Dok čekamo Super Bowl, trenutak je da se podsetimo jednog sjajnog igrača. Ne mogu reći samo "hvatača", jer je on bio mnogo više od toga.
Noseći majicu "Never Back Down" u reklami za Under Armor, Stiv Smit (40) je idealan model za taj slogan.
Tokom karijere se nikada nije povlačio. Nikada se nije predavao. Iako je sa svojih 175 centimetara često nazivan "preniskim" za poziciju hvatača, svima je pokazao koliko dobar može da bude.
Moraš da se dokazuješ u svakom napadu. Svakoj utakmici. Svakoj sezoni. Kada je takav teret na tvojim leđima, a postaneš elitni igrač NFL cirkusa, onda vrediš zaista mnogo. Godina ‘05 u kojoj je apsolutno dominirao ligom, stavila ga je među legende. Mnogi su upravo zbog njega počeli da navijaju za Pantere iz Karoline.
Voleo je mnogo da priča na terenu. To je znalo da pogađa tim. Da mu šteti. Nekad malo, nekad značajno mnogo. Kada je naučio da se drži dalje od čarki, postao je superstar. Otišao je od problema, da bi stigao do elite.
Rođen je 1979. u Los Anđelesu. Veliki grad koji nudi milion šansi, mogućnosti, ali jednako toliko lažnih nada i dubokih provalija, koje gutaju mlade u sekundi. Kao jedinac u krilu samohrane majke morao je da se dobro čuva.
Majka je radila kao savetnica u ustanovi za odvikanje od droge i alkohola. Mladog Smita je rano suočila sa rizicima koje droga nosi. A u Los Anđelesu je bilo mnogo na ulicama. Svakog dana gledao je zavisnike koje su dolazili kod njegove majke tražeći pomoć.
Smit se još tada zakleo da neće dirati drogu ili alkohol. Iako se njegov kraj smatrao mirnijim, nije ostao izolovan od prodaje narkotika, prostitucije i nasilja. Još kao dete video je kako su upucali dečaka na autobuskoj stanici, greškom. Pomešali su nesrećnika sa nekim.
Stiva je prestrašilo to što je 99 odsto ljudi na ulici samo nastavilo da hoda posle tog događaja, kao da se ništa nije desilo. I to u kraju koji je važio za mirniji. Zamislite šta biste videli u krajevima Los Anđelesa koji su imali reputaciju opasnih? Nije bilo kako odrastati u takvoj okolini.
Nije bio među snažnijim ili višim momcima u bloku, ali je uvek bio najbrži. Pritom je imao odličnu koordinaciju pokreta i sigurne ruke. Nekako je prirodno bilo da se odluči za fudbal. Njegov san je bio da postane risiver u najjačoj ligi sveta. To je bila njegova misija.
Pamtio je kako je na putu do škole hvatao imaginarne pasove i upadao u žbunje pored trotoara. Bacao je "kosku" lišću i ponekom prolazniku. Zamišljao je da je na stadionu, da mu publika skandira zbog spektakularnih hvatanja. Vetar je zvižducima kroz krošnje samo pojačavao utisak da se zaista nalazi na stadionu.
Na koledžu je igrao trkača i defanzivnog beka. Po građi je najviše odgovarao upravo tim pozicijama. Ali njegov san je bio pozicija risivera. Želeo je slavu. Želeo je svetla NFL reflektora. Želeo je spektakularne večeri sa hvatanjem tačdauna u end zoni.
Kada je prestao da raste, činilo se da se unapred oprostio sa karijerom risivera. Sa 14 godina je sedeo u trećem redu iza end zone, gledajući Super Bowl između Dalas Kaubojsa i Bafalo Bilsa. Gledao je kako Troj Ajkman i Emit Smit uništavaju Bilse. Gledao je velikane, a zamišljao da je na mestu Majkla Irvina, koji je briljirao u finalu.
Mali Stiv je zamišljao, sanjajući da će jednog dana upravo on biti pod svetlima reflektora hvatajući pasove u Super Bowlu. San je postao java nekoliko godina kasnije.
