Reprezentacija Srbije ponovo je završila učešće na velikom turniru bez pobede i bez plasmana u drugu fazu. Da bismo se setili kada je naš tim poslednji put igrao u eliminacijama opet moramo da se vraćamo ka tom toliko pominjanom Evropskom prvenstvu 2000. godine, kojem ne damo da nestane u sećanju kao da na njemu nismo doživeli debakl protiv Holandije i veliko razočaranje, kao i toliko puta nakon toga.
S obzirom na to da reprezentacija Srbije nikad nije prošla grupnu fazu, čak ni pod imenom Srbija i Crna Gora, i tu moramo da se vratimo ka selekciji SR Jugoslavije, koju nikako da ostavimo u istoriji, gde joj je i mesto već decenijama. Pod tom, plavo-belo-crvenom zastavom dakle igrali smo 2000. godine četvrtfinale Evropskog prvenstva protiv Holandije i u njemu bili isprašeni 6:1, da se više nikad ne približimo ozbiljnom rezultatu. Što se i dogodilo.
Usledili su Svetsko prvenstvo 2006. godine u Nemačkoj, na kojem je ekipa Ilije Petkovića završila turnir u potpunom rasulu, izgubivši u mečevima protiv Holandije 0:1, Argentine 0:6 i Obale Slonovače 2:3. Konačan bilans bio je poražavajući, jer je kratkotrajna "SCG" bila poslednja na tom turniru.
Propustili smo nakon toga i treće takmičenje u ovom veku, EURO 2008. godine u Austriji i Švajcarskoj, pa se vratili na najveću scenu 2010, pod vođstvom Mistera Radomira Antića i iako nije bilo blamaža poput onih iz 2000. i 2006, ipak smo veoma bolno završili u Južnoj Africi. I danas mnogi pamte kako istorijska pobeda protiv Nemačke 2010. golom Milana Laneta Jovanovića za 1:0 nije bila dovoljna za plasman, jer su "Orlovi" pre toga izgubili od Gane 0:1, a posle toga baš bolno od Australije 1:2 i ponovo su bili poslednji u svojoj grupi.
Usledile su nakon toga nove godine koje su pojeli loši rezultati, skakavci i u kojima su ugašene reprezentativne karijere nekih od najvećih asova koje smo imali, poput Dejana Stankovića i Nemanje Vidića. Propustili smo i EURO 2012, pa i Svetsko prvenstvo u Brazilu 2014. godine, pa i EURO 2016. godine i bilo je potrebno da ne odemo na čak šest velikih takmičenja u 16 godina da bismo konačno počeli da ostvarujemo kakav-takav kontinuitet. Nažalost, on nije povukao sa sobom i značajniji rezultat na velikim turnirima.
Na Svetskom prvenstvu u Rusiji 2018. godine Srbija je ostvarila za sada poslednju pobedu na velikom turniru, golom Aleksandra Kolarova protiv Kostarike za 1:0 u Samari. Aleksandar Mitrović, Dušan Tadić, Nikola Milenković, Sergej Milinković-Savić, kao i Filip Kostić sa klupe, debitovali su tada na velikim turnirima za Srbiju, nadali smo se da će sa njima, uz "Novozelanđane" svanuti i nova zora našeg fudbala i konačno bolji rezultati. Međutim, šest godina kasnije, bilans nije dobar.
Priča o srpskoj reprezentaciji je priča o bolnim porazima
Srbija je u Rusiji izgubila od Švajcarske i Brazila, pa nakon propuštenog Evropskog prvenstva 2021. opet gubila od ista dva tima i u Kataru, uz remi protiv Kameruna u zabavnoj utakmici za neutralne, ali i veoma mučnoj za sve koji očekujemo da reprezentacija ne zabavlja, već pravi dobre rezultate na velikim turnirima.
Pod vođstvom selektora Stojkovića, posle Katara je napravljen istorijski rezultat reprezentacije, plasman na Evropsko prvenstvo posle skoro četvrt veka i konačno "vezivanje" dva velika takmičenja. Nažalost, nakon toga ponovo nismo videli ni pobedu, ni plasman naše reprezentacije.
Da saberemo, pod Piksijevim vođstvom, reprezentacija Srbije na velikim turnirima odigrala je šest mečeva i doživela tri poraza (Brazil, Švajcarska, Engleska), uz tri remija (Kamerun, Slovenija, Danska). Ako u računicu ubacimo i Mundijal u Rusiji i sećanje na trijumf protiv Kostarike, bilans je podjednako teško prihvatljiv - pet poraza, tri remija i samo jedan trijumf. I zato su navijači Srbije zvižducima ispratili fudbalere sa terena Alijanc arene posle Daske.
(MONDO - Mladen Šolak)
BONUS VIDEO: