Krstić za MONDO: Kako sam se spremao za Fajnal for

Pre nego što je zbog povrede kolena okončao karijeru ranije nego što je trebalo, Nenad Krstić (34) je nastupio na tri Fajnal fora Evrolige.

Bilo je to od 2012. do 2014. sa ekipom CSKA, koja je svaki put pretendovala na titulu, a 2012. čak bila izraziti favorit, ali u samoj završnici takmičenja nijednom nije bila na visini zadatka.

U Istanbulu 2012, "armejci" su poraženi u finalu od Olimpijakosa, uprkos vođstvu od 53:34 u 28. minutu.

Na naredna dva Fajnal fora su gubili već u polufinalu, od Olimpijakosa i Makabija, s tim da je poraz od Makabija u Milanu 2014. bio veliko iznenađenje.

"Znam da mislite da smo gomila 'čoukera'", izjavio je Etore Mesina pre te utakmice, upotrebivši američki izraz za igrača, ili tim, koji se uplaši pobede i ispusti već dobijeno.

Ispostavilo se da je baš tako kako je tadašnji trener CSKA rekao, iako su skoro svi ti igrači imali uspeha u drugim klubovima, pa čak i u CSKA, ali u nekim drugim vremenima.

Nekadašnji kapiten srpske reprezentacije kaže da su treninzi na kojima se pripremala taktika za Fajnal for, kod Mesine jednom počeli tri nedelje pre turnira.

"Kao igrač, ti se potpuno okrećeš Fajnal foru otprilike sedam dana ranije, pre toga ti je to negde u podsvesti. Tenzija je ogromna. Priča se samo o tome, onda 7-10 dana pre turnira ljudi počinju da te zovu zbog ulaznica i time ti još više nabijaju pritisak, koji se akumulira i akumulira. Bitno je da to kanališeš, koliko možeš".

Taman kada igrač uspe da pronađe ravnotežu iz koje je bio izbačen, sledi dolazak u grad gde se održava Fajnal for.

"Tamo su prisutni svi ljudi iz košarke, počevši od menadžera, predsednika drugih klubova, neki igrači su već u pregovorima za sledeću sezonu, ako im ističe ugovor. Kada se to sve iskombinuje, jako je teško usredsrediti se na utakmicu. Još ako si izabran u najbolju petorku, ili si dobio neku nagradu, ili te Evroliga pozove da učestvuješ u promotivnim događajima, to ti dodatno uzima i fizičku i psihičku energiju. Tako da ti vrlo teško možeš da se maksimalno spremiš za Fajnal for i da budeš na 100 odsto. Retki su igrači koji to mogu i oni su ti koji prave razliku na takvim utakmicama", podvukao je Krstić.

U Istanbulu 2012. desio mu se i peh sa povredom, koji je uticao da finale ne odigra na svom nivou.

"U polufinalu protiv Panatinaikosa mi je pukao deltoidni ligament, koji se nalazi u predelu skočnog zgloba. Ja sam to nekako zataškao, sećam se da sam isekao patiku na tom mestu da bih mogao da igram, a dodatni problem je bilo proglašenje najboljih petorki i MVP-ja, veče pre finala. Morao sam tu da se pojavim i noga mi je još više otekla, pa sam na dan utakmice primio tri blokade. I izgubili smo u poslednjoj sekundi...".

On kaže da je u periodu pred F4 veoma važna i uloga kondicionog trenera.

"Opet pričam iz ugla CSKA, gde smo u periodu pred Fajnal for 2012. čak imali dvonedeljnu pauzu. Šta onda da radiš sa ekipom? Kako da ih osvežiš, a da ne ispuste takmičarsku formu i da budu na vrhuncu ta dva dana kada se igra Fajnal for? Pri čemu to nije jedan igrač, nego njih 12. To je jako teško".

Zanimljivo je i kako su izgledali sastanci pred Fajnal for, kako se ponašao Jonas Kazlauskas 2012, a kako Mesina 2013. i 2014.

"Kazlauskas ne ulazi mnogo u detalje, ali je dobar trener. Znao je koga ima u ekipi, na čelu sa Kirilenkom i on je to vodio jednostavno i prosto. Takva je bila i priprema. Mi smo se spremali kao za običnu evroligašku utakmicu sa Panatinaikosom, ništa više, ništa manje. Možda je ubacio par minijatura".

Kod Italijana je bilo drugačije i mnogo detaljnije, priča Nenad Krstić.

"Njegove prve, pa i druge sezone, počeli smo da se spremamo vrlo rano. Pogotovo je druge godine non-stop ubacivao priču o prošloj godini. Kada god smo u nekoj utakmici gubili ili grešili, govorio je: 'Hoćete to da se opet desi? Hoćete to da se desi na Fajnal foru?' Non-stop je to pričao, a mislim da je to bila greška. Mi smo u Milanu protiv Makabija vodili celu utakmicu, bilo je i 15 razlike, a izgubili smo. Možda i zbog psihološke pripreme".