Kao mnoge sportske zvezde imao je poseban tretman u školi. Profesori su mu malo gledali kroz prste, ali Smit je u jednom momentu prešao granice. Malo ga je delilo od toga da uopšte ne vidi koledž, a majka je kasno shvatila da postoji ozbiljan problem. Reakcija nije bila pravovremena, jer Smit sve da se popravio za 100% ne bi ništa značilo. Pojavio se koledž Santa Monika koji bi mogao da pohađa. To je podrazumevalo da se budi pre 6 ujutru, hvata jedan, pa drugi autobus i na kraju vozom stigne na časove. Posle časova i treninga radio je u Tako Belu sve do 20:00, pa bi ga čekao opet dug put kući.
Trener Tejlor da je odmah prebacio na poziciju hvatača što je probudilo veliku želju u Stivu da dokaže koliko može. U isto vreme, Santa Monika je imala jednog visokog, snažnog atletu koga sada znamo pod drugim prezimenom. Tada je bio Čed Džonson.
Trener je bio načisto sa Smitom. Rekao mu je da ne bi trebalo DA igra za koledž, za slavu, nego da igra za dan kada će imati dovoljno dobre ocene da pređu u najbolju koledž diviziju. Smit od toga dana nije propustio nijedno predavanje.
Ipak, neki problemi su ostali, pa je Stiv veoma teško kontrolisao bes. Potukao se tri puta u tri nedelje sa saigračima. Tada ga je trener zakucao na klupu. "Pre ću da izgubim utakmicu bez tebe u timu, nego da izgubim tebe", rekao mu je nakon što ga je izostavio iz ekipe. Od tog momenta Smit je totalno smirio.
Kada je stigla stipendijska ponuda od Jute, trener Tejlor je znao da će uspeti. Bilo je dovoljno videti njegovu radnu etiku na kasi Tako Bela i sve bi vam bilo jasno. Tako brzog igrača, Juta nije imala godinama.
U trenutku kada je predvodio koledž u jardima, sa 43 hvatanja, protiv Bringam Janga pretrpeo je izuzetno jak udarac. Pao je, ali se brzo pridigao. Nastavio je utakmicu igrajući do kraja, iako je osećao čudna trnjenja u ramenima i vratu. Pregled, koji je došao nakon utakmice, utvrdio je da mu je slomljen vrat.
Dobio je kragnu i prognoze 50/50 da će ponovo stati na teren. Na sreću, Smitova volja bila je ta odlučujuća težina koja ga je vratila na teren. Nakon povrede je beležio impresivna hvatanja, da bi sezonu završio sa prosekom od preko 20 jardi po hvatanju.
Izabran je u prve timove, kao hvatač i kao član specijalnog tima. Svima je bilo jasno da je vreme za najveću pozornicu. Na Draft combine je zabeležio munjevitu brzinu na 40 jardi sprinta. Istrčao je razdaljinu za 4.35 sekundi.
Na NFL draftu 2001. godine Pantersi su ga pokupili kasno, tek u trećoj rundi. Džordž Sajfert ga je pokupio prevashodno za ulogu igrača koji će da vraća šuteve i pantove. Tako je i bilo tokom ruki sezone. Mada, kada pogledate da je Vejnke bio kvoterbek koji je bacao više presečenih lopti, nego tačdauna, ni vama ne bi bilo prijatno da igrate.
Smit je bio svetla tačka Pantera. Vratio je šut za 93 jarde i postigao tačdaun. Jedan od retkih koji su postignuti te sezone. Odmah je postao jedan od omiljenih igrača, posebno klincima na ulicama Karoline. Način na koji je rukom sklanjao mnogo veće i jače od sebe bio je neviđen do tada, za tako sitnog igrača.
Na kraju ruki sezone imao je dva tačdauna posle vraćanja šuta i jedan posle vraćanja panta. Postao je strah i trepet specijalnog tima Pantera. Vesli Vols, tajt end, bio mu je idealan savetnik. Kada je Smit postao frustriran zbog manjka šansi, Vols mu je savetovao da sledi njegov primer i da će minutaža stići.
