* Ovo će biti dugačak tekst, ali ko god ceni Rajlija, zna da on nikada ne odustaje, pa nemojte ni vi. Ostanite tu do kraja.

Propali talenti, buckasti lenjivci, problematični egoisti, mnogi sa takvim karakteristikama su se jednog jutra probudili u Majamiju i shvatili da moraju da se promene. Zauzvrat su morali da budu spremni da ispune uslugu za Don Rajlija, da budu potpuno spremni kada za to dođe vreme. Mislim da je svima poznat koncept Majamijeve škole discipline, koja počiva na postulatima jedne od najintrigantnijih ličnosti NBA lige, Peta Rajlija. Ovo je priča o njemu.

Priča o Petu Rajliju treba da bude sve, osim puke biografije. To je više kolekcija neobičnih priča koje su formirale lik i delo košarkaškog “kuma”, koji svojom pojavom više liči na holivudskog glumca starog kova, u svakom momentu spremnog da se potuče, nego na slavnog trenera i direktora.

Moguće da nisam potpuno dorastao da približim čitaocima ovih redova veličinu Peta Rajlija, ali kako ni on nije posustajao ispred velikih “prepreka”, tako neću ni ja, pa će ovo biti neka vrsta diplomskog rada o kulturi Majamija. Kulturi koja je postala zaštitni znak i kojom se plaše svi oni nesnađeni, besni, dežmekasti igrači koji se upute ka Floridi.

O Rajliju možete pronaći gomile tekstova, videa, slika, zapisa, ali je prava umetnost staviti to u kontekst koji će spremiti debeo okvir sa slikom Peta Rajlija prateći narativ koji ga ogoljeno, realno i na kraju surovo iskreno opisuje. To je kao kada imate bogatstvo, a ne znate da ga potrošite na pravi način, već ga samo bacate unaokolo misleći da postižete neki cilj. E to bi već bio greh.

U ovim redovima ispod neću biti pristrasan, ali će se činiti da njegova briljantnost sija najjače pretapajući se u trenutke koji su napravili legendarni plan učenja iz tuđih grešaka. Učitelji su mu bili najveći umovi košarke. Od njih je učio, usavršavao svoje veštine, da bi postao sensei veštine vođenja drugih. Neki veliki treneri su koristili veštinu čistog treninga da bi timovi pobeđivali. Pet je koristio umetnost pričanja priča da bi pobeđivao. I to je radio savršeno dobro. Najbolje.

Znao je često da kaže da je u životu imao 16 trenera, a da je prvi i najvažniji bio njegov otac. Lion Rajli je umro još pre 50 godina, ali je samo očev glas ostao u Petovoj glavi, kada je otao bez njega u 25toj godini. Rastao je na ušću reka Mohavk i Hadson, u gradiću Šenektadi, država Njujork. Tu su otac i sin brusili košarkašku filozofiju u lokalnoj sali za fizičko. U Petovoj glavi, pored svih ostalih definicija i jakih reči, jedna je bila centralna i izvor svega, to je poštovanje. To je bilo osnov svega. Poštovanje saigrača, trenera, protivnika, navijača. To je bio jedini put.

Pet je čovek emocije. Takav je bio na koledžu. Takav je bio dok je igrao u NBA ligi. Takav je bio dok je trenirao šampionske timove. Takav je bio dok je vodio klub. Takav je i sada. Naći se u društvu i istoj rečenici sa Čakom Dejlijem, čiji je nosilac nagrade, pa Redom Ojerbahom, Džonom Vudenom ili Bobom Najtom, je neka posebna vrsta priznanja. Specijalan osećaj koga ne mora nužno da prati protokolorno priznanje, koje je na kraju i dobio. Da li znate ili ne, ali Pet Rajli je jedini trener u istoriji koji je biran za trenera godina sa tri različite ekipe. Njegovo ime stoji među velikanima lige na kojima, pored Rajlija, ima još samo devet imena. Na toj istoj listi su jedino Don Nelson i on osvajali nagradu trenera godine tri puta, ali Rajli je poseban zbog navedenog pre dve rečenice.