U CSKA se, shodno ogromnim ulaganjima i maksimalnim ambicijama, pritisak emituje na svim nivoima.

"Mesina je, pod pritiskom čelnika kluba, mislio da nam konstantno održava u glavi neki motiv, što je i normalno, jer su ljudi uložili veliki novac. Mi, igrači, takođe smo imali ogromnu želju da osvojimo... ali pokazalo se da je to bilo kontraproduktivno. Da smo tada ušli u finale, mislim da bismo osvojili Evroligu, jer nama je bio problem da prođemo tu prvu utakmicu. Sećate se da smo godinu ranije u Londonu katastrofalno odigrali polufinale protiv Olimpijakosa. Da smo otišli korak dalje, mislim da ne bi imali šta da izgubimo i da bismo sa Realom igrali lakše i rasterećenije".

Vraćamo se na Istanbul 2012, kada je počela serija razočaranja. U tadašnjoj Top 16 fazi, CSKA je pobedio Olimpijakos i u Pireju i u Moskvi, i to sa više od 30 poena razlike.

"Bili smo apsolutno spremni i puni samopouzdanja. I ja i svi zajedno. Do Fajnal fora smo imali ukupno četiri poraza u sezoni. Bili smo dobra ekipa, ali kao da je moralo da se završi loše".

Na klupi Olimpijakosa tada je bio Dušan Ivković, a pomagao mu je Aleksandar Kesar. Godinu ranije su sa daleko skupljim sastavom ispali od Montepaskija u četvrtfinalu (1:3), nakon pobede od čak 89:41 u prvoj utakmici.

"Sećam se da mi je Kesar u jednom razgovoru u Istanbulu rekao: 'Mi došli da osvojimo'. On se smejao, ali poznavajući Dudu, on je verovao da mogu to da urade. Jer on nikada ne ide u to sa stavom 'E, došao sam ovde i to je to'. Pri 20 razlike za nas u trećoj četvrtini, ne verujem da je mislio da će preokrenuti, ali on je tu utakmicu spremao tako da je dobije".

Tzv. momentum je u tom finalu počeo da prelazi na stranu Grka, kada su do kraja treće deonice smanjili sa 53:34 na 53:40. CSKA je u poslednjih 12 minuta ubacio samo osam poena, a primio je 28. Na poluvremenu je bilo 34:20.

"Kad ti krene, kad ekipa počne da igra dobro, psihološka barijera nestaje. Ti više nisi na Fajnal foru, nego si svoj na svome. Mi smo kao ekipa imali teške trenutke na tim turnirima, jer nismo uspevali to da probijemo. Verujem da je tako, jer sam igrao neke druge bitne utakmice i znam kako je kad osetiš da samopouzdanje raste. To može da se desi u minut, dva, pet, u jednoj četvrtini. Jednostavno, ulaziš u zonu i već vidiš sebe sa trofejom. A, može da bude i obrnuto, da ti ne ide i da padaš sve niže".

CSKA sa tri titule na 16 Fajnal forova ima jedan od lošijih procenata uspešnosti u periodu 1988-2017.

"To sve govori... Samo tri od 16. Takva ekipa, sa takvim budžetom. Ne možeš tu nikoga da kriviš, samo sistem takmičenja. Jednostavno, nije lako osvojiti Evroligu. Teo (Miloš Teodosić) je bio maltene na 10 Fajnal forova, osvojio je jednu titulu i to tako što je Hrijapa dao onaj koš 'iz odbojke' protiv Fenerbahčea. Ne može uvek ni sreća da ti okrene leđa", kaže Krstić i nadovezuje se:

"Da smo te tri sezone igrali finale kao plej-of seriju, verujem da bi osvojili ako ne tri, onda bar dve titule. Nas je bilo teško pobediti tri puta. One prve sezone protiv Olimpijakosa, čak i da su oni imali domaći teren, sumnjam da bi nas dobili".

Na suprotnoj strani spektra od CSKA je Panatinaikos, sa šest titula iz 11 učešća.

Krstić je u karijeri vrlo malo sarađivao sa Željkom Obradovićem, ali jeste sa Dudom Ivkovićem i misli da su to slične trenerske filozofije.

"Sa Dudom nisam bio na Fajnal foru, ali sam u Efesu igrao četvrtfinale sa Realom. On je to jako lepo pripremao, psihološki nas rasteretio... Mislim da je ključ u rasterećivanju igrača i da ne bude previše priče o Fajnal foru. Pričamo koliko treba - ne o finalu i tituli, samo o prvom protivniku, njegovoj igri i taktici. Ode se možda na neku timsku večeru, ali u nekim trenucima i da se veštački napravi tenzija, ako treba. Bilo je situacija kad nas je Duda ekipno izbacivao sa treninga, čak i pred samu utakmicu. Svaki veliki trener ima neki svoj sistem i mehanizme. Verovatno i Željko, čim ima devet titula i tako veliki procenat uspešnosti".