Jedini je ruki koji je te sezone dobio poziv za Pro Bowl učešće. Tadaje definitivno postao omiljeni igrač navijača, a ubrzo je došao novi trener, jer je posle samo jedne pobede Pantera u sezoni Sajfert platio cenu, a na njegovo mesto seo Džon Foks. Bio je to njegov prvi samostalni posao.
Novi šef struke donosio je defanzivnu filozofiju iz Džajantsa, gde je Strahan rasturao protivničke ofanzivne linije. Donosio je šampionski mentalitet, jer je sa Džajantsima stigao do finala.
Foks je Smita lansirao u startnu postavu sa Mušinom Muhamedom, od koga je Smit mogao dosta da nauči. Povreda Bejtsa samo je učvrstila poziciju Smita i dala mu šansu da se cementira u postavi. Iako je postao starter na poziciji hvatača, ostao je u specijalnom timu. Vratio je dva panta za tačdaun. Tome je dodao tri tačdauna hvatanjem, za ukupno pet te sezone.
U odbrani je Karolina dobila fantastično pojačanje. Sezonu pre su dobili Dena Morgana, komandanta sredine odbrane. Sada je stigao impresivni Džulijus Pepers koji je već u ruki sezoni imao dvocifreni broj sekova. Foks je uživao u defanzivnom izboru.
Smit se tokom sezone potukao sa rezervnim trening hvatačem, nakon čega je tužen. Tim ga je suspendovao na tri utakmice uz novčanu kaznu. Sve je ovo bio deo njegovog odrastanja, kao i dan kada su u timu saznali da trener Mils i saigrač Filds boluju od kancera. To je potpuno promenilo Smitov odnos prema timu i saigračima.
Šest pobeda više u odnosu na sezonu pre dala je šlagvort za sezonu ‘03. Džon Foks je imao snagu u postojećem timu, ali je znao da im je potrebno još da bi postali konkurentni u plejofu. Tokom sezone Panteri su se profilisali kao čvrsta ekipa, koja uglavnom izlazi kao pobednik u tesnim situacijama.
Tako je Foks doveo Džejka Deloma koji je postao startni kvoterbek. Stiven Dejvis je stigao iz Vašingtona kako bi probudio karijeru fantastičnog trkača. Veliki podršku i prekopotreban odmor, Dejvis je imao od strane rukija Dešona Fostera.
Kvoterbek Džejk Delome bio je veliki znak pitanja. Dolazio je sa klupe gde je bio u senci Kurta Vornera, nešto slično kao Džimi Garapolo sada. Odbrana je funkcionisala besprekorno. Raker, Dženskins i Pepers su unosili teror među linijaše. Viterspun i Morgan su kontrolisali srednji deo odbrane. Minter, Dion Grant, Meming i Kazins su limitirali protivničke jarde.
Stiv Smit je bio faktor koji odlučuje u napadu. Hvatanja lopti koje je bacao Delome i fantastična vraćanja obeležila su sezonu ‘03. Kada su Pantersi prekinuli pregovore oko produžetka ugovora, agent mu je preneo da ga gledaju kao marginalnog hvatača. Za to je čuo Delome.
Od tog momenta kreće da forsira Smita. Postao je hvatač koji je beležio najviše jardi posle prvog pokušaja obaranja, koje bi lako odbijao i osvajao dodatnih 10 do 15 jardi. Samo su Džajantse i Falkonse dobili sa više od 10 poena razlike. Pantersi su se spremali za Wild card i nedostala im je samo jedna pobeda da je izbegnu. Išli su na Dalas Kaubojse. Odbrana je dopustila Dalasu samo 10 prvih pokušaja. Blickrig Pantersa doneo je presečenu loptu koju je pokupio Pepers i tri seka nad Karterom.
Na ofanzivnoj strani, Delome je bacao lagano. Smit je skupio čak 135 jardi uz tačdaun. Stiven Dejvis je pretrčao 104 jarda uz tačdaun. Kasi je postigao pet fildgolova, od čega ga je Smit u najvećem broju stavljao u odlične situacije. Na kraju su Panteri lako dobili 29-10.
Mnogo teži posao ih je čekao protiv Remsa. Ovo je bio više obračun odbrane, ali i kikera. Na jednoj strani odličnog Džefa Vilkinsa i sigurnog Kasija. Sve do poslednje četvrtine nije bilo poena iz napadačke akcije. Svi poeni su došli šutevima, osim pokrivanja ispuštene lopte na samom startu utakmice.
Utakmica je imala dva produžetka. Stiv Smit je uhvatio više jardi od svih hvatača Remsa, a tu su bila imena poput Ajzaka Brusa i Torija Holta... Dešon Foster i Stiven Dejvis su neprekidno ranjavali odbranu Remsa. Odbrana Pantersa je čak tri puta presekla loptu Baldžeru. Pepers ga je po običaju podsetio šta ga čeka tokom utakmice kada ga je sekovao.
Kada su Panteri mislili da imaju pobedu u rukama, legendardni Maršal Folk je trčanjem doneo tačdaun, a Baldžer još dva poena pasom umesto šutem. Vilkins je uspešno izveo skraćeni šut koji je i pokrio. Baldžer je vodio napad Remsa sve do izgledne prilike za Vilkinsa. U poslednjoj sekundi je stiglo izjednačenje i odlazak u produžetke.
Ni jedni, ni drugi nisu uspeli da postignu poene u prvom produžetku. Kasi i Vilkins su promašili prilike za šut. Stigao je drugi produžetak i trenutak koji su Panteri toliko čekali. Džejk Delome baca pas prema omiljenom hvataču. Stiv Smit hvata loptu i postiže tačdaun za 69 jardi. Ovu akciju Delome je nazvao X-Clown, jer bi na treningu Smit svaki put ispuštao loptu. Ovog puta je uhvatio. Onda kada je zaista trebalo.
I posle te pobede nedostajao je još jedan, ali veliki korak do finala. Do ispunjenja sna. Onog sna koji je sanjao dok je gledao Kaubojse u Super Bowlu. Protivnik su bili Iglsi.
Odbrana Pantersa je brutalno masakrirala Mekneba u konferencijskom finalu protiv Filadelfije. Čak ni rezervni kvoterbek, Detmer nije pošteđen. Pet puta su ih sekovali i presekli im četiri lopte. Od toga je Riki Mening presekao čak tri lopte. Iglsi su stali na tri poena. Delome čak nije ni imao potrebu da forsira bacanja.
Dešon Foster i Stiven Dejvis su opet preorali teren na putu do finala.
Tamo su ih te 2003. čekali Patriotsi. Najveća prepreka. Tim koji je prethodno poražen na početku sezone u duelu protiv Bilsa, kada su ostali bez ijednog poena u okršaju bivšeg kvoterbeka Drua Bledsoa i nove zvezde, njegovog naslednika Toma Brejdija.
Nakon toga im zaista niko nije mogao ništa.
Panteri su sada išli na jednako jaku, moćnu odbranu kojom koordinira sjajni Romeo Parsel. Rodni Herison, Ted Bruski, Roman Fajfer, Vili Mekginest, Majk Vrejbl, Judžin Vilson i zaista fenomenalni kvoterbekovi sa liderom horde — Taj Lou. Tajron Pul i Asante Semjul. To je bio triling koji je presekao najviše lopti u ligi.
Kao autsajderi, Panteri su želeli da nastave svoju bajku. Bio je to magičan okršaj Brejdija i Deloma. Obe ekipe su napadačkim akcijama postigli jednak broj tačdauna. Tri tačdauna pasom, gde je Smit zabeležio prvi, i jedan trčanjem sa obe strane.
Ofanzivna linija je odlično čuvala mladog Brejdija, dajući mu vreme da izabere prave mete. To se nije moglo reći za ofanzivnu liniju Pantera, koja je dopustila četiri seka. Dva Vrejbelu, Herisonu i Mekginestu.
Patriote su na poluvremenu vodile četiri poena razlike. Sa trećom četvrtinom bez poena, sačekala nas je više nego uzbudljiva poslednja četvrtina. Kevin Folk je doneo tačdaun. Brejdi je pasom ka Vrejbelu, da dobro ste pročitali, napravio još dva poena. Delom je vodio napad koji je Riki Prol završio tačdaunom. Na minut pre kraja sve je ličilo na produžetak.