Da li je to sanjao kada je iz Šenektadija krenuo na Kentaki? Sigurno da nije, bar on tako kaže. Sanjao je NBA, ali nije sanjao kakva će trenerska veličina postati. Kod Adolfa Rupa je tri godine bio starter, dok ga na draftu ‘67, nisu birali San Dijego Rokitsi. Noseći nagradu igrača godine, kada je Kentaki igrao finale NCAA u kome je poražen, imao je dobar pedigre za NBA ligu. U njegovoj klasi, ispred njega su birani Erl Monro i Volt Frejžer koji će biti osvajači titule sa Niksima u zlatnoj eri tima iz košarkaškog svetilišta, Medison Skver Gardena. Rajli je uvek bio sjajan atleta, najmlađi od dece, ali uvek najžilaviji i najboreniji. Pravi Irac!

Od devet odigranih sezona, najviše ih je proveo među Lejkersima sa kojima je osvojio titulu protiv Niksa, na čijoj će klupi kasnije sedeti i stvarati istoriju, iako ga mlađi pratioci NBA liga uglavnom znaju, prvo iz Niksa, pa potom iz Majamija, gde je napravio svoju malu imperiju. Uz Čemberlena, Vesta, Bejlora, Gudriha i ostale Jezeraše, Pet je pronašao svoje mesto kao najbolji šesti igrač. Veliki broj sezona su povrede kočile potpun razvitak nekadašnje zvezde Kentakija i prvo strelca ekipe u pohodu na to finale koje su izgubili.

“Nije samo dovoljno igrati igru”, rekao je Pet Rajli tokom jednog od prenosa utakmica Lejkersa za koje su nastupali, velika zvezda lige, Karim Abdul Džabar i mladi strelac, Endrijen Dentli, koji će kasnije rešetati u dresu Jute. Taman kada je u Lejkerse stigao Medžik Džonson, kao nova koledž senzacija i čovek koji je sa telom krila igrao plejmejkera, i kada je tim počeo atraktivno da igra dobijajući nadimak “Showtime Lakers”, glavni trener, Džek MekKini je skoro izgubio glavu u saobraćajnoj nesreći. Zamenio ga je asistent Pol Vesthed sa kojim će osvojiti titulu, a koji je Rajlijevo mesto u novinarskoj kabini zamenio mestom na klupi i poziciju asistenta. Od tada je krenula da se piše istorija i to je njegova prva titula kao jednog od članova stručnog štaba.

Vesthed je smenjen posle jedne i po sezone, a razlog je bilo nezadovoljstvo Medžika Džonsona, koji je već bio simbol lige i neko u koga su se sponzori kleli. Zapretio je trejdom i reakcija je ekspresno stigla. Džeri Bas je smenio prvog trenera na potpuno čudnoj konferenciji za štampu i rešio da postavi ponovo Džerija Vesta kao trenera, samo tri godine posle Vestovog boravka na poziciji glavnog trenera. Tu se desio preokret, jer je Vest zapravo želeo Rajlija u ulozi glavnog trenera, što je jasno rekao na konferenciji, pa se lukavi Bas brže-bolje snašao, te promovisao Rajlija. "Ako niko neće taj posao, evo ja ću", bile su reči Rajlija.  Iako je Bas želeo da napravi preokret u sistemu i imenuje obojicu kao trenera, Vest je bio previše uporan i Rajli je postao glavni trener. Na toj konferenciji, Rajli je sedeo iza Vesta u svilenoj košulji gledajući u daljinu, znajući da dolazi njegovo vreme.

Trenirajući Lejkerse i sarađujući sa svojim bivšim saigračem i prijateljem, Džerijem Vestom, Rajli je sa “Showtime Lakersim” osvojio četiri titule kao trener. Izgubio je još tri finala lige, stvarajući od Lejkersa dinastiju, učestvujući u pet titula, što kao trener, što kao igrač od ukupno 16 koliko ih Lejkersi imaju. Čovek u strogo krojenom Armani odelu i zalizanom kosom u stilu italijanskih gangstera bio je totalna promena u ligi dosadnog izgleda trenera u klasičnim odelima, broj većim. Rajli je bio hodajuća harizma i svaka utakmica prenošenja na televiziji bi izgledala kao snimanje filma sa Rajlijem u glavnoj ulozi. Sve je izgledalo filmski, a scena je bila na pravom mestu - odmah tu do holivudskih studija.

