"Vladimiru Petroviću i njegovom daru i moći da obraduje ljude. Srdačno, Dobrica Ćosić". Posveta na koricama knjige "Vreme smrti", koju je Vladimir Petrović nosio na svako putovanje i čitajući je, ubijao vreme u avionu i karantinu, najbolje svedoči o fudbalskoj virtuoznosti četvrte Zvezdine zvezde.
A sve je počelo na Lionu, jednog toplog popodneva sredinom šezdesetih. "Posle prvog časa fizičkog, drugar iz razreda Lale Robija, uhvatio me je za ruku i odveo na trening Hajduka. Inače, ja više pripadam Bulbulderu, ali me niko iz Zvezdare nije zvao."
"Završi se trening, trener Kine kaže :"Mali, sutra donesi krštenicu". A ja ruku u džep i izvadim papir. "Evo, ja sam je već doneo." Ma bilo mi bitno da me što pre registruju, da kažem ovima iz kraja da sam i ja postao fudbaler."
Iz Hajduka u Crvenu zvezdu, pa u večnost
"Debi za pionire je priča za sebe. Igrali smo protiv Zagreba, trener Žare Nedeljković me je u poluvremenu poslao na zagrevanje i ušao sam kad se izvodio korner za našu ekipu. Gde ja da izvedem korner, nisam mogao ni da dobacim, svi za glavu viši i tri godine stariji od mene. Stanem na prvu stativu, lopta me pogodi u čelo i uđe u mrežu. Dam gol, bre! A u publici ovi
Partizanovci iz moje generacije koji su me puno voleli. Otrčim kod njih, počnemo da skačemo, slavimo. Žare me pozove i kaže: 'Sedi ovde.' Ja sav važan, kapiram sad će da me pohvali, da mi kaže kako dalje da igram. Ja sednem, on uvede drugog u igru. Tako je moj debi za Zvezdu trajao nepunih šezdeset sekundi."
Dobrodošli u "Mojih TOP 11" sa jednim od najvećih fudbalskih virtuoza na ovim prostorima, Vladimirom Petrovićem Pižonom.
TOP 11 - Dragan DŽAJIĆ (napad)
"Bio mi je idol, mnogo mu dugujem. Kad ga vidiš u novinama, uvek doteran, odelo, kravata. U to vreme, odela su bila skupa, nije svako mogao da ih priušti. Meni je trener Žare Nedeljković poklonio prvo odelo, bilo mi je veliko, nisam ga nosio, ali sam se osećao važno. Deca danas gledaju rijaliti, a mi smo čekali po mesec dana da vidimo Džaju na televiziji. Ili da slušamo Marka Markovića kako opisuje njegove finte. Kad sam došao u pionire Zvezde, Miljan mi je dozvolio da ručam sa prvim timom i uvek sam čekao da oni završe, pa da sednem za sto. Jednom je Džaja stigao poslednji i rekao mi: 'Ajde mali, sedi sa mnom.' Ej bre, sediš sa Džajom i ručaš. To ti je danas kao da neki klinac sedne za sto sa Novakom Đokovićem. Taj repertoar driblinga nije imao nijedan fudbaler na svetu. Ljudi mu zameraju što se nije vraćao nazad. Ali to je bila Miljanova taktika, da zavara protivnika."
ARSENAL
1982 - 1983
TOP 11 - Dejvid O'LIRI (vezni red)
"Kapiten tima, oličenje kluba. Mislim da je i dalje tamo, ima neku bitnu funkciju u rukovodstvu. Razmišljao sam i o Vudkoku koji se nadavo golova na moje asistencije. Žalio se posle ovima iz uprave, kaže: 'Taman smo se uigrali, a vi ste pustili Vladu da ode iz kluba.' Bilo je još dobrih igrača, recimo Riks na levom krilu, Stiplton. Najdraža mi je utakmica protiv Vest Hema u poslednjem kolu. Oni su se borili za Evropu, ja sam ih izludeo. Slavili smo sa 3:0, sutradan je u novinama bio veliki naslov: "Kralj je napustio ostrvo." Ostao bih duže da smo osvojili bar jedan trofej, ali u oba polufinala kupa, izgubimo od Mančester junajteda."
