Prisetimo se fudbalera koji su nestali sa velike scene, a koji su u jednom delu karijere i te kako bili relevantni. U našoj redovnoj rubrici "gde su, šta rade" proveravamo gde to danas igraju Nani, Menez, Čaušić, Umtiti i drugi...
Svake godine u otprilike ovo vreme, kada svi otvorimo novi list u knjizi našeg života, prisetimo se mnogih ljudi koji su nekada bili deo njega, ali više nisu iz ovog ili onog razloga. Tako se i mi u redakciji MONDO sporta svake godine krajem stare i početkom nove godine - prisetimo i fudbalera koji su u jednom trenutku svoje igračke karijere bili deo naših izveštaja, međutim kako vreme prolazi - sve su dalje i dalje od epicentra dešavanja. Karijere su im otišle putem kojim je malo ko mogao da pretpostavi, a nije zgoreg da se nekada zapitamo "gde su i šta rade". Zaslužili su toliko.
Tako ste navikli da vas već petu godinu zaredom podsećamo na fudbalere koje ste skroz izbrisali iz memorije pošto "šta je daleko od očiju, daleko je i od srca", pa se nekada čini da su neki od njih odavno već u penziji, međutim "negde tamo daleko" i dalje igraju fudbal.
Ima ih na pretek, bilo je teško probrati i samo deset za našu top listu "zaboravljenih", pa su tako u poslednjem preseku "ispali" igrači poput Lorenca Ebisilija (druga grčka liga - Makedonikos), pa onda Denisa Čeriševa (druga italijanska liga - Venecija), Eduarda Salvija (meksička liga - Pumas) ili recimo Luke Cucina (albanska liga - Lači).
Vodili smo se time koliko su poznati na ovim prostorima, koliko su se u poslednje vreme spominjali u medijima, ali i koliko je "egzotičan" klub ili liga u kojoj danas igraju, a slobodni ste da nas u komentarima podsetite na igrače za koje ste vi skoro otkrili da imaju neočekivan izazov u karijeri.
Dejan Meleg (Srbija, 29)
Prvo pojačanje Crvene zvezde u leto 2018. godine, kada je počinjala "operacija Liga šampiona", odlučio se u septembru da napusti Balkan i oproba se u Africi. Banjaluku je neočekivano zamenio Egiptom, potpisavši za Enpi, klub čiji akronim inače govori da iza njih stoji naftna industrija. Osim egzotičnosti u biografiji, Meleg neće imati tako sjajno sećanje na Enpi pošto u međuvremenu još nije ni debitovao za klub, a već se spominje da bi mogao da dobije čiste papire u narednim nedeljama.
Podsetimo, Meleg je pre decenije važio za jednog od najtalentovanijih srpskih fudbalera i kao tinejdžer se preselio u akademiju Ajaksa. Ipak, nije sve išlo po planu i nije dobio priliku u redovima "kopljanika", da bi se potom opet vratio u Vošu. Igrao je još za Kajzerispor, Levadijakos, Crvenu zvezdu, Radnički i Borac Banjaluku.
Fil Džouns (Engleska, 30)
Kada bi vas neko pitao koji fudbaler trenutno ima najduži staž na "Old Trafordu", teško da biste se setili da je Fil Džouns i dalje igrač Mančester junajteda, kamoli da je rekorder uz Davida de Heu. Potpuno zaboravljeni Džouns, koji ima "samo" 30 godina, već dugo nije na velikoj sceni da bismo pomislili da je i u penziji, međutim i dalje je redovan na treninzima Mančester junajteda. Ako nije povređen, što se dešava vrlo često...
Stigao je još davne 2011. godine iz Blekburna za oko 20 miliona evra i delovalo je da će biti stub odbrane posle odlazaka Nemanje Vidića i Rija Ferdinanda, a ispostaviće se da će u isto vreme biti zaboravljen - i imati duži staž u klubu od dvojice velikana. Ugovor sa Junajtedom ističe mu na kraju sezone i kako je krenulo - više ne bi bilo iznenađenje i da ga produži.