Koliko je “Showtime” Lejkersa izgledao spektakularno na terenu, toliko više su bili “spektakularni” van terena. Rajli je preuzeo Lejkerse kada je Džeri Bas, na nagovor bivšeg vlasnika Lejkersa, uzeo Medžika na draftu, umesto Sindija “Lignje” Monkrifa, koji je kod alfe i omege Milvokija tada, Dona Nelsona, izrastao u jednog od vrsnih šutera i člana Kuće slavnih.

Medžik je bio etiketiran kao neko ko će dovoditi gledaoce na tribine, a Bas, koji je voleo dolare, imao je onda jasan put i formiranu odluku koga treba da uzme na draftu. Rajli je preuzeo ekipu sa dva lidera totalno razlićitih shvatanja života. Karim je bio introvertan, neprijatan prema javnosti i fokusira na svoj mali svet i igru. Medžik je bio pokretni bilbord Lejkersa.

Džeri Bas je bio poznat po raskalašnim žurkama na kojima su bile prisutne Plejbojeve zečice, hektolitri alkohola i razne debljine kokainskih linija. Pikfer palata na Plaha Del Reju bila je epicentar, dok se malo dalje isto jako treslo. Kod Medžika je bilo potpuno suprotno. Nije bilo alkohola, niti droge, ali je zato lokacija Medžikove kuće na Bel Eru bila oznaćena kao destinacija najlepših žena Los Anđelesa, bez obzira na njihovo zanimanje. Rajli je redovno organizovao porodično-timske večere, gde je držao govore u kojima ste kroz rečenice mogli da izvučete poruku da supruge ne obraćaju mnogo pažnje šta im muževi rade van kuće. To je posebno iskusila žena Džejmsa Vortija koji je uhapšen u Hjustonu sa prostitukama, ali to je neka posebna priča.

Rajli je bdio nad svojim igračima pružajući im slobodu raskalašnog života na koju su neki od njih pristali, a neki poput Karima ili Ej Si Grina, čuvene device, odbili. Postoji slika na kojoj se ceo tim slikao na jahti Džerija Basa, dok je Rajli na kapetanskom mestu, obučen u Armani rolku, sa zlatnim lancem preko bele rolke, zalizanom kosom i Versaće naočarima. U tim godinama, vodio je mnoge borbe, ali je svakako najupečatljivija ona koju je vodio sa Seltiksima, kada je i zamrzeo Denija Ejndža, a ta prepucavanja između njih dvojice traju i dan danas, a eto imaćemo prilike da vidimo duel Majamija i Bostona u finalu Istoka. Odneo je tada Pet pobedu sa 2-1 u finalima protiv Seltiksa. Rajli je bio trener koji je prvi prekinuo niz Seltiksa od osam uzastopnih pobeda u finalima protiv tima iz El Eja.

Rajli je u Lejkerse doneo up tempo igru, iako su pre njega dobili nadimak “Showtime Lakers”, zapravo je forsiranjem takve igre uspeo da potpuno zavrede taj nadimak. Do tada su bili jako dobri ofanzivno i defanzivno, ali su po brzini igre i dinamičnosti bili tek pri sredini tabele. Rajli je bio veliki igrač na psihološkom planu. Često se i požrtvovani Kuper žalio, da bi se na kraju posvađao sa Medžikom.

“Šuterski treninzi su trajali duže kada je Karim otišao, koji je bio neka vrsta balansa. Donosio nam je gomile videa. Bilo je moguće iskazati svoje mišljenje i trener nije bežao od toga. Ali kada bi i nešto rekli, bilo bi po njegovom. Njegova aura se izmenila što je uticalo i na Irvina (Medžika). On mi je najbolji prijatelj u timu, ali je postao previše arogantan”, rekao je Kuper. Ubrzo posle toga, Medžik je saopštio da se povlači radi lečenja dobro poznate bolesti. Rajli se takođe povukao sa mesta glavnog trenera godinu posle “metle” koju su dobili od Pistonsa, a posle poraza od Finiksa u plejofu.

“Trener Hitler” kako je dobio nadimak od elitnom defanzivca Kupera, bio je okrivljen od strane Karima, kako mu je skratio karijeru (koja je inače trajala do 41 godine, a nije da je imao više propuštenih utakmica nego ranije). Mnogi mu na teret stavljaju njegov rigorozni sistem treninga, kada je pre tog famoznog finala sa Pistonsima, napravio trodnevni mini kamp, gde su se povredili Bajron Skot i Medžik, koji je igrao rovit u tri utakmice. Svi su zaboravili da je isti kamp priredio kada su dva puta pobedili Boston, ali neko jednostavno ne želi da trenira jako, kao npr Divac.