Brejdi je krenuo u poslednji juriš. Troj Braun je meta tri puta zaredom. Danijel Grejem i Dion Branč su bile sledeće mete kako bi namestili priliku za Adama Vinatjerija. Hladnokrvnog Vinatjerija nije poremetio ni tajmaut Pantera pre samog šuta. Pogodio je sa 41 jarde za pobedu Patriota u velikom finalu.
Lom noge Stiva Smita, pa odmah zatim povreda Stivena Dejvisa otupela je kandže Pantera. Vezali su sledeće sezone čak sedam poraza u prvih osam kola, što je značilo da će plejof ostati samo san. U sezonu ‘05 su ušli sa kompletnim trkačkim arsenalom, ali za velike akcije Delom je uvek pogledom tražio Smita. Provodeći sezonu pored terena, činilo se da je Smit još sazreo i evoluirao kao hvatač. Postao je elita. Proučavao je protivničke akcije i spremao svako trčanje na osnovu kretnji sledećeg protivnika.
Uhvatio je 103 pasa tokom sezone ‘05 - samo četiri manje nego sledeća četiri hvatača. Jednom rečju, Smit je bio nezaustavljiv. Te sezone se Fred Smut dosetio da bi mogao da izjavi kako će “zaključati” Smita. Ovaj ga je prosto oduvao, uhvativši 11 pasova za 201 jardu. Kada je postigao tačdaun za 69 jardi, seo je u endzonu i glumio da sedi u čamcu i vesla. Lagano.
Panteri su ligaški deo sezone 2005. priveli kraju isto kao i godinu u kojoj su došli do velikog finala. Sa gotovo identičnim performansom odbrane kao dve godine ranije, svi su videli novi juriš Pantera do Super Bowla. Stiv Smit je sezonu završio sa 103 hvatanja, 1.563 uhvaćene jarde i 12 tačdaun hvatanja. Postao je prvi hvatač, još od Sterlinga Šarpa, koji je predvodio ligu u tri hvatačke kategorije.
U Wild card rundi ostavili su Džajantse na nuli. Masakr Ilaja Meninga od strane strašne odbrane Pantera bio je neizbežan događaj. Delome je samo trebao da baci taj siguran pas ka Smitu koji je završio tačdaunom, što je bio uvod u katastrofu Džajantsa- 23:0!
U divizijskoj rundi išli su na Berse, koji su bili prva odbrana lige. Ova defanziva nije imala apsolutno nijedno rešenje za Smita. Plesao je po terenu i još jednom zabeležio impresivnu partiju. Skupio je 218 jardi i postigao dva tačdauna. Odbrana predvođena Urlaherom mogla je samo da se pokloni pred Smitom 29:21!
U NFC finalu išli su na noge prvom napadu lige, Sijetlu. Dve rano presečene lopte Deloma dobro su oštetile ekipu. Na drugoj strani je nezaustavljivo trčao Šon Aleksander.
Povredom Stivena Dejvisa i Dešona Fostera, Panteri su ostali samo sa Smitom kao napadačkom opcijom. Sijetl je bio spreman za to, usmerivši sav defanzivni potencijal na zaustavljanje najboljeg hvatača lige.
Sijetl je pobedio ubedljivo, 34:14.
Tek tri sezone kasnije, 2008, Smit je svojom, ponovo magičnom formom, vratio Pantere u plejof. Hvatao je preko 100 jardi po utakmici. Smit i Dianđelo Vilijams nosili su ofanzivnu snagu Pantera. Povratak Muhameda doneo je dodatne opcije u napadu, ali Delome više nije bio onaj isti igrač.
U divizijskoj rundi je bacio čak pet presečenih lopti protiv i Kardinalsa. Epilog je bio poraz 13:33.
Na sledeći plejof nastup Smit je čekao još duže - sve do 2013. godine. Punih pet sezona posta tokom kojeg se ugasila era Džona Foksa u Pantersima, da bi počela era Rona Rivere. Smit je, ispostaviće se, odigrao poslednju sezonu u dresu Pantera i poslednji plejof u Karolini. Završio ga je u divizijskoj rundi, porazom protiv San Franciska 10:23.
