Nekadašnji kapiten reprezentacije Srbije do 19 godina Marko Pavlovski danas nastupa tamo gde je osvojio najveći trofej svoje karijere.
Fudbalski savez Srbije nedavno je promovisao knjigu o dve zlatne generacije srpskog fudbala - dečacima koji su 2013. godine postali evropski prvaci u Litvaniji i momcima koji su dve godine kasnije na Novom Zelandu stigli do svetske titule. Govor na toj ceremoniji održao je i Marko Pavlovski, kapiten "orlića" iz Litvanije, a mi smo želeli da od njega čujemo mnogo više...
Nekadašnji đak OFK Beograda ima tek 27 godina, a već je "preturio" koliko neki ne bi uspeli ni za dve karijere. Od kapitenske trake u Litvaniji koju nije želeo da menja ni za seniorsku reprezentaciju, preko jednog evropskog velikana, pa nekoliko godina lutanja do najbolje sezone u karijeri.
Pavlovski je trenutno član litvanskog Riteraija, ekipe koja je nedavno u Evropi eliminisana od Partizana (tada se zvala Trakai), a za MONDO je intervjuu pretresao čitavu karijeru. Krenuli smo, naravno, od reprezentacije do 19 godina.
Moglo je da se desi da se Marko uopšte ne nađe u njoj... Samo u teoriji jer je on to silno želeo nekoliko godina, još od kako je selektirana ekipa koju je kasnije predvodio Ljubinko Drulović.
"Tako je, to je i jedna od najvažnijih odluka koje sam doneo. Stigao je poziv za A reprezentaciju Makedonije, međutim predvodeći selekciju '94 još od Karataša i prvih okupljanja reprezentacije sa 15-16 godina, želeo sam da nastavim taj put i predvodim ih i na nekom velikom takmičenju, što mi je donekle i bio jedan od ciljeva. Biti kapiten zlatne generacije je nešto što će zauvek ostati ispisano u istoriji srpskog fudbala. Čast mi je da sam imao tu privilegiju i uvek ću se rado prisećati tih trenutaka", rekao nam je Marko Pavlovski.
Kapitenska traka oko ruke mu nije bila teret, pa je saigrače o kojima ima samo reči hvale skoro devet godina kasnije vodio do prve titule za srpsku reprezentaciju.
"Bila je to generacija sa jakim karakterom i zajedništvom. To jedinstvo i taj timski duh, ta želja i maksimalna posvećenost da se stigne do samog vrha Evrope je ono što nas je guralo napred. Nije bilo mnogo teško predvoditi ih i biti desna ruka Ljubinku Druloviću. Sve su to bili dobro momci i pravi profesionalci. Meni sve to nije bilo strano, jer sam i u mlađim selekcijama bio kapiten i oduvek imao crte lidera koje i dan danas izgrađujem", kaže ofanzivni vezista.
Svega što se dešavalo u Litvaniji Marko Pavlovski i danas se dobro seća. U knjizi koju je pripremio Fudbalski savez Srbije nalaze se detalji tog puta, a kapiten "orlića" zadovoljan je kako knjiga izgleda.
"Uspomene na Evropsko prvenstvo i zlatnu medalju će zauvek ostati u našim srcima kao nešto najlepše što smo uradili za našu državu i doživeli u karijerama. Taj odnos, to jedinstvo, posvećenost, upornost, želja i strast sa kojom smo mi igrali za reprezentaciju treba da budu primer nekim novim zlatnim orlićima. Lepo je opisano i zapisano u monografiji “Evropski i Svetski šampioni”, gde se mogu naći svi interesantni podaci, kako jedan tim treba da izgleda i koliko je sve truda i rada potrebno da bi se dosegle najviše visine. Izuzetna mi je čast da sam deo svih tih momaka i jedan od lidera dveju zlatnih generacija", priča nam Marko, ponosan na uspehe.
Njemu lično, najviše su u pamćenju ostali pogođeni tačni rezultati pomoćnog trenera, ali i poruka legendarnog Murinja koju je pročitao pred poslednji meč.
