Radmilo Mihajlović bio je jedan od najboljih fudbalera u Jugoslaviji sredinom osamdesetih godina prošlog veka i bilo je samo pitanje ko od četiri velikana bivše države će uspeti da ga "ukrade" Željezničaru. Mihajlović je bio deo ekipe Želje koja je igrala polufinale Kupa Uefa 1984/85, bio je najbolji strelac jugoslovenskog prvenstva 1986/87, a Crvena zvezda želela ga je u timu koji je spremala za napad na pehar Kupa evropskih šampiona.
Iako je voleo Zvezdu, odlučio je da ode u Dinamo Zagreb 1988. godine. Nikada pre i nikada posle nije se dogodilo da kapiten Dinama bude Srbin, pa tako i dan-danas Radmilo Mihajlović ima taj dodatak uz svoje ime i prezime.
"Obavio sam tada dva razgovora sa Draganom Džajićem, Zvezda mi je tada nudila 250.000 maraka i stan u Bloku 45. Ali, Ćiro Blažević je rekao: ’Imaš sve to, puta dva’. Dao mi je pola miliona maraka i da biram stan na bilo kojoj lokaciji u Zagrebu. Verovao sam mu bezuslovno jer mi je moj najbolji drug Haris Škoro pričao hvalospeve o Ćirinim stručnim i ljudskim kvalitetima. Nisam se dvoumio nijednog trenutka, mada je moja želja oduvek bila da obučem dres Crvene zvezde", pričao je Mihajlović pre nekoliko godina u intervjuu za "Mondo" kod Neše Petrovića.
Otišao u Dinamo, a voli Zvezdu
Upravo je Blažević "prelomio" da Mihajlović ode u Dinamo Zagreb, a ironija je da njih dvojica nisu sarađivala ni mesec dana. Iako je ostavio ogroman pečat na njegovu karijeru, u Dinamu ga je oblikovao Josip Skoblar.
"Joška Skoblar je nasledio Ćiru Blaževića i ukazao mi tu privilegiju baš u derbiju sa Partizanom. Ostaće mi zauvek u sećanju golovi u Kupu UEFA. Izbacili smo Bešiktaš i posle ispali od Štutgarta. ’Švabe’ su u to vreme bile strahovito jaka ekipa, imali su Klinsmana, Buhvalda, Gaudinja, Kataneca, Frica Valtera... Upravo smo Valter i ja bili strelci u revanšu kada je završeno 1:1, ali smo ispali zbog poraza na Maksimiru od 3:1. Turcima sam dao oba gola u velikoj pobedi od 2:0, kada smo nadoknadili njihov minimalan trijumf iz Istanbula", prisetio se Mihajlović.
Igrao je samo godinu dana Mihajlović za Dinamo Zagreb i u toj sezoni "modri" nisu uspeli da se proslave, tako da je usledio odlazak u Bajern Minhen u kome je ostavio lep trag: "Zvezda je u to vreme stvarala tim za osvajanje Kupa šampiona, mi smo imali smenu generacija. Škoro je otišao u Torino, Zvijezdan Cvetković u Manhajm. Borili smo se koliko smo mogli, ali realno, nismo imali kvalitet za titulu. Bilo je igrača koji su tek kasnije eksplodirali i napravili velike karijere. Poput Zvonimira Solda. Kod nas je bio nekako nedorečen, vrlo hladan tip, sa onom igrom u laganom ritmu, otpozadi, slično Slaviši Jokanoviću. Nisam mogao ni da pretpostavim da će se razviti u igrača koji je kasnije bio nosilac igre u Štutgartu i hrvatskoj reprezentaciji. Za mene, zaista veliko iznenađenje", dodao je.
Kako je Srbin postao kapiten Dinama i vratio traku?
Ne krije Radmilo Mihajlović da je pred dolazak u Dinamo pregovarao i sa Hajdukom, Zvezdom i Partizanom, a da mu je bilo vrlo čudno kada ga je Skoblar postavio za kapitena "modrih". Zato je vratio kapitensku traku.