Samuel Umtiti (Francuska, 29)
Svetski šampion iz 2018. godine sa reprezentacijom Francuske, čak i opevan u prvima stihovima čuvene navijačke pesme Vegedrima, kao da je završio karijeru sa podizanjem "zlatnog globusa". Nikada više nije zaigrao ni približno dobar fudbal kao u Rusiji, čime su pomalo kumovale i povrede, pa ga se Barselona jedva rešila. Prvo je potpisao novi ugovor sa manjom platom i tako pomogao da klub ne završi u ambisu, ali pošto su ga navijači vređali i na ulicama, odlučio je da ode.
Umtiti je pravo niotkuda letos otišao na pozajmicu u italijanski Leče, novog-starog člana Serije A, koji se nada da će ga na kraju godine i otkupiti. Umtiti je dugo grejao klupu i tek u završnici prvog dela sezoen počeo da dobija šansu da igra, međutim potrebno mu je vreme da se ustali u timu koji ima još jednog "zaboravljenog" igrača u zadnjoj liniji - Marina Pongrančića (ex Salcburg, Dortmund).
Žeremi Menez (Francuska, 35)
Kad smo kod Francuza i Italije, da se zadržimo na njima. Jedan od najtalentovanijih igrača "trikolora" iz generacije koja je 2004. godine osvojila Evropsko prvenstvo do 17 godina, nije imao ni blizu karijeru kao Karim Benzema, čak ni Samir Nasri... Menez je toliko lutao prethodnih godina - od Turske do Meksika - da je bilo teško i "uhvatiti", a predpenzionerske dane provodi u drugoligašu Ređini sa juga Italije.
Interesantno je da je Menez već dve i po sezone član ovog kluba i sve mu je potaman. I dalje ima kvalitet kojim "odskače" od Serije B, pa i sa 36 godina. Ove sezone positgao je četiri gola i videćemo da li će nastaviti karijeru i posle isteka aktuelnog ugovora, krajem juna ove godine.
Marselo (Brazil, 34)
Jednog od najboljih levih bekova svih vremena - "pregazilo" je vreme i već duže ne može da odgovori brzini koju iziskuje moderni fudbal. Zato je postao višak u Real Madridu, klubu u kome je podigao čak pet pehara Lige šampiona, a umesto da kao brojni njegovi sunarodnici iz Brazila ode u domovinu - odlučio je da ostane u Evropi gde još može da uzme malo više novca. Marselo je tako sve iznenadio potpisom za Olimpijakos, a umesto da bude jedno od najvećih pojačanja u istoriji kluba, deluje da je već sada ozbiljna glavobolja.
Marselo je do sada odigrao samo 200 minuta za Olimpijakos, koji igra jednu od najslabijih sezona u istoriji, a interesantno je da mu društvo pravi i bivši saigrač iz "kraljevskog kluba" Hames Rodrigez. I Kolumbijac je pomalo neozbiljno shvatio izazov u Pireju...
Mohamed el Monir - (Libija, 30)
Prošlo je više od decenije otkako se El Monir pojavio u Srbiji i ostavio više nego dobar utisak u Jagodini, pa su stoga i navijači Partizana bili optimistični pošto se pridružio njihovom klubu u zimu 2017. godine, nakon epizoda u Libiji i Belorusiji. Ipak, nije mogao da napravi razliku u crno-belom, a nakon toga njegova karijera je zaista bila turbulentna. Ulaskom u 2023. godinu, postao je član Esperansa iz Tunisa. U pitanju je najuspešniji klub iz ove zemlje u kome su mnogi njegovi sunarodnici već ostavili dubok trag, a videćemo šta El Monir može da ponudi u tridesetim.
Podsetimo, El Monir je igrao i u MLS - nastupao je za Orlando i Los Anđeles (ne Galaksi, nego onaj sa Velom) - dok je prethodne dve godine igrao u Libiji za Al-Itihad i Al-Ahli.