ANTVERPEN
1983 - 1985
TOP 11 - Ratko SVILAR (golman)
"Drugar i prijatelj za sva vremena. Da je branio u Zvezdi ili Partizanu, napravio bi još bolju karijeru. Ostavio je dubok trag u belgijskom fudbalu, sada je i Mile krenuo očevim stopama i značiće mu puno što se razvija pod nadzorom Žozea Murinja. Nije mi bilo lako u Antverpenu, doveli su me kao veliku zvezdu i očekivalo se da rešavam svaku utakmicu. A oni ne mogu loptu da mi iznesu do centra. Em što moram da driblam, morao sam i da se vraćam. Tamo je običaj da se na početku sezone igraju letnji turniri na kojima publika bira najboljeg igrača. I mene oba puta izaberu za igrača turnira."
BREST
1985 - 1986
TOP 11 - Slavoljub MUSLIN (odbrana)
"Muki je tamo napravio veliko ime. On i ja smo ih učili fudbalu. Ostali smo im u najlepšoj uspomeni. Bilo je dobrih igrača koji su kasnije napravili lepe karijere. Recimo Pol Le Guen, koji se posle proslavio u Nantu i Pari Sen Žermenu, a danas je uspešan trener. Francuzi su te sezone uveli evidenciju o asistencijama i pazi ovo: Sušić je u Parizu imao 17 asistencija, a ja u mnogo skromnijoj ekipi isto toliko. A zamisli da sam igrao sa boljim igračima.“
STANDARD LIJEŽ
1986 - 1987
TOP 11 - Gi VANDERSMISEN (vezni red)
"Tu nemam ni najmanju dilemu. Vandersmisen je bio strašan igrač. Mene je mnogo uvažavao i čujem da i dan danas priča kako nije igrao sa boljim igračem u karijeri. Možda malo preteruje, igrao je sa Tahamatom, Hrubešom... bilo je tu boljih igrača od mene. Ali kad on kaže, treba mu verovati. Bilo mi je lepo u Liježu. Srpska kolonija na jednom mestu. Srebrenko Repčić, Zoran Jelikić, ja i trener Miša Pavić."
NANSI
1987 - 1988
TOP 11 - Rej STIVEN (napad)
"Škot, centarfor. Imao je ugovor na dve godine i dok smo igrali zajedno, tresao je mreže kao od šale. Njemu produže ugovor još tri godine, ja odem iz kluba, nije više dao nijedan gol. Aldo Platini je bio direktor Nansija, Mišelov otac. Imali smo korektnu saradnju, mada je to bila Druga liga, bio sam na zalasku karijere. Zanimljivo da je Arsenal 1982. godine birao između mene i Platinija koji je tada igrao za Nansi. Izaberu mene, a Mišel ode u Juventus i ispiše istoriju torinskog kluba."
SELEKCIJA SVETA
TOP 11 - Johan KROJF (vezni red)
"Igrao sam na jednoj revijalnoj utakmiciu Dortmundu za selekciju Humanih zvezda. To se ovde malo pominje, a mislim da je tim koji je tada sastavljen jedan od najboljih u istoriji svetskog fudbala. Znaš kakva imena, da se naježiš. Jednu je predvodio Krojf, drugu Bekenbauer. Igrali su Blohin, Kigen... ma ludilo. Panta je branio, Pape Sušić da prvi gol, ja drugi. Centarhalfu kroz noge i u mrežu. Standardno."
REPREZENTACIJA JUGOSLAVIJE
1973 - 1982
TOP 11 - Velimir ZAJEC (odbrana)
"Retko dobra i normalna osoba. a veliki fudbaler. Strašan autoritet. Uvek smo imali korektan odnos, poštovali jedan drugog na terenu. Čujemo se i dan danas. Mada sam dobar sa svima iz bivše Juge. Nema tu razloga za neki antagonizam. Sreo sam se u Sarajevu skoro sa Pašićem i Musemićem, u Tuzli sa Mersadom Kovačevićem. Uvek su to lepi razgovori, divne uspomene. Ne daj bože da nekome zatreba nešto, prvi skačem da pomognem."
TOP 11 - Moca VUKOTIĆ (vezni red)
"Veliki džentlmen. Obojica smo iz Beograda, a u to vreme Beograđanima nije bilo lako da se probiju do reprezentacije. Partizan poštujem kao klub i smatram da bez tog rivaliteta nema ni srpskog fudbala. Svaki Večiti derbi je za mene bio posebna inspiracija. Najdraži mi je onaj u Letnjoj ligi na Marakani. Driblao sam Borotu, pa zalamao Gajicu Đurovića i Hatunu, čitava dva minuta sam davao gol. Publika je bila u delirijumu. I ja sam se smejao. Pokojni Blagoje Topličić je izgubio snimak, navodno je hteo da ga razvije u boji, a on bio crno-beli. Srećom, postoje fotografije koje svedoče o ovoj fudbalskoj bravuri."
...
TOP 11 - Žika JEFTIĆ (odbrana)
"Slušao sam priče o njemu, ali ga nisam znao kao igrača. On je u jednom momentu iz čista mira batalio fudbal. Onda ga je Mihić nagovorio da se vrati i kad je počeo da igra, ja sam bio impresioniran. Takvog beka u životu nisam video. Milina. Kad ti Žika doda loptu, to je san snova. A po krilu ide kao mašina. Pitajte Džaju i koga hoćete, svi će vam reći da je bio čudo od igrača. Ali je imao neki problem u glavi. Kaže: 'Neću više' i ode. Sam je sebe upropastio."
TOP 11 - Džon HOLINS (odbrana)
"Stariji igrač, stigao je iz Kvins Parka, a pre toga igrao za Čelsi. Mene je voleo, mada mi nije dao nijednu loptu. Trener mu je stalno govorio: 'Preskači Vladu, da ne gubimo posed.' Korner za protivnika, ja se povučem do naših 16, uzmem loptu i krenem da driblam. Ovi na klupi da polude: "Vlada, Vlada, no dribling, pliz". Posle Holinsa je došao neki mlađi igrač i njemu sam odmah rekao: 'Samo meni loptu.' Kad sam sa krila prešao u sredinu, počeo sam da igram kako znam i umem.“
TOP 11 - Miljan MILJANIĆ (trener)
"Radio sam u Arsenalu sa Donom Hauom, koga smatraju jednom od najvećih stručnjaka u Engleskoj. U Antverpenu sa čuvenim Arijem Hanom. Ali je Miljan bio nešto posebno. Avangarda u svakom smislu reči. Prvi je uveo ličnog sekretara i klupskog psihologa. Išao je korak ispred vremena. Sećam se te utakmice protiv Reala 1972. godine. Kod njega se znalo, ekipa koja trenira dan pre utakmice, sutradan istrčava od prvog minuta. A meni je pokazao nekog čoveka koji je stajao na atletskoj stazi i rekao mi: 'idi tamo, odgovaraj na njegova pitanja.' Bio je to čuveni novinar Ljubiša Vukadinović. Dok sam davao izjavu, Miljan je dunuo u pištaljku i završio trening. Ja razočaran, ne igram sto odsto. Idem ka svlačionici, a Pavika kaže: 'Mali, sutra daješ dva komada.' Koja dva komada, kad ne igram. Celo pre podne sam igrao basket u školskom dvorištu. Dolazim na utakmicu, Miljan čita sastav i kaže: 'Sedam Petrović'. Ja sam se odsekao. Išao sam tramvajem na stadion, gledam one svoje noge kao čačkalice i kažem sebi: 'Ti ćeš da igraš protiv Reala...' Onako umoran od košarke, dam dva gola i budem igrač utakmice. Sutradan naslov: 'Noć u kojoj je rođena nova zvezda Crvene zvezde'. I tu je Miljan odigrao ključnu ulogu da se ne uobrazim. Roditeljska đuška, reč kritike i odmah sam se iz oblaka spustio na zemlju."
Vladimir PETROVIĆ PIŽON - Mojih TOP 11 (3-4-3): Svilar - Muslin, O'Liri, Zajec - Holins,
Vandersmisen, Vukotić, Jeftić - Krojf, Stiven, Džajić. Trener: Miljan Miljanić.