Tri godine i osam i po meseci čekao je Dragan Milosavljević (28) da ponovo zaigra u najjačem klupskom takmičenju u Evropi.

Posle kidanja prednjeg ukrštenog ligamenta na utakmici Makabi - Partizan, u januaru 2014, tri sezone bio je akter Evrokupa, a letošnji transfer iz Albe u Unikahu vratio ga je u Evroligu, takmičenje kome je dokazao da pripada već u prvom kolu nove sezone.

Sa osam postignutih poena, ali i "zaraznom" energijom na obe strane terena, doprineo je da evropski prvak Fenerbahče kapitulira pred 8.500 navijača u dvorani "Martin Karpena".

Scena kada Milosavljević šutira trojku, a onda kao iz katapulta kreće na ofanzivni skok, hvata odbijenu loptu pre Nikola Melija i sudara se s njim u vazduhu, nakon čega italijanski krilni centar svom težinom pada na leđa, bila je ilustracija ratničkog pristupa, zahvaljujući kome je Unikaha potukla tim Željka Obradovića, nadoknadivši "minus 10" iz finiša treće četvrtine i 50:57 sa početka poslednjeg kvartala.

Zadovoljstvo da ubaci poslednji koš Unikahe na ovom meču imao je upravo Dragan Milosavljević.

"Nismo blistali u napadu, mnogo puta smo nerezonski šutnuli za tri poena i sa distance, ali smo promašaje nadoknadili velikom borbenošću i dominacijom u ofanzivnom skoku. Fenerbahče je došao u Malagu oslabljen, dosta drugačiji nego prošle sezone, ali opet nije bilo lako pobediti ekipu sa tako dobrim igračima, o treneru Obradoviću da ne pričam. Velika pobeda za nas", rekao je Dragan Milosavljević u intervjuu za MONDO.

Najefikasniji igrač Unikahe imao je svega 10 poena, a Milosavljević kao statistički najkorisniji igrač - indeks 15.

"Trener Đoan Plaza ima takvu filozofiju. Rotira 10-11 igrača, tako da svi imaju približnu minutažu i da se igra timski, pa da ekipa na svakoj utakmici izbaci nekog pojedinca. Nadam se da ćemo se svi uklopiti u takav sistem, pošto praktično još ne poznajemo jedni druge. Dosta igrača se naknadno priključilo timu, neki su izlazili iz povreda, neki iz reprezentacije. Dobro radimo, ali potrebno nam je još vremena da se uigramo. Verujem da ćemo delovati sve bolje".

Dragan ima sreću da je u Unikahi zatekao dvojicu srpskih košarkaša. Dejan Musli mu je bio saigrač u Partizanu, a Nemanja Nedović rival iz Crvene zvezde, ali i drug iz reprezentacije.

"Družimo se ceo život, što kroz klubove, što kroz mlađe selekcije i reprezentaciju. Drago mi je što imamo malu srpsku komunu, a Malaga je lep grad, u kome ima dosta mesta i za uživanje i za provod. Za sada nam je stvarno lepo".

Eurobasket se završio 17. septembra, porazom "orlova" od Slovenije u finalu. U tom trenutku je do početka sezone u Španiji - turnirom za Superkup u Las Palmasu, na kome je učestvovala i Unikaha - ostalo svega pet dana.

Plaza je bio svestan da nema smisla voditi Milosavljevića tamo posle dva treninga sa novim saigračima, pa mu je odložio debi za 1. oktobar, kada je pobedi nad Mursijom doprineo sa skromna dva poena.

"Prvih desetak dana ovde mi je dosta teško palo. Praktično nismo stigli da se vidimo sa svojima, ni da proslavimo medalju kako treba. Stigli smo u Beograd, otišli na balkon, pa na žurku i već sutra sam se pakovao za Malagu. Usledio je restart - nova sredina, novi ljudi, treninzi, utakmice, a emotivno sam bio skoro potpuno ispražnjen. Ali, to je sastavni deo ovoga čime se bavimo. Ne možemo da se žalimo", realan je Dragan Milosavljević.

Međutim, stvari polako dolaze na svoje mesto, što se vidi i po njegovim igrama. Sigurno će biti još bolji kada reši važno egzistencijalno pitanje.

"Još sam u hotelu. Tražim kuću gde bih mogao da živim, ali za sada mi je izmaklo sve što sam procenio da bi mi odgovaralo", završio je priču za MONDO srpski reprezentativac i nekadašnji kapiten Partizana.