"Imao sam ponude svih timova velike četvorke. Pregovarao sam sa svima, hteo sam u Zvezdu jer smo svi navijali za Zvezdu. To je bila prava odskočnica za Evropu. Malo je igrača iz ostalih timova moglo da ode u neku od elitnih ekipa. Ćiro Blažević mi je rekao uzmi sad pare da ne budeš tužni starac. Ponudio mi je duplo, a još je i Škoro bio tamo, tako da se nisam pokrajao. Tamo su me izvanredno primili i čak sam bio kapiten. Jedini sam Srbin koji je bio kapiten u Dinamu i to je velika čast", prisetio se Mihajlović i dodao zbog čega ju je vratio.
"Tražio sam da je vratim kapitensku traku jer sam bio nov, bio sam tu par meseci. Zajec je došao do sportskog direktora i pričali smo. Rekao sam da bude tajno glasanje, nek izaberu novog kapitena, da mi ne zameraju saigrači", kazao je Mihajlović za "FTV" prošle godine.
Na kraju Mihajlović nije ni hteo iz Dinama
Sezona u Dinamu nije bila uspešna, ali Radmilo Mihajlović nije planirao da ode. Pojavila se ponuda Bajerna koji je ponudio lep novac "modrima" i krenulo je ubeđivanje...
"Ma nisam ja hteo ni u Bajern. Velimir Zajec je tada postavljen za direktora Dinama i od njega sam saznao da su Bavarci došli da me gledaju. Kažem: ’Zeko, mene Bundesliga ne interesuje’. On me pogledao čudno i pomislio da se šalim. Kaže: ’Da li si ti normalan, znaš li ko sve tamo igra, ja bih dušu dao da sam umesto Grčke mogao u Nemačku’. I tako me zaintrigirao. Ubrzo sam se sastao sa Jupom Hajnkesom i saznao da su njegovi saradnici bili već nekoliko puta u Zagrebu i pažljivo pratili moje treninge i utakmice. Tada je Bajern u svakom prelaznom roku imao po 15 imena na listi želja, a uzimali su samo dvojicu napadača. Za mene je ogromna čast što su tog leta u konkurenciji Bebeta i Protasova, izabrali mene i Alana Mekinalija iz Aston Vile. Pozvali su me da zajedno sa Zajecom budem njihov specijalni gost u Minhenu i da posle toga donesem odluku. Naravno da su znali šta rade. Kada sam se na licu mesta uverio u veličinu kluba, nisam više imao ni najmanju dilemu".
Iako je odigrao solidnu sezonu, nije bio srećan: "To je trebalo da bude kruna moje karijere. Međutim, prvi put se susrećem sa činjenicom da nisam neprikosnoveni starter u timu. Hajnkes je rotirao u zavisnosti od situacije i meni je bilo čudno da posle dve dobro odigrane utakmice moram na klupu. Onda se dogodi detalj u Marseju, neko je nešto dobacio u poluvremenu, on je odmah optužio mene i rekao da sam neozbiljan. Puk’o mi je film i zatražio sam dam odem iz Bajerna. Uli Henes me je nekoliko puta izgurivao iz kancelarije i molio me da stišam tenzije. Iz mene je prosto kuljalo nezadovoljstvo, stalno mi je nešto zamerao. Krenem u dribling, on kritikuje. Okrznem loptu čelom da bih je poslao u suprotan ugao, on prekine trening i drži mi predavanje pred svima kako se lopta udara glavom. Promašim dve šanse u prvom poluvremenu, on me odmah menja...".
"Bila je situacija u Hamburgu, sedeo sam na klupi, Volfart je dao gol i svi su mu potrčali u zagrljaj, osim mene. Hajnkes je održao sastanak, rekao da je to nedostatak respekta prema ekipi i kaznio me novčano. Nisam više mogao da izdržim, odgovorio sam mu svašta i poručio da ja nisam ljubomoran na Volfarta jer nisam takav tip. Kaznu sam platio, ali mu nisam dozvolio da me posvađa sa saigračima sa kojima sam imao fenomenalan odnos. Naročito sa onima iz špica".
BONUS VIDEO:
Radmilo Mihajlović je igrao još za Šalke, Frankfurt, Pohang i Pafos, dok je za reprezentaciju Jugoslavije odigrao samo šest utakmica i postigao je jedan pogodak. Njegov sin Stefan Mihajlović igrao je za Crvenu zvezdu.