"Bilo je mnogo anegdota, mnogo smeha, počev od pomoćnog trenera Đorđa Vasića koji je neverovatan i koji je često pogađao rezultate naših utakmica zapisanih na papiriću dan pre utakmice, do poziva Žozea Murinja pred finale i čuvene poruke da se finala ne igraju, nego da se finala dobijaju", priča nam Pavlovski.
Na taj turnir Marko je krenuo sa seniorskim iskustvom. U dve sezone pre toga bio je prvotimac OFK Beograda, kluba u kojem je počeo da gradi profesionalnu karijeru i koji će mu zauvek biti blizak srcu.
"Karaburma je moja druga kuća. Uvek bila i biće. Klub u kojem sam se razvio i naučio najvažnije fudbalske elemente. Proveo sam prelepih osam godina u OFK Beogradu i zahvalan sam mu na nezaboravnom putu do vrha Evrope sa reprezentacijom. I dan danas odlazim i spremam se na Omladinskom stadionu za predstojeće sezone sa dugogodišnjim prijateljem i atletskim kondicionim trenerom Zdravkom. Tako da sam faktički uvek vezan za plavo-bele."
Sledeći korak u karijeri takođe je bio plavo-beli. Marko se sa Karaburme preselio u Portugal, odmah nakon Evropskog prvenstva koje je osvojio. Možda, za nijansu ranije nego što je trebalo?
"Odlazak u Porto desio se samo iz jednog razloga - želje za napretkom. Uslovi koje je najveći klub u Portugalu mogao da mi obezbedi bili su neverovatni. Teretane, tereni, sredstva za oporavak, ceo kompleks u Portu je na najvećem mogućem nivou. Želeo sam da se razvijam u pravoj sredini, da svoje fudbalsko iskustvo i svoj put gradim sa trenerima i igračima koji su posvećeni fudbalu, koji imaju pobednički mentalitet i koji gaje isto ili slično viđenje fudbala kao i ja".
Transfer, ipak, nije bio greška!
"Nisam pogrešio i ne kajem se. Stvari koje sam tamo naučio su od neprocenjive vrednosti", priča nakon skoro devet godina od odlaska u Portugal Pavlovski.
Nije debitovao za prvi tim, ali je bio tu pored, svetski poznatih igrača koji su u te dve sezone nosili dres Porta. Bili su tu Danilo i Aleks Sandro, sadašnji igrači Juventusa, pa Rikardo Pereira iz Lestera, Ektor Erera iz Atletiko Madrida, Rikardo Kvarežma...
"Verovatno se malo zna o mom periodu tamo, pa se pogrešno i piše. Ja sam radio sa prvim timom Porta, a igrao za B tim jer nisam želeo da gubim na utakmicama. Takve metode slede svi velikani u Portugalu počev od Porta, Benfike, Sportinga, Brage itd. Svako ko ne igra u prvom timu ili bude na klupi, dobija šansu da se pokaže na utakmicama B timova. To je za mlade igrače izuzetno važno. Gledajući iz ove perspektive, jako sam zadovoljan kako sam igrao u Portu i trag koji sam ostavio tamo. Teško je reći sta je nedostajalo i da li uopšte postoji razlog što nisam zaigrao za prvi tim. Mnogo kockica moraju da se slože i poklope da biste dobili šansu u tako velikom klubu."
Markova karijera nakon Porta imala je neobičan put. Bio je u Belgiji i ponovo na Karaburmi, zatim u Splitu, na Voždovcu, pa opet u Portugalu. Pričalo se, svojevremeno, da je Pavlovski odbio ponude iz Srbije kako bi zaigrao u Hrvatskoj. Na tu temu stavlja tačku.
"Da budem iskren, poziv Crvene zvezde i Partizana nikad nisam dobio, niti sam ikad izjavio da bih otišao radije u Hrvatsku nego igrao za 'večite', iako se pisalo o tome. Jednostavno, ljudi koji su vodili računa o mojoj karijeri su mi to predložili, a znajući da je hrvatska liga jednako jaka, prihvatio sam. Smatram da me je svaki korak u karijeri nečemu naučio. Bilo da sam sazreo u fudbalskom smislu ili psihičkom. Iz svakog iskustva i igranja u nekom klubu trudim se da dam maksimum, ali isto tako i izvučem pozitivne stvari iz svake sezone", zaključuje Pavlovski o godinama koje su prošle.
