Fudbaleri Crvene zvezde odigrali su tri kola grupne faze u Ligi šampiona i utisak je posle svakog meča bio isti - nedovoljno dobro za pohvale, nedovoljno loše za kritike, jedino možda...
Poraz Crvene zvezde u Lajpcigu podjednako je očekivan kao onaj u Mančesteru, kada je srpski šampion na gostovanju aktuelnom vladaru Evrope počinjao grupnu fazu. Fudbal je lep baš zato što se, kao i u životu, ne dešavaju samo očekivane stvari. Da je tako, niko ne bi morao zapravo da igra utakmice...
U sredu uveče, na prelepom stadionu Red Bul Arena u Lajpcigu, tik malo izvan njegovog najužeg gradskog jezgra, Crvena zvezda je bila blizu senzacije. Ma, smemo to da kažemo, iako je na kraju poražena identičnim rezultatom kao i u Engleskoj (3:1) jer je postojao period meča u kome je Zvezda igrala dobro i moglo je i te kako da se zamisli kako će konačan ishod ovog susreta biti 2:2.
Možda bi tako bilo da je Zvezda imala hrabrost kakva je Baraka Bahara i njegov Makabi krasila prošle sezone. I neće sada ovo postati jedan od tekstova u kojima se izraelski stručnjak kritikuje zbog ovoga ili onoga, formacije ili pojedinačnih rešenja za mesta u timu. Lično bih treneru Zvezde više zamerio slabu komunikaciju sa srpskim novinarima poslednjih nedelja nego bilo šta što je uradio tokom dva izuzetno teška gostovanja u Ligi šampiona. Ali, valjalo bi napomenuti - uz zaključak da je to verovatno i sam video - da bi njegov tim u naredne tri utakmice mogao da bude hrabriji!
Izraelski stručnjak koji je dominirao u svojoj zemlji prethodne sezone je slao na teren igrače Makabija iz Haife koji su pucali od samopouzdanja - napadali Juventus, PSŽ i Benfiku, želeli da igraju fudbal i da postižu golove. Takvu smo i Zvezdu viđali tokom leta, ali je utisak da su dva prvenstvena poraza malo poremetila situaciju. Da li je negde "puklo" na liniji poverenja ili je razlog nešto drugo, ali je Zvezda postala malo opreznija. Verovatno i svesna težine svojih rivala, ali... Opet ću morati da kažem ali, jer je finiš meča u Lajpcigu pokazao da hrabrija Zvezda može da bude izuzetno neugodan protivnik!
Da bude još bolje po navijače - čiji je huk bio vrlo glasan u Lajpcigu - u trenucima kada je Zvezda najbolje parirala na terenu svojom svežinom su na kvalitet rivala "udarali" klinci u vidu Koste Nedeljkovića, Vladimira Lučića i Jovana Mijatovića. Dvojica su prekomandovani iz omladinskog tima baš za ovaj meč, nakon što su na prethodne dve utakmice izborili minute u seniorskom timu.
I baš u njima - toj deci koja od malena nose crveno-bele dresove - ogleda se hrabrost koja bi mogla da bude faktor. Mogla bi ona verovatno da se vidi i u pojavi Žan-Filipa Krasoa na terenu, jer je reprezentativac Obale Slonovače fudbalski potkovan toliko da sme da pokuša ono što drugi ne žele ni da pomisle. Moglo bi da se vidi u ubacivanjima iz drugog plana Marka Stamenića, u pretrčanim kilometrima In Bum Hvanga, u supersoničnoj brzini Osmana Bukarija. Mogla bi da se vidi i u novim spektakularnim odbranama Omrija Glazera - iako je jasno da ima onih koji će reći da je "linijaš". O hrabrosti kapitena Aleksandra Dragovića koji je podsetio na najbolje dane karijere dovoljno je pogledati reakciju ka navijačkoj tribini nakon gola za koji je slučajno asistirao. Bio je u tom trenutku - sigurno i mnogo ranije - spreman da svoju vojsku hrabrije povede u borbu.
I zato što su pred Crvenom zvezdom još tri borbe, od koji su dva spektakla na stadionu "Rajko Mitić" i jedan direktan duel za treće mesto na gostovanju, zaključićemo da je hrabrost sve što je potrebno. Pa... Razlika u kvalitetu svakako nije tolika da Zvezda ima čega da se plaši. Ni Jang bojsa u Švajcarskoj, ni evropskog šampiona u Beogradu, a ni RB Lajpciga za dve nedelje, kada Marko Roze dovede svoj tim na mesto gde sa jednim od prethodnih klubova nije napravio ni šansu ekipi Vladana Milojevića! A, hoćemo o hrabrosti tog tima, da se prisećamo "one noći" iz Salcburga, Nenada Krstičića, Marina Pongračića i čalme Milana Pavkova?
BONUS VIDEO: