U više navrata prethodne večeri Vladan Milojević ponovio je da Crvena zvezda ne može da igra na "ovom nivou" Lige šampiona. Razlog je, tvrdi Milojević, intezitet utakmice koji Zvezda ne može da replicira ni na treningu, kao ni na mečevima Superlige, ali i činjenici da su fudbaleri Monaka - snažniji, brži i agresivniji.
To je Zvezdina realnost. I zaista je to vidljivo i golim okom kada fudbaleri Crvene zvezde i Monaka stanu jedni do drugih, još više kada se daju u trk za loptom, pa je tek osporavani Šerif Endijaj mogao da se nosi sa tempom utakmice na "Luju Drugom" i da uglavnom dobija duele. I dok ta "gorka pilula" saznanja o inferiornosti može da se proguta protiv Intera, da li je baš pet komada protiv Monaka "mera" na koju pristaju u Crvenoj zvezdi?
Uz poštovanje Monaku, posebno treneru Adiju Hiteru koji je stvorio "mašinu" koja melje, izjave pre i posle utakmice iz tabora Crvene zvezde deluju kao da je sa druge strane bila Barselona, a ona tek dolazi na "Marakanu". Kao da se Zvezda unapred predala, misleći da je pred njom nemoguća misija, a onda se u toku nje molila da se što pre završi, uz što manje boli.
Hajdemo redom: fudbaleri Crvene zvezde nisu položili meč igrački, kamoli karakterno, kao nikad do sada u karijeri zakazao je trener Vladan Milojević koji je napravio veliki broj grešaka u koracima, možda i u želji da impresionira Adija Hitera koji mu je, po sopstvenom priznanju, promenio poglede na fudbal, a ako se još malo zagrebe ispod povriše - biće jasno i da je rukovodstvo pravilo propuste u stvaranju tima (opet), pa je zbog nekoliko povreda moralo da se improvizuje.
Da li baš ovoliko koliko je to uradio Vladan Milojević, to je pitanje za njega, pošto je utisak da su sa svakom novom instrukcijom i izmenom - igrači Crvene zvezde delovali još ošamućenije.
Plan utakmice, da se "zatvori" sredina i dobije širina po boku, gde je Bruno Duarte trebalo da "kupi" osvojene Šerifove lopte i šalje na stranu za Silasa, propao je posle samo sedam minuta zbog povrede Brazilca. Umesto njega Milojević nije imao koga da ubaci od napadača, nije se odlučio ni za kreativnije poput Ilića, nego je na teren poslao Dalsija. Najverovatnije zbog toga što je među snažnijima u Zvezdi. Ali, igrao je prvo iza špica, pa levog beka, a onda ni sam ne zna više šta.
"Pošto me pitate, verovatno vi znate... Koga biste ubacili umesto Duartea? Ne možete da igrate... Ulazimo sad u neku analizu. Ovde vam treba telo, treba vam snaga i brzina. Imamo mi igrače, ali ovo je nivo gde morate da igrate, da se pobijete sa njima. Morate tako u Ligi šampiona, da dobijate duele. Imali smo igrače koji od devet duela osvoje jedan. Ne možemo da dođemo do lopte, da se nosimo, jedini igrač na nivou bio je Šerif", objašnjavao je Vladan Milojević svoj izbor i plan utakmice, za koji nikad nećemo znati da li bi bio ispravan da se Duarte nije povredio.
Ono što čini se pak znamo je da improvizacija u toku meča nije upalila. Silas je prilično nevoljno igrao desnog vingbeka i zbog manjka defanzivne inteligencije i "refleksa" dopustio je da pokvari ofsajd zamku svog tima, za gol Minamina, Seol se nije snašao u ulozi štopera, Dalsio ni na jednom od tri mesta na kome je igrao u toku meča, dok ni Olajinki nije prijalo "šetanje" sa jedne na drugu stranu, opet van svoje pozicije.
Kada se sve sabere, Zvezda je sa prevelikim brojem igrača van pozicije (samo delimično opravdanje su povrede) pokušala da se suprotstavi protivniku za koga je znala da je brži, jači i agresivniji. U možda i nepotrebnom komplikovanju, sebi je sama "zapržila čorbu" i dozvolila da bude još dalje od nivoa na kome inače jeste.
Ni taj najbolji nivo nije dovoljan da se dobije Monako, ali bar nije 5:1 uz još sijaset promašenih šansi rivala.
BONUS VIDEO: