahi, Šahar Simantov, Avi Tafta, Oren Zitoni
Napad: Zoltan Fulop, Ošri Gita, Johaj Haroni, Mislav Karoglan, Itaj Šehter
Putešestvije se nastavilo preko Izraela.
"Ako ne računamo fudbalski aspekt, najlepši period moje karijere. Jedinstvena zemlja. Ko nije bio, mnogo je propustio. Ja sam imao sreću da živim baš u Nazaretu i kad se nađeš na jednom tako svetom mestu, ništa te drugo ne zanima. Da sam birao, ne bih odabrao bolju sredinu za smiraj karijere. Mali klub, ali predivni ljudi, trener koji je radio u Holandiji i dobro poznavao moje kvalitete. Mnogo ’jugovića’, druženje, atmosfera… Kad igraš fudbal negde na nekoj egzotičnoj lokaciji, posle treninga razmišljaš na koju plažu da odeš. A u Izraelu si na još slađim mukama, jer razmišljaš koje more da odabereš. Pratim i žao mi je zbog svega što im se dešava u poslednje vreme. Ali njima je to normalno, tamo stalno tinja… imam utisak da mi više brinemo, nego oni. Izraelcu kad pomeneš ratne strahote, on ti pokaže geografsku kartu i pita 'je l sve isto’. Može da pogine na hiljade ljudi, ali ne sme da fali ni milimetar zemlje".
TOP 11 – Vladimir KOKOL (vezni red)
#Slovenac, ali balkanske krvi. Umeo je da uživa i u fudbalu i u životu. Obožavam takve osobe. Vlada je iz Murske Sobote, sada se bavi menadžerstvom. Vrlo temperamentan tip, podsećao me je mnogo na Adija Nađa. Sličan karakter, ista pozicija na terenu. Njih dvojica bi bili fenomenalan tandem ispred poslednje linije odbrane".
"NISTELROJ, REAL MADRID I JA? MOLIM!?!"
DEN BOŠ 2007 – 2008
Kandidati iz Den Boša:
Golmani: Niki Menpa, Brahim Zari, Jon Voš
Odbrana: Bendžamin Pinto, Peter van den Berg, Arjan Ebing, Jordens Peters, Nik Pejmans, Mustafa Celen
Vezni red: Paul Bekmans, Bari Megvajr, Stenli Aborah, Ivo Rosen, Rendi Tenu, Mohamed El Makrini, Pako van Morsel, Ramon Lujten, Stef Vijlars
Napad: Niron Vau, Arturo ten Hojvel, Koen van der Bizen, Dijego Karg, Abid El Idrizi
Povratak u Holandiju nije mogao da prođe bez još jedne sjajne anegdote.
"Moj transfer je direktno zavisio od toga hoće li će Rud Van Nistelroj potpisati za Real Madrid. Nije vam jasno? Nije bilo ni meni kada sam čuo to od direktora Freda van der Horna. Šta ja imam sa Rudom, ne kapiram u čemu je fora. Onda su mi objasnili da je Den Boš matični klub Van Nistelroja i da im na osnovu trening-kompenzacije pripada ogroman procenat od njegovog narednog ugovora. Nije bilo interneta, buljili smo u onaj teletekst kao na iglama i čekali da se pojavi zvanična informacija. Čim je zablinkalo 'official’' skočili smo kao da je pao gol u finalu Svetskog prvenstva (smeh)".
TOP 11 – Peter VAN DEN BERG (odbrana)
"Produžena ruka Tea Bosa na terenu. Dok je igrao u RKC-u i Fejenordu, tukli smo se tokom utakmica i vodili zaista žestoke duele. Kad sam došao u Den Boš, on je već bio kapiten i lider ekipe. Bili smo sličnog karaktera, odmah smo se skapirali. Bata Mirković je umeo da kaže 'gde vas samo nalaze, budala do budale'. Peter je ozbiljno shvatio trenerski poziv i mislim da će napraviti odličnu karijeru. Krenuo je od C licence, radio sa klincima, završio B i Profi… ako se ne varam sada je u Makabiju iz Tel Aviva. Kada vidim koliko lako naši treneri dolaze do licence, bude mi žao tih Holanđana koji se ’porode’ dok ne steknu trenersku diplomu".
BAKU 2008
A sad malo do Azerbejdžana…
"Trener je bio Đoko Hadžijevski, a u ekipi mnogo igrača sa naših prostora. I pravi Đoko sastanak u svlačionici, priča ruski ko navijen. Ja se gledam sa ovim mojim ’jugosima’, sve razumemo. A ja nikada u školi nisam učio ruski. Pitam Azerbejdžance, oni ništa ne razumeju. Posle sam provalio da Đoko u stvari priča na srpskom, a samo ponegde ubaci neku rusku reč (smeh). Umirali smo od smeha. Ali je napravio sjajnu atmosferu u timu i uzeli smo te sezone titulu. Vodio nas je u septembru (!?) na pripreme u Antaliju. To je bio šou. Turista koliko hoćeš, plaže pune… on kaže ’neću da vas vidim da ste ušli u vodu’. Kako brate da ne uđeš, naravno da sam se sunčao i kupao u moru. Azerbejdžan je kao država u to vreme još uvek bio u povoju. Otišao sam pre par godina sa Metalurgom kad su igrali protiv Karabaga, to je sada svetska metropola. Kao na filmu. Nisam mogao da verujem da je to onaj isti Baku u kome sam ja igrao fudbal".