Tokom jedne sezone nosio je dres Splita i u tom gradu nije imao nikakvih neprijatnosti. Iako je bio među prvim sportistima iz Srbije koji su otišli na hrvatsku obalu, Marku se ništa loše tamo nije desilo.
"Split je grad koji ću uvek pamtiti po lepim stvarima. Prelep grad na obali mora, idealan je za život. Uzivao sam kako na terenu tako i van njega, što je takođe jako bitno za igraca. Liga je kvalitetnija od naše. Stadioni, infrastruktura, 10 timova, sve to kad se uzme u obzir, vodi do boljeg kvaliteta lige. Nikad nikakvih problema nisam imao, niti jedan. Počev od ljudi u gradu, do saigrača na terenu. Fudbal je univerzalan jezik i to uvek tako mora i da ostane", priseća se nekadašnji vezni igrač Splita.
Sva iskustva u inostranstvu su ga ojačala, a fudbalska karijera sklopila mu je i brojna prijateljstva šitom Evrope. Između ostalog, iskoristio je igračke dane i za učenje jezika koji će mu biti potrebni kasnije u životu.
"Svaka sezona je priča za sebe. Iz svakog kluba nosim samo pozitivna iskustva. Različiti način igranja fudbala, različita kultura, jezik, sve su to stvari koje me izgrađuju kao ličnost. Gde god da sam bio, ljudi su me cenili i poštovali što je za mene izuzetno važno. I dan danas se čujem sa drugarima što iz Hrvatske, Portugala, što iz nekih drugih zemalja. Napredovao sam mnogo gde god da sam igrao. Takođe naučio sam mnogo jezika, što ce mi značiti u budućnosti."
Prethodne sezone nastupao je u Belorusiji, a smatra da transfer u Litvaniju nije bio nikakav korak unazad za njegovu karijeru. nakon povrede bilo mu je potrebno baš to.
"Posle nezgodne povrede u Dinamo Minsku krajem prošle sezone, tražio sam alternativu gde ću moći da u kontinuitetu odigram celu sezonu. Usledio je poziv trenera Gurenka (nekadašnjeg saradnika Slavoljuba Muslina) sa kojim sam sarađivao u Dinamu i koji je u tom trenutku preuzeo klub u Litvaniji. Nisam dugo razmišljao poznavajući njegov rad, pošten odnos i ljubav prema fudbalu. Prihvatio sam poziv i nisam pogrešio. Što se tiče adaptacije, tečno pričam ruski i iz tog razloga sam brzo uspeo da sprovodim svoje ideje na terenu."
U Litvaniji, zemlji u kojoj je 2013. godine osvojio Evropu, sada je ponovo pronašao sebe...
"Upravo tako. Jako uspešna godina, zapravo najbolja sezona u mojoj dosadašnjoj karijeri. Veoma sam zadovoljan načinom na koji sam uspeo da odigram celu sezonu. U kontinuitetu sam pružao partije koje se od mene očekuju, za kratko vreme postao lider i među retkim strancima koji je zadužio kapitensku traku u klubu, tako da mi je drago da sam opravdao očekivanja, kako svoja tako i klupska. Kad na sve to dodamo da sam iz tima koji je završio 6. na tabeli, od strane federacije, izabran u idealnih 11, možemo reći da je sezona i vise nego uspešna."
Toliko mu je dobro, da trenutno o Srbiji ne razmišlja. Povratak u Superligu trenutno nije blizu!
"Zvezda i Partizan su veliki klubovi, pokazuju to i rezultati koje prave i u Evropi i drago mi je da je tako. Bila bi mi ogromna čast ukoliko bih dobio poziv nekog od večitih. Svakom dečaku koji je odrastao u Srbiji i igrao fudbal od malih nogu, uvek je san o igranju u seniorskom fudbalu bilo igranje za nase najveće klubove", zaključuje Pavlovski.
Da može da promeni samo jednu stvar u karijeri?
"Iskren, ali najiskreniji da budem, nista ne bih promenio u dosadašnjoj karijeri. Srećan sam putem kojim idem. Uživam u fudbalu, radujem se svakom novom izazovu i jedva čekam sledeći. Što je put ka vrhu teži, to je i pogled sa visine lepši."
Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.