Goran Čaušić (Srbija, 30)
Jedan od "gardista", koga je Crvena zvezda platiila čak milion evra u leto 2018. godine, i prodala ga za upola manje u isto vreme sledeće sezone, napustio je Arsenal iz Tule posle ispadanja u drugi rang. Iako je u ovom klubu ostavio dobar utisak, Čaušić se odlučio da prihvati "egzotičniju" ponudu i otišao je u Tajland. Član je Buriram junajteda, aktuelnog šampiona ove azijske zemlje, i sudeći po statistici koju beleži - ide mu više nego dobro. Brzo se aklimatizovao na nove uslove i postigao je već devet golova za Buriram, iako nije promenio poziciju, i dalje je centralni vezni.
Tako deli drugo mesto liste strelaca u Tajlandu sa napadačem Hamiltonom, dok su efikasniji samo njegov saigrač Čaidad i još jedan Brazilac - Danilo Alves koji imaju po deset golova. Ko bi rekao za igrača koji je za gotovo sto utakmica u Rusiji postigao osam golova.
Dmitro Čigrinski (Ukrajina, 36)
Da, i mi smo iznenađeni što još nije u penziji. Davno je bilo kada je Pep Gvardiola "pljusnuo" 25 miliona evra za ukrajinskog štopera koji mu se dopao zbog dobrog pasa i čitanja igre, međutim ispostavilo se da je bio promašaj, kao i brojni defanzivci koje je od tada dovodio najbolji trener današnjice. Ako ubrzamo 13 godina, Čigrinskog ćemo pronaći u Nikeji, gde od letos igra za malo poznati grčki klub Jonikos.
Ne ide mu se u penziju, lepo mu je u Grčkoj, gde je stigao još 2016. godine. Prvo je godinama nosio dres atinskog AEK-a i odlučio je u leto 2021. da produži svoju karijeru prelaskom u klub u kome će imati manju konkurenciju.
Nani (Portugal, 36)
Šta, ni on nije u penziji? Nani je trebalo da bude naslednik Kristijana Ronalda na "Old Trafordu", ali ruku na srce poslednji put bio je relevantan 2014. godine. Od tada je promenio klubova i klubova, a ukoliko ste ga "izgubili iz vida" to je zato što od letos igra u Australiji. Nani je član Melburna i čini se da mu ova liga nije toliko jednostavna pošto je još bez gola, što i nije toliko neočekivano ako se zna da je odavno ostao bez brzine.
Nani je igrao još i za Fenerbahče, Lacio, Valensiju, Sporting, Orlando (zajedno sa El Monirom), pa kratko i Veneciju sa kojom nije sačuvao status u Seriji A. Ostala mu je još Saudijska Arabija, ako ga pozove prijatelj Kristijano Ronaldo.
Ros Barkli (Engleska, 29)
Iako je Nica jesenas igrala protiv Partizana, mnogi nisu zapazili Engleza koji nije ni registrovan za Konferencijsku ligu. Ros Barkli je jedno vreme važio za "novog Runija", ali nije mu se ni približio (sem po kapacitetu koliko može da popije) i već u ranim dvadesetim postalo mu je jasno da nema mesta za njega u Čelsiju. Igrao je minimalno, nije pomoglo ni što su se menjali treneri, a nakon što je dobio raskid ugovora na "Bridžu" iznenadio je odlaskom u Francusku. Barkli je potpisao jednogodišnji ugovor sa Nicom, i to je i dalje mnogo bolje nego odlazak Delea Alija u Bešiktaš, ali čini se da se neće dugo zadržati na Azurnoj obali zbog loših navika.
Igra na svim pozicijama i nijedna mu ne leži kako treba, tako da je do sada sakupio devet nastupa za Nicu - uz tek jednu partiju u kojoj je bio svih 90 minuta na terenu. Od reprezentativca Engleske sa 33 nastupa to je premalo. A tek ulazi u tridesete godine...