"DOKTOR KAŽE 'BACI ŠTAKE', A DEKI TEK OPERISAN"
TOP 11 – Dejan BRANKOVIĆ (odbrana)
"Deki je sada selektor omladinske reprezentacije Srbije. Mnogo dobar momak, kasnije smo i u Finskoj igrali zajedno. Njega je takođe pratio peh sa povredama. Sećam se kada je pokidao ligamente, ja sam mu sredio preko Stojančeta Ristevskog da se operiše u Beogradu. U Bakuu nisu imali pojma. Kada se vratio sa štakama, sačekao ga je neki stari klupski lekar, 90 godina… kaže mu ’baci štake, šta će ti… slobodno trči, nije ti ništa’. A blage veze nema da se ovaj tek operisao. Deki me gleda, ja mu kažem ’poslušaj doktora ili cepaju ugovor’. Ma smeha koliko hoćeš. Imali smo u timu Srbe, Makedonce, Bugare… golmana iz Hrvatske… ličili smo na reprezentaciju koja je upravo stigla na Mediteranske igre".
JJK JIVESKILE 2008 – 2009
Pa malo do Finske…
"E, tamo je trener bio mlađi od mene. A predsednik kluba, bivši košarkaški reprezentativac, legenda Jivaskile. Gospodin čovek. Mi se u finišu prvenstva borimo za opstanak, ne možemo nikoga da dobijemo. Gubimo od koga stignemo. A ja imam bonus ako ostanemo u ligi. Odem kod predsednika u kancelariju i kažem mu ’alo čoveče, moraš da sazoveš sastanak, da lupiš rukom o sto, vidiš da ćemo da ispadnemo iz lige’. A znaš šta on meni kaže? Mrtav ladan slegne ramenima i kaže ’pa dobro Džordž, mora neko i da ispadne’ (SMEH). Fino mi je bilo u Finskoj. Prelepo jezero, opet druženje sa Brankovićem… U klubu sam bio neka vrsta spone između rukovodstva i svlačionice".
TOP 11 – Škumbin ARSLANI (odbrana)
"Kažu mi stigao neki Makedonac na probu, treba da potpiše… nisam znao tog dečka… upoznali smo se u hotelu i postali nerazdvojni. Imali smo u svlačionici Srbe, Makedonce i Albance, ali se nijednog trenutka nije osetila neka netrpeljivost. Štaviše, širili smo pozitivnu energiju na celu ekipu. Bilo je tu zanimljivih gostovanja. Krenemo brodom na utakmicu, čuvena 'linija Manerhajm'… umesto u karantinu, spavaš u brodskoj kabini… odigraš utakmicu i onda spektakularan povratak… ne zna se ko je luđi na palubi".
REPREZENTACIJA MAKEDONIJE:
Kandidati iz reprezentacije:
Golmani: Oka Nikolov
Odbrana: Goran Stavrevski, Marjan Gerasimovski, Milan Stojanoski, Igor Nikolovski
Vezni red: Boban Babunski, Žarko Serafimovski, Goran Lazarevski, Saša Ćirić
Napad: Artem Šakiri
Njemu pripada veliki deo zasluga što se Jugoslavija 2000. godine kvalifikovala na svoje poslednje Evropsko prvenstvo.
"Uoči duela sa Hrvatskom, selektor me pozvao samo zbog atmosfere u reprezentaciji. Tek sam izlazio iz povrede, plan je bio da odradim pripreme u Ohridu i da budem moralna podrška momcima tokom utakmice na Maksimiru. Šta se dešava… kreću pripreme, povredi se jedan, pa drugi, treći… i nema dovoljno igrača za protokol. Počne utakmica i Šuker već u 19. minutu dovede Hrvate u vođstvo. Drugo poluvreme, kako Hadžijevski pošalje igrača na zagrevanje, ja se pomerim za jedno mesto bliže njemu na klupi. Na kraju dođem do Hadžijevskog i počnem da navaljujem 'šefe, da uđem'… on kao ne čuje… ja opet 'šefe, da uđem'… Đoko kaže 'gde da uđeš, godinu dana nisi pipnuo loptu'… dosađivao sam mu 15 minuta kao dete kad moli za sladoled. Nije imao kud, uvede me u igru i ja posle 10 sekundi postignem gol. Završi se 1:1 i Hrvate je gubitak ta dva boda na kraju koštao plasmana na Evropsko prvenstvo“, setio se Hristov za MONDO.
Jugoslavija je slavila u obe utakmice protiv Makedonije i istorijskim remijem na Maksimiru overila vizu za EURO 2000.
