Kako je bilo pre i posle utakmice Srbije i Slovenije i zašto mi je drago zašto nismo "hladni" kao Germani... Od reportera MONDA Milutina Vujičića sa EURO2024.
Ako postoji jedan meč grupne faze Evropskog prvenstva koga se UEFA plašila, posebno nakon što smo već videli tonu propusta organizatora, onda je to duel koji su Srbija i Slovenija odigrali u četvrtak na "Alijanc areni". Iako se ne može reći da postoji mržnja između Srba i Slovenaca, sada već 30 i kusur godina nakon raspada zajedničke države, nemačkoj policiji sigurno nije bilo baš prijatno kada su saznali da će na ulicama Minhena biti gotovo 100 hiljada Balkanaca. Zato su možda i odabrali termin od 15 časova kako ne bi dozvolili da usled celodnevnog konzumiranja alkohola dođe do incidenata. I zaista nije.
Kao na onom antologijskom snimku - "Toliko pozitivne energije, svi pijani, niko nikom ne je** mater" - Slovenci i Srbi zajedno su punili Marijenplac i odmeravali ko je bolji, glasniji, brojniji... Veče pre, apsolutnu pobedu odneli su Slovenci koji su došli ranije, pretpostavljamo da imaju "dublji džep" i da su napravili mini-odmor u Bavarskoj, dok je najveći deo Srba pristizao iz svih delova Nemačke na dan utakmice, malo da uštedi na precenjenom smeštaju. Tako smo u vozu iz Augzburga za Minhen odmah zatekli Borisa i Predraga, naše momke koji su se "zapucali" iz Manhajma udaljenog 350 kilometara, a koji su odmah sa nama počeli da "prave taktiku" za Sloveniju.
Bilo je tu priče o svemu; ekonomskoj situaciji u Nemačkoj, Ivanu Iliću sa kojim je Predrag igrao u Realu iz Niša i otkrio nam je da ga pamti još dok je bio golman, rivalitetu Borisovog Valdhofa i Kajzerslauterna, kao i šta je "za dž" novinarima koji u Nemačkoj prate prvenstvo. Sve do trenutka kada je starija gospođa koja je sedela kraj mene besno ustala sa mesta i tražila da se pomerim. Ništa mi nije bilo jasno, pošto smo daleko bili od stanice, ali kada je odbrusila nešto na nemačkom - na šta joj je Boris odgovorio "na njenom" i potom opsovao, kako drugačije nego na srpskom - shvatio sam da smo mi problem. "Gospođi jako smeta što ne može da čita novine jer nas šestorica pričamo srpski", objasnio mi je Boris dodavši da postoje i posebni kupei u kojima se zaista ćuti, međutim da mi nismo bili u jednom od njih.
Razgovor nije možda trajao ni deset minuta pre nego što je gospođa zgužvala jedan od onih ogromnih "Cajtunga", gde čini se preskače sportske strane i ne zna da je u toku Evropsko prvenstvo zbog kog ipak mora malo da trpi navalu turista i navijača. Njeno glasno coktanje, koje je počelo ustupanjem mesta na koje je smestila torbu da neko ne sedne, završilo se pravljenjem nepotrebne scene, čisto kao dokaz da smo "dva sveta različita".
"Balkanske svinje", kako je sigurno jedan deo stanovnika Minhena pomislio tog jutra, pak nisu napravile niti jedan ružan gest tokom čitavog dana. Štaviše, Srbi i Slovenci održali su lekciju iz "bratstva i jedinstva", pokazavši da mogu zajedno da se druže, provedu, ali i "peckaju", bez potrebe da policija mora da ih razdvaja kordonom žandarma. Stajali su u velikoj gomili i nazdravljali pivom, prisećali se utakmice iz 2000. godine, tražili zajedničke poznanike od Maribora do Vranja, a stigli su i da na duhovit način ovekoveče istorijski dan u Minhenu.
"Luka Dončić jedan je od nas", glasila je nova omiljena prozivka srpskih navijača koji su se pozivali na srpsko poreklo sjajnog košarkaša, dok su posle nekoliko rundi i Slovenci smislili odgovor na istu melodiju: "Zašto onda ne igra za vas?". Fora se brzo "primila" i nastavila tokom čitavog dana. Tako se ova pesma orila i kada su na stanicu "Fröttmaning" počeli zajedno da pristižu navijači obe reprezentacije, pa dok su naši više bili raspoloženi da "podbadaju" protivnika, Slovenci su pevali: "Mi Slovenci". I tu je bilo duhovitog nastavka koji su smislili srpski navijači, ali da ne kvarimo bajku vulgarnostima.
Što se tiče navijanja za vreme utakmice, iako je srpskih navijača bilo više, čini se da su slovenački bili malo bolje organizovani, prosto imaju i kult navijanja za državni tim, dok je kod nas to i dalje pomalo nedorečeno, doduše kao i igra naše reprezentacije na Evropskom prvenstvu.
I jedni i drugi izašli su sa "Alijanc arene" pomešanih osećanja, što je bio poziv da u istom ritmu nastave da se provode na trgu, pevajući sada one "zajedničke" pesme zbog kojih se lome čaše. Recimo, "Đurđevdan"... Do ponoći, kada smo krenuli na voz za Augzburg, "pošten" nemački svet je odavno bio u krevetima, pa smo sada fudbal mogli da pretresamo sa Aleksom, Rumunom iz Beča, koji nije mogao da veruje da se kod nas u Srbiji zna za Gabrijela Toržea i Banela Nikolicu. Ili, eto, samo balkanski muškarci lako nađu zajedničku temu kada je fudbal u pitanju.
BONUS VIDEO:
(MONDO - Milutin Vujičić)