Nekadašnji as Intera i reprezentacije Brazila, Adrijano (42) zauvek će ostati upamćen kao najdrastičniji primer velikog talenta koji nije iskoristio svoj potencijal. Bilo ih je sličnih, svi pamte Marija Balotelija i njegove izgrede, ali dok Italijan i dalje pokušava da igra profesionalno i usput se koliko-toliko sabrao, Adrijano ne prestaje da šokira.
Najnoviji, zaista tužni snimak nekadašnjeg "Imperatora" zaboleo je sve koji pamtiti njegov dar sa loptom, njegove dane u Interu, Parmi i Fiorentini početkom 21. veka, kada se činilo da zaista može sve. Visok 189 centimetara i izrazito snažan, imao je šut koji cepa mreže, a spretnost takvu da su Brazilci pomislili da su rešili pitanje "devetke" i u periodu posle Ronalda.
A, pogledajte ga sada:
Pokušavao je dugo da se oporavi i kada mu je krenulo sve po zlu u Interu, poslednji put je ozbiljni fudbal igrao u tragovima u sezoni 2010/11 u Romi, ali više ništa nije bilo isto. Kao što to nije bio "onaj stari" Adrijano ni u Korintijansu, Flamengu, Atletiko Paranenseu i Majami junajtedu, u kojem je i završio fudbalsko mučenje i traćenje svog talenta, 2016. godine. Deset godina je igrao za reprezentaciju Brazila, za nju dao 27 golova u 48 mečeva, u leto 2005. godine koštao je ogromnih 35 miliona evra... Ali je njegova zvezda prerano ugašena, jer nije uspeo da se izbori sa svojim demonima.
Havijer Zaneti, slavni kapiten Intera i sadašnji funkcioner kluba, dobro je pamtio trenutak u kojem je Adrijanova karijera prosto stala i više nikad nije krenula sa mrtve tačke. Bio je to trenutak kada je iz Brazila dobio poziv i čuo da mu je preminuo otac, u avgustu 2004.
"Bili smo zajedno u sobi kada je telefon zazvonio. Zalupio je telefonskom slušalicom iz sve snage i počeo da vrišti. Ne možete ni da zamislite kakav je to zvuk bio. I danas me od toga podilaze žmarci. To je moj najveći poraz u životu. Osetio sam se bespomoćno", rekao je Zaneti. Adrijano je tada imao samo 22 godine i više nikad nije znao kako bez oca, koji mu je bio doslovno sve na svetu.
"Adrijano je imao oca koji ga je pazio i držao ga na zemlji, pod kontrolom. Od tog dana predsednik Masimo Morati i ja smo ga gledali kao mlađem brata. Nastavio je da igra fudbal, davao je i dalje golove i posvećivao ih ocu gledajući u nebo. Ipak, posle tog telefonskog poziva ništa nije bilo kao ranije", dodao je Zaneti.
O tome kako je Adrijano patio bez oca i kako je od tog leta 2004. godine počeo njegov pad (selidbe iz Intera u Sao Paulo, pa Flamengo, pa raskid sa nerazurim), govorio je i srpski as, Dejan Rambo Petković.
"Nažalost, nije imao nikoga kod sebe. Te 2009, 2010. kad smo igrali u Flamengu dolazio je kod mene u piceriju. S vremena na vreme se isplače, a onda ga opet nema. Poštovao me je izuzetno, još od 2000. kad je ušao u prvi tim kada sam ga povukao. Bežao je. Znaš kad bežiš od onoga ko ti da dobar savet. Lakše ti je kad ideš kod onoga ko te tapše po ramenu", rekao je "Rambo".
Imao je neko društvo iz kraja, iz jedne od najvećih favela u Rio de Žaneiru. Super su to drugovi, ali oni su iz druge priče. Ispoštuj sve to, ali budi na distanci... Izuzetan momak, kao panja što se kod nas kaže, ali bio je za sebe loš, pa i za svoju karijeru. Bio sam na rođendanu njegove ćerkice skoro, slavio je kod dede, na placu u šumi. Bilo je to pre dva meseca. Sada je super, ambasador jednog sportskog brenda, ima savetnike, atašee za štampu. Sada je bolja situacija i OK je", pričao je Rambo Petković u razgovoru za MONDO.
Nažalost, Adrijano ipak nije OK i deluje da će teško uskoro biti.
Pogledajte kako je igrao Adrijano: