Više od tri decenije su na ovim prostorima javnost intrigirali detalji sukoba koji je godinama trajao između Siniše Mihajlovića i Igora Štimca. Nekadašnji saigrači iz mlađih kategorija reprezentacije, cimeri na okupljanjima nacionalnog tima, pa zatim rivali na terenu u dresu klubova i nacionalnih timova... Na kraju i pravi neprijatelji, spremni da jedan drugom ozbiljno zaprete rečima koje su u afektu izletele i zvučale strašno.
O rečenicama izgovorenim u vreme nacionalne histerije početkom devedesetih, poput "Molim Boga da moja porodica pobije tvoju" i "Zubima bih zaklao Štimca", obojica aktera često su govorili u godinama koje su sledile. Siniša Mihajlović i Igor Štimac imali su drugačija viđenja svog sukoba, građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji, pomirenja...
Zvezda - Hajduk u Beogradu i pretnje smrću!
"U finalu kupa Jugoslavije 1991. godine. Izgubili smo od Hajduka iz Splita golom Bokšića. Pre meča u tunelu stadiona Igor Štimac, moj cimer iz mlade reprezentacije mi je rekao 'Molim se Bogu da moja porodica pobije tvoju u Borovu', mestu gde su živeli moji roditelji", otkrio je Mihajlović.
Svoje viđenje te situacije dao je i Štimac, godinama kasnije. "U Beogradu je bilo to finale Kupa. Siniša se jedini nije rukovao sa nama pred utakmicu Zvezde i Hajduka. Pogledajte koliko je startova imao nad nama, jedan Najdoski, sve ostalo Miha. Hteo je nekome da pokaže da je više od onoga što jeste. To su njegovi problemi i frustracije. Posle je grubo komentarisao moje izjave o njemu, ali nemoj da tražiš izgovore u tuđim rečima. Tvoji postupci govore o tebi. Šta god je bilo, njemu na dušu", rekao je hrvatski fudbaler.
Međutim, Siniša Mihajlović je odmah posle meča govorio o agresivnom pristupu koji je imao na terenu. "Nisam tražio Štimca na igralištu da bih ga polomio zato što je Hrvat, već zato što me je isprovocirao. Zubima bih zaklao Štimca, pretio je mojoj porodici. Zar bih bez razloga krenuo na njega, zašto bih izmislio tako nešto?", rekao je odmah posle utakmice jedan od najboljih igrača tog Zvezdinog tima.
Štimac tvrdio da Mihajlović laže!
Igor Štimac tvrdio je i da je preuveličana priča Siniše Mihajlovića da mu je kuću u Borovu, u današnjoj Hrvatskoj, srušio prijatelj iz detinjstva. Glasila je ovako: "Rat je počeo u mom mestu. Moja prva kuća je srušena. To je srušio moj najbolji prijatelj Hrvat. Bio sam na moru, na Ibici, bili smo Tanjga, Jokan i ja. Zovem kevu kući i čujem puca se...", prisetio se Mihajlović početka rata u Vukovaru u dokumentarnom filmu o evropskoj tituli Crvene zvezde "Najlepši dan života".
"Rekoh majci 'Smanji televizor, ne čujem te od filma'. Ma kakav televizor, to je izbio rat, pucaju ovde. Gde je izbio rat? Pucaju ovde, oko kuće ratuju...", pamtio je Mihajlović.
Pomenuti prijatelj Stipe bio je u dobrim odnosima i sa Štimcem. Evo kako je on pričao o tome. "Siniša je ostao na svojim tvrdnjama. Prijatelj koga spominje u knjizi je jedan od mojih najboljih prijatelja - Pipe. Ali, kada gledaš, da reči možeš da pretvoriš iz ovog u ono... Nije se dogodilo kao u knjizi. Stipe je imao samo jednu mogućnost da spasi njegove roditelje, a to je da oni napuste kuću i odu jer nije bilo zdravog razuma. Kad neko napiše da mu je prijatelj srušio kuću, a on je njemu sačuvao roditelje, na jedini način koji mu je bio dozvoljen... Hvala Bogu da je Pipe bio priseban da njegovi roditelji ostanu živi, drugi su ostali bez njih. Priča se razvukla u drugom smeru. Stipe je dolazio i govorio im da su tenzije prevelike i da ne može da ih sačuva...", isticao je godinama kasnije Štimac.
Miha hteo da oprosti, Štimac ni da čuje!
Ponuda da se nekadašnji prijatelji pomire stigla je od strane Srbina. Prošlo je više od dve decenije pre nego što je Siniša Mihajlović bio spreman da pruži ruku Igoru Štimcu, ali na jasan poziv da se sretnu, napiju dalmatinskog vina i zagrle, odgovor je bio odričan.
"Već sam star i imam šestoro dece. Možda je vreme da se pređe preko nekih stvari. Svako može da pogreži u životu, što i Štimac verovatno zna i sigurno je svestan da je pogrešio. Mogu da mu oprostim, ali samo pod uslovom da donese dve-tri boce vina. Ali ne ovog našeg, što ništa ne valja, nego onog pravog dalmatinskog. Onog što je kao sirup i čiji ukus nikad neću zaboraviti. Spreman sam da se sretnem s Štimcem, pa da se izljubimo, zagrlimo i popijemo to vino. Samo zbog dalmatinskog vina oprostio bih mu sve. Štimca znam od malih nogu i oduvek je bio lav", rekao je Miha, a potom je poprilično čudno reagovao Štimac.
"Ne prihvatam Mihajlovićevu ponudu. Ja sam njemu davno oprostio, ali nikada se s njim ne bih mogao grliti ili popiti piće", kazao je Štimac i dodao da je "sve oprostio Mihi". Od ispijanja flaše dalmatinskog vina koje je poput sirupa nije bilo ničega.
Pomirenje se desilo, ali nije bilo javno
Mihajlović i Štimac sreli su se na terenu i devet godina nakon finala Kupa Jugoslavije - ovog puta u dresovima reprezentacija. Jugoslavija i Hrvatska odigrale su nerešeno (0:0) u Beogradu, a naš nacionalni tim uspeo je remijem u Zagrebu (2:2) da se plasira na Evropsko prvenstvo 2000. godine. Na tom drugom meču Štimac nije bio u timu Hrvatske, pa je njihov okršaj u Beogradu ostao poslednji međusobni susret - barem kada je reč o igračkim karijerama.
Dva puta su odmerili snage i kao treneri - ovog puta sa selektorskih pozicija. Igor Štimac predvodio je Hrvatsku, a Siniša Mihajlović Srbiju u kvalifiakcijama za Svetsko prvenstvo 2014. godine. Srbija je upisala remi u Beogradu i poraz u Zagrebu na tim mečevima, a ostaće zapamćeno da su se zbog tih susreta sreli i pomirili Siniša Mihajlović i Igor Štimac.
Štimac se prisetio da je sa Mihajlovićem izgladio odnose tokom jednog selektorskog seminara u Varšavi. Sve to odigralo se pred meč Srbije i Hrvatske, kada su znali da će zbog svoje istorije biti u centru pažnje. "Dogovorili smo se na zavet ćutanja i toga smo se držali. Ja nisam dao nijedan komentar o Srbiji, samo sam analizirao igru Hrvatske. Mislim da je to bilo savršeno odrađeno jer smo imali zajednički interes. Znamo da ono što se kaže može da izazove haos na tribinama", objasnio je Štimac.
Bonus video: