Jedan od najvećih fudbalera svih vremena Edson Arantes de Nasimento, ili jednostavno Pele, preminuo je posle duge i teške bolesti u 82. godini. Pele se godinama borio sa rakom i prethodnih dana iz bolnice u Sao Paulu, gde je bio smešten još za vreme Svetskog prvenstva, stizale su redom obeshrabrujuće vesti. Rak se proširio i Pele je bio sve slabiji, da bi porodica u kasnim večernjim časovima 29. decembra saopštila da je prestalo da kuca srce "kralja fudbala".
Pele je, uz dužno poštovanje svim velikim igračima pre njega, bio prva velika fudbalska zvezda, čovek zbog koga je fudbal postao toliko popularan širom sveta, pošto ga je igrao kao niko na svetu. Oni romantičniji poručiće da se ni posle njega nije rodio bolji, drugi će pričati o Maradoni, Mesiju ili Kristijanu Ronaldu, ali istina je da može da se uživa u fudbalu sve četvorice - bez ikakve sumnje najvećih igrača koje smo videli za ovih 150 i jače godina koliko se lopta "kotrlja" po fudbalskim pravilima, malo li je da je u takvom društvu?
Pele je rođen 23. oktobra 1940. godine u Tres Koraisoisu (Minas Žerajs) i još kao tinejdžer pokazao je da je nešto posebno. Niko, pa ni Mesi, Maradona i Ronaldo, ne mogu da kažu da su osvojili Svetsko prvenstvo sa 17 godina, a pitanje je da li će se ikada roditi fudbaler koji je sa tako malo iskustva uspeo da bude glavna uzdanica svoje reprezentacije na putu ka "boginji".
Bilo je to na Svetskom prvenstvu 1958. godine u Švedskoj na kome je počela dominacija Brazila. Tada u Evropi niko nije znao za Pelea, dok se u domovini već pričalo o neverovatnom napadaču Santosa, a posebno je bilo "sumnjivo" što ima samo 17 godina. Kako igrač u tom dobu može da izađe na kraj sa prekaljenim defanzivcima? Problem je što je bio povređen i pored toga je ostao na turniru, a koliko je to bila dobra odluka videli smo u polufinalu protiv Francuske kada je Pele postigao het-trik i postao do danas najmlađi na Mundijalu kome je to uspelo. I u finalu je postigao dva gola za pobedu od 5:2, a imao je samo 17 godina i 249 dana, koliko to samo impresivno zvuči...
I nije to bio njegov kraj, samo početak. Pele je 1962. godine u Čileu takoiđe podigao trofej Žila Rimea. Nije uspeo da ponovi het-trik u Engleskoj četiri godine kasnije, kada je bio najveća fudbalska zvezda, ali jeste 1970. godine, u najjačoj reprezentaciji Brazila svih vremena, mnogi će reći i najjačem timu ikada. Na kraju, kraj svog imena ima 12 golova na Svetskom prvenstvu, tri pehara... Nestvarno! A za reprezentaciju Brazila postigao je čak 77 golova na 92 meča, pa je tek na Mundijalu u Kataru - to uspeo da stigne Nejmar, samo na mnogo više nastupa.
I šta više reći o Peleu, a da se ne zna? Podatak da je postigao preko hiljadu golova, gde su se brojale i prijateljske i pripremne utakmice, ismevan je u toj meri kao da je "prevario ceo svet", a samo se radilo o drugom vremenu u kome se na svaki meč gledalo kao da je istorijski.
Zauvek će se pamtiti kako je 18 godina, preciznije od 1956. do 1974. godine nosio dres Santosa, u to vreme jednog od najboljih klubova na svetu i nije imao nikakvu potrebu da ide u Evropu, koja će zauvek "kukati" zbog toga. Neki će govoriti da mu je to mrlja u karijeri, ali Peleu je najlepše bilo među njegovima, zato su ga posebno voleli, a da nije ostao ko zna da li bi toliko generacija Brazilaca nastavilo da šutira loptu u prašini. Poslednje dve sezone u karijeri "odradio" je i Njujork Kosmosima, gde je takođe doprineo popularnosti "sokera" u SAD, a fudbal nije zaboravio ni u penziji.
"Kralj fudbala", strelac 538 ligaških golova, ukupno 775 u zvaničnim utakmicama, pa onda i 1.301 - u onima koje je i Pele računao na turnejama, pripremama... Za koji god podatak da se odlučite, dovoljno je da se skine kapa.
To je znao i Maradona, koji je "ukrao" slavu Peleu kod novijih generacija koje su stasavale osamdesetih, da bi potom i devedesetih došli igrači poput Zidana i Ronalda, pa Ronaldinja, Mesija i Kristijana Ronalda... Jednostavno, svako vreme imalo je svog "Pelea", ali samo je jedan bio Pele.