Nedelja, 18.47 kod Olimpijskog stadiona u Minhenu. Redari povlače crveno-belu traku i brane navijačima koji i dalje dolaze zadihani u talasima da uopšte uđu u fan-zonu, prosto jer na više od dva sata pred početak utakmice Nemačka - Švajcarska više nema mesta ni za jednog od njih. "Brdo" sa koga se gledaju utakmice je puno, ne može više ni komarac da sedne, a većina mladih, uglavnom u dresovima Florijana Virca i Džamala Musijale, stoji u dugačkim redovima za bezobrazno skupo pivo, perecu (šest evra), kobasice ili koka-kolu. Ali, nisu sami tu, među njima ima i mnogo Danaca koji su poranili u Minhen pred utakmicu sa Srbijom (utorak, 21.00).
Stigli su u dresovima Eriksena ili Hejlunda, po neki nosi i ime Tomasa Dilejnija, a sa svakim od onih sa kojima smo pričali već su bili "cirke", vidi se da im cena piva (litra piva 13 evra) ne predstavlja problem jer su ipak navikli na Kopenhagen... A kada su čuli da sam iz Srbije, odmah su počeli da peckaju za sve pare: "Šta ćeš ovde, zašto se ne pakuješ?".
Objasnio sam im da i sa dva boda, u teoriji, možemo da prođemo dalje, a Danci su se samo nasmejali: "Mi ćemo pobediti, kod vas se plašim samo Mitrovića, Sergeja i Vlahovića. A mi imamo Hejlunda i Eriksena koji igra sjajno...", poručio je Danijel koji je bio više nego iznenađen kada je čuo da naša odbrana sada sasvim dobro funkcioniše i da je možda i bolji deo tima od napada koji je apostrofirao, kao i svi.
Podsetio sam ga da nam je ipak "dužan" za 1992. godinu i čini se da nije imao pojma o čemu pričam, a kada sam ga podsetio da je Danska otišla umesto Jugoslavije tada na EURO - zbog sankcija - i zato je prvi put u istoriji osvojila titulu, samo se nasmejao. Nije se osećao dužnim da "uzvrati uslugu" u utorak, dok su Laser, Rajan i Endi, sa kojima sam nakon toga razgovorao bili daleko zahvalniji. Može se reći i malko više pijaniji.
"Šta ste ono uradili za nas? A, da! Hvala vam puno za to, zato će sad biti 1:1, pa gledajte da prođete dalje", rekao je Leser pre nego što su ga drugovi odvukli u kilometarsku kolonu za pivo. Najraspoloženiji su bili Rajan i Endi, za koje opravdano sumnjam da su me slagali za ime, pošto ih prvi put ništa nisam razumeo: "Sećamo se naravno šta je bilo 1992. godine... Ali, sad da vam se odužimo i da vas pustimo? Pa... Ne znam, slabi smo na vas. Moramo nekako da vam se sada odužimo, dugo vas nije bilo na EP, pa nismo ni mogli. Imate Mitrovića, Vlahovića i Tadića, ostali ne postoje", poručio je Danac koji je "pljunuti" Aleksis Mekalister.
Nažalost, gužva je postajala nesnosna i morao sam da pobegnem i pre nego što je žurka počela, da što pre zaboravim da sam "otkazao" gledanje meča uživo u Frankfurtu, pošto zbog ranijeg iskustva sa "sjajnom" organizacijom turnira nisam smeo da rizikujem da se pred meč Srbije i Danske vratim u ranim jutarnjim časovima. To planiram kada pobedimo u Dortmundu...
BONUS VIDEO:
(MONDO - Milutin Vujičić)