Još dok je narednik Fredi Garza Džunior iz rezervnog sastava vazdušnih snaga, simpatični latinos sa solidnom količinom pudera na licu, ponosno pevao himnu SAD pred četvrtu utakmicu NBA finala plej-ofa, mogla je da se oseti otužna atmosfera u dvorani na čijim se tribinama okupilo 20.560 navijača spremnih na drugi rastanak sa voljenim kraljem.

Sve što se potom dogodilo u Klivlendu tokom tri sata skupog TV proizvoda bila je samo poslednja četvrtina utakmice koju je Džej-Ar Smit otvorio obesmišljavanjem poverenja koje je u zajedničke ciljeve imao njegov lider Lebron Džejms, Stefen Kari potom pomeranjem granice nemogućeg poslao seriju u jedan smer, a Kevin Durent "ubio" deja-vu trojkom kojom je toliko opčinio američku javnost da je za nju rano jutros nagrađen Karijevom MVP titulom finala plej-ofa.

Na kraju nikome više nije bilo ni do košarke, ni do rivaliteta, ni do tuge, ni do radosti:

Klivlend Kavalirs - Golden Stejt Voriors 85:108 za prvu "metlu" u NBA finalima od proleća 2007. kada je dinastija koja je prethodno vladala Zapadom, San Antonio Spars, na surov način uvela tada mladog i neobuzdanog Lebrona u ring zvani "veliko finale".

Osmi put u nizu ušao je ovog proleća među konopce košarkaški Majk Tajson i prvi put pao posle samo četiri runde, nakon čega je poraženi "King" umornim hodom verovatno poslednji put u bordo opremi ispraćen u tišinu svlačionice koju će pamtiti po promaji i čestim zamenama pločica sa prezimenima na ormarićima.

Posle predaje u negledljivoj utakmici u kojoj je Kari sa 37 poena spustio ruku na svačiju relikviju, a Durent mu je oteo tripl-dabl učinkom od 20 poena, 12 skokova, 10 asistencija i 3 blokade, Džejms će sa čekiranom jednosmernom kartom u džepu iz svog ormarića na dalek put poneti "svega" tri dragocena prstena od kojih je dva kupio još tokom letovanja na Floridi.

Za sobom će i drugi put ostaviti odan narod "The Landa" uveren da nije pogrešio kada je oprostio "The Decision" i da je privilegovan što navija za lokalnog momka koji je u Ohaju GOAT još od kada je 2015. spustio rampu Andreu Igodali i trijumfalno odjahao za grlo ispred Kajrija Irvinga i ostalih "kopljanika".

U košarkaškom smislu, "ratnici" su na svirep način treći put u četiri bitke za prstenje osvojili Lebronovu "Zemlju" i sasvim izvesno naterali "Kralja" na novi beg prema nekim manje turbolentnim zemljama u kojima će možda, ko zna, ponovo pronaći dovoljno vešte i motivisane borce za bar još jedan juriš ka tronu.

Na njemu, ostaju da stoje "ratnici" generala Stiva Kera koji su u međuvremenu stekli dozu osionog verovatno svesni da imaju najsavremenije oružje današnjice i da će i ubuduće biti važnije paziti na unutrašnje neprijatelje sa Zapada nego na to ko će doći sa Istoka. To je četvrti put u nizu bio "King", ovog puta sa usput okupljenom vojskom, sa kojom se do kraja lavovski borio sa povređenom desnom šakom.

Džejms je povredu navodno zaradio u naletu besa kada je shvatio da istorija košarke neće pamtiti samo samo Hilov "čouk" i Džej-Arovo "životno delo", već i kvar u glavi čoveka u čiju se anonimnost opkladio kada je početkom 2016. izlobirao nekompetentnost osvajača Evrolige američkog imena koje se čita s desna na levo. I sam Tajron Lu, kog niko nije podsetio da Džej-Ar "disaster" može da se spreči i tajm-autom, ostaće upamćen manje-više kao posledica serije pogrešnih odluka koje su donosili u Klivlendu gotovo mahnito pokušavajući Džejmsu da opreme novu verziju "Big 3" modela u kom je sedište Dvejna Vejda pripalo Kajriju Irvingu, a Kevinu Lavu ono iz kog je ispao Kris Boš.

undefined golden stejt klivlend nba finale

Ovaj model pretrpeo je određene promene prošlog leta nakon što se Džejmsov "mali brat" naljutio i preselio u Boston, ali je i takav uspeo da dogura do kraja treće utakmice finala plej-ofa. U četvrtoj, nakon što je Kari najavio da se 0/9 neće ponoviti (3:13, 15:25, 23:34), Luova ideja o napadu na omalenog beka po svaku cenu donela mu je par minuta buke do vođstva od 39:38 (serija 16:4) koju je Ker prekinuo rutinskim tajm-autom posle kog je do kraja druge bilo 9, treće 21, a potom i maksimalnih 28 poena razlike (74:102) pred ceremoniju na kojoj je komesar Adam Silver uručio "Larija O'Brajana" prvo vlasnicima biznisa čije su najveće zvezde morale da sačekaju svoj red.

U tom trenutku, Džejms je uveliko pod tušem spirao crne misli koje bi ga navele na pomisao da još večeras odleti u nepoznatom pravcu na metli koju mu je sa zadovoljstvom uručio nepodnošljivi Drajmond Grin, jedini istinski MVP u redovima novog-starog šampiona čija se korisnost nigde ne piše sa "naj", ali zato i nikad ne izostane.

Međutim, iako će reći da mu je prvo potreban odmor i bistra glava pre nego što odluči gde da nastavi borbu sa mitom o Majklu Džordanu, košarkaškom Mohamedu Aliju, pre će biti da je Džejms tekst oproštajnog pisma znao napamet i pre početka sezone ali da je bio spreman da sve zaboravi ukoliko bi se u junu dogodilo čudo poput suspenzije Grina za petu utakmicu finala iz 2015.

Nije se dogodilo, "O'Brajan" je nešto kasnije završio u rukama igrača koji su ga apsolutno zaslužili, jer igraju najbolju košarku, jer na najpravilniji način kontrolišu i količinu sujete u svlačionici i količinu ega na terenu, jer kvalitet nikada nije bio sporan u brojnim neuspešnim pokušajima da se izgrade NBA dinastije kakva je uveliko ova Golden Stejt Voriorsa.

Sujeta i ego jesu bili sporni u mnogim dvoranama, pa i "Oraklu", sve do te 2015. godine i dolaska Stiva Kera koji je u tajnosti formirao jedan od najmoćnijih timova svih vremena koji je osvajanjem šeste šampionske titule izjednačio Voriorse sa Čikago Bulsima na terećem mestu večne liste iza oca i majke NBA lige, Boston Seltiksa (17) i Los Anđeles Lejkersa (16).

Tri od bremenitih šest poraza u finalima Džejmsu je nanela pre svega košarka kakvom je Ker vidi, a koju u nepodnošljivu lakoću pretvaraju "Durentula" i "Splash Brothersi" zbog čega se ponekad nađete u nedoumici da li gledate ljude od krvi i mesa ili holograme dizajnirane u obližnjoj Silikonskoj dolini sa namerom da zemljanima predstave košarku budućnosti u kojoj će možda jednog dana biti moguće čak i da Kari zaustavi Džejmsa u odbrani 1 na 1.