Heroj naše priče je u veteranskim danima zamenio dres Pantera opremom Vrana iz Baltimora. Zajedno sa mladim Torijem Smitom činio je ubojit hvatački par. Pas igru je podržalo i sjajno trkačko izdanje Forseta. Rej Luis se povukao sezonu pre Smitovog dolaska i ostavio odbranu na upravljanje Terelu Sagsu.
Baltimor je imao strašnu liniju lajnbekersa. Si Džej Mozli i Deril Smit obarali su sve redom, dok su Sags i Damervil skupili čak 29 sekova zbirno. Wild card runda je završena pobedom nad Stilersima 30:17, u kojoj je odbrana terorisala Rotlsbergera.
Smit je uhvatio preko 100 jardi i tako pokazao da još ima velike energije. Protiv Patriota, u divizijskoj rundi, Rejvensi su ostali praznih šaka u jako dobroj utakmici, pre svega zbog fantastične partije Roba Gronkovskog. Konačan rezultat bio je 35:31 za Nju Ingland.
Naredna, Smitova druga sezona u Baltimoru donela je novu povredu, Ahilove tetive. Zbog nje je propustio pola sezone. To se značajno odrazilo na rezultate Baltimora. Za Rejvense je te sezone nastupao Rahim Mostert koga ćemo za nedelju dana gledati u velikom finalu.
Sezona '16 bila je poslednja u njegovoj karijeri. Telo je reklo dosta. I dalje je bilo energije u njemu, ali želja nije ispratila silnu energiju koja je bujala u njemu. I dalje.
Nakon impresivne karijere, Smit se oglasio o svojoj dugogodišnjoj borbi sa depresijom. Kroz karijeru je sve to vešto krio od javnosti i ljudi oko sebe.
"Šta ako vam kažem da nikada zaista nisam uživao u svim tim momentima u kojima ste vi uživali?”, Smit je napisao.
"Jedno pitanje koje je večito stajalo neodgovoreno i bilo tu kroz uspone i padove, glasilo je - šta je to sa mnom?”.
Osećao se zarobljeno, inferiorno i usamljeno. Stiv Smit. Nakon osvajanje trofeja NFC tokom sezone '03, rekao je da je toliko bio opterećen svojim greškama u toku utakmice da nije mogao da dotakne trofej.
Njegova poruka svim sportistima je sledeća - "Tražite pomoć! Prestanite sami da se bavite tako ozbiljnim stvarima. Niste sami. Verujte mi".
Smit je nizak čovek. Uvek čudno hoda, verovatno zato što je jednom prilikom doživeo posekotinu koja mu je zamalo prepolovila nogu. Često maše ljudima i to onom rukom koju je dva puta lomio. Kada ga pogledate, jasno je da je lomljen mnogo puta na terenu, ako nikada slomljen.
Bez skromnosti, Stiv je jedan od najboljih hvatača koje je ova igra dala. On je napravio pravo čudo što je uopšte postao hvatač. Još veće čudo što je postao jedan od najboljih. Verovao je - u Boga, u sebe, ali najviše u moć besa koji je stajao u njemu.
Toliko nizak hvatač uhvatio je više 1.000 pasova. Drži visoku 12. pozicju među svim vajd-risiverima, atletskim zverima koje su prošle ligom. I nije samo hvatao, već je znao da trči posle hvatanja. Isto kao posle panta ili šuta.
Takvog kao on nismo gledali. Zašto?
Zato što je, za razliku od svih, Smit imao sledeće - slomljen vrat, slomljenu nogu, slomljenu ruku, kontinuirane potrese mozga… Za razliku od 20 najboljih hvatača, njemu nisu dali promil šanse da će uspeti u ligi. On se nije obazirao na te prognoze. On je svaku šansu koristio. I to svaku koji je sam stvarao.
To je bio Smit.
"Nemoj ići onuda kuda postoje staze. Idi onuda gde staze ne postoje. Napravi ih sam i ostavi trag".
Stiv je ostavio trag. Neizbrisiv trag, koji nijedna kritika neće moći da izbriše. On uvek ima nešto da kaže. Niko ga neće ućutkati. Čak i kada bude ćutao, njegova dela će pričati.