"VIŠE OD SVEGA SAM HTEO DA ZEZAM KRALJA"
"Dobili su nas na JNA 3:1 i četiri dana kasnije igralo se u Skoplju. A pazi, u njihovom timu Kralj, Batica Mirković, Krstajić, Nađ, Savo Milošević… sve moji partizanovci. Mi se još u Beogradu dogovorimo, bez obzira na rezultat, idemo odmah posle meča u kafanu Uranija koja se nalazi pored stadiona. Tokom utakmice, Kralj i ja, ne zna se ko koga više proziva. Odigram nikad gore, boga oca sam promašio… a želeo sam više od svega da Kralju dam gol, da bih mogao posle da ga zezam. Ali šta vredi… ili nagazim loptu ili se okliznem… odbije se u pogrešnom pravcu, pređe mi preko noge… apsolutno mi ništa te večeri nije išlo od ruke. U 15. minutu, 3:0 za Jugoslaviju… Savo, Deki, Piksi, Miha, Mijat… ne znamo šta nas je snašlo".
Na kraju, 4:2 za Plave i pravac Uranija…
"Makedonska muzika, piće jedno, drugo, treće… kako to obično biva, svi na sto i pevaj… Biljana platno beleše, Makedonsko devojče… I sve bi to bilo super, da se u kafani sasvim slučajno nije zadesio i Josip Kuže. Došao je da gleda Bobana Babunskog, kojeg je i odveo Japan. Naravno, glas se brzo širi… sutradan su svi hrvatski mediji objavili priču o ludoj noći u Skoplju i o tome kako je igrač koji je njima otkinuo dva boda, na kafanskom stolu proslavljao pobedu Jugoslavije protiv svoje Makedonije. I kako da se odbraniš… kojim argumentima… kad sam bio najgori na terenu. Jedva sam čekao da me Kanatlarovski izvede iz igre".
TOP 11 – Boško ĐUROVSKI (vezni red)
"Debitovao sam u Jermeniji kod Antona Dončevskog, što znači da sam zahvatio i onu slavnu generaciju sa braćom Đurovski, Pančevom, Najdoskim, Kanatlarovskim, Stanojkovićem… strašna ekipa. Oni su stvarali ovu reprezentaciju i bili uzor svima nama koji smo tek počinjali karijere. Ja sam bio klinac, 18 godina… gledao sam u Milka i Boška kao u bogove. Boško je po karakteru sušta suprotnost od Milka. Upoznao sam ga u Beogradu, preko Dragija Kanatlarovskog koji je u to vreme pekao trenerski zanat i učio od poznatih srpskih stručnjaka. Boško je pravi gospodin, žao mi je što kao selektor Makedonije nije ostvario zapaženiji rezultat. Ali ne sme da se zaboravi da je upravo on lansirao neke momke koji su sada okosnica reprezentacije i koji su Makedoniju odveli na Evropsko prvenstvo".
PELISTER
TOP 11 – Petar MILOŠEVSKI (golman)
"Svi znamo kako je završio… tragično… nije više među nama. Bio je veliki vernik i zauvek će ostati u mom srcu. Zajedno smo odrasli u Bitolju, nastupali za mlađe selekcije, zajedno ušli u prvi tim. Retko dobar momak. Primer poštenog čoveka i velikog profesionalca. Ne kažu stariji ljudi slučajno da bog baš takve uzima ranije nego što treba. Tek što je završio karijeru, tek što je počeo da radi kao direktor reprezentacije… puno planova, vizija, gomila ideja… i onda… užas… teško mi je da pričam o tome".
Kandidati za trenera:
Ljubiša Tumbaković, Deni Vilson, Džon Hendri, Erik Vinstenli, Johan Neskens, Heni Spajkerman, Džim Lajsman, Teo Bos, Anton Dončevski, Đoko Hadžijevski, Dragi Kanatlarovski.
TOP 11 – Ljubišta TUMBAKOVIĆ (trener)
"Razmišljam između Neskensa i Tumbakovića. Neskens je legenda holandskog fudbala, slušao sam bajke o njegovoj i Krojfovoj generaciji. To u NEC-u mu je bio prvi trenerski posao, pre toga je bio pomoćnik Rajkardu u reprezentaciji Holandije. Vrlo interesantan tip, njegov temperament je i na treninzima dolazio do izražaja. Podeli nas na crvene i žute, uđe kao džoker na teren i pobije i jedne i druge (smeh). Tumba je drugačiji tip, ali ga veoma cenim i žao mi je što se nikada nije realizovala ideja o njemu kao selektoru Makedonije. A pominje se deset godina unazad kao potencijalni kandidat. Znam da ga za našu zemlju vežu lepe uspomene, bio je kao mlad igrač na pozajmici u Vardaru i ostavio odličan utisak. Već je radio kao selektor u Crnoj Gori i Srbiji, nekako je logično da mu Makedonija bude naredna stanica u karijeri. Voleo bih jednog dana da ga vidim na klupi naše A reprezentacije", zaključio je Hristov za MONDO.
Goce HRISTOV – Mojih TOP 11: Miloševski – Branković, Skerla, van den Berg, Arslani – Nađ, Kokol, B.Đurovski, Cvetkov – De Gier, Hendri. Trener: Ljubiša Tumbaković.