Ali kako god okrenete, igrači su bili ti koji su pobedili veličinu Peta Rajlija. Medžik, koji je držao njegovu stranu, povukao se, usled dobro poznate situAIDSije. Iako je na kraju sezone dobio nagradu za trenera godine, Rajli u jednom momentu nije želeo ni da održi govor povodom nagrade. Naravno da je na kraju to uradio, gde se prvo zahvalio igračima, ali njegove reči nisu nosile više nikakvu težinu za igrače. Praktično su igrači bili ti koji su “minirali” Rajlija u seriji protiv Sansa. Dozvolili su Kevinu Džonsonu da se previše razmaše. Sve se raspalo i Rajli je u svom Armani odelu odneo sve sa sobom. Svoju auru, svoje znanje i svoju pojavu koja je plenila u hali.

Posle sezone pauze, koju je posvetio ponovo komentarisanju za NBC, prihvatio je poziv Dejvida Čeketsa i preuzeo je Nikse, koji su želeli da im donese duh šoutajma u košarkaško svetilište. Niksi su došli kao stanica na kojoj je želeo da pokaže da se napornim radom može stvoriti tim, ako imate bar jednog “nosećeg” igrača, kao što je bio Petrik Juing u tom momentu. Četvorogodišnja epizoda sa Niksima mu je donela najveći trenerski ugovor u istorji, “težak” 15 miliona za pet godina, plus bolji deo ugovora, a to je učešće u vlasničkoj strukturi Majami Hita, koje je donelo mnogo više miliona od potpisanog ugovora. A ima tu još nešto jako važno, ali da se malo vratimo na Nikse.

U prvoj sezoni je stigao do 60% uspešnosti sa ekipom, gde je promovisao Entonija Mejsona u jednog od ključnih ljudi u uspesima narednih godina Niksa. Žreb je hteo da u polufinalu idu na Džordanove Bulse, gde su im pružili najjači otpor, igrajući borbeno kroz sedam utakmica. Godinu nakon toga, Rajli je ponovo uveo Nikse u plejof, izgubivši ponovo od Džordana, ali ovog puta u finalu konferencije. Napredovao je svake godine sa Niksima, pa je tako sačekao povlačenje velikog Majkla kako bi stigao ponovo do velikog finala. Već poznato finale u kome su Niksi izgubili u sedam utakmica od Roketsa (finale poznato i po jurnjavi O Džej Simpsona koje su igrači Hjustona pratili, pa izgubili utakmicu).

Rajli je posle sezone 94/95, kada im se Redži Miler osvetio dobivši nadimak “Knick Killer”, veliki mag je napustio Nikse (otkaz poslao faksom, pa ga od tada mrze, ali ne više od Dolana) u zamenu za ponudu koja je dobija ili izdejstvuje jednom u životu. U Njujorku je nastavio svoj mikromenadžement i u potpunosti je preneo svoju opsesiju detaljima, kao što su postavljanje salveta, izbor čaša na timskim večerama, do jačine zvučnika u Medisonu. Zbog svega toga je u svojoj državi dobio nadimak Norman Bejts, po fiktivnom liku iz filma “Psiho”. Da li je bolji taj nadimak ili trener Hitler, prosudite sami.

Svuda je donosio neku posebnu ličnost, od košarkaškog “šefa” do megalomanijaka koji je otišao iz Niksa nezavršenog posle (godinu pre isteka ugovora) do bukvalno potpunog kontrolora svega što se dešava u Majamiju. I tu dolazimo sada. Pored uloge trenera, preuzeo je sve konce za svaki potez koji se odvija u Majamiju. Od biranja igrača na draftu, određivanja visine ugovora, trajanja ugovora, trejda igrača, pa do toga šta će igraći nositi na putovanja. Postao je capo di tutti capi. 

Šek, koji je tada nosio dres Majamija i jedini bio koliko-toliko izuzet od stroge discipline, rekao je da su Pet Rajli i Dejl Braun (njegov trener na LSU) najveći motivatori među trenerima.

“Kada ti oni pričaju priče pre utakmice, nakon toga dobiješ neverovatnu želju da izađeš na teren i zgaziš protivnika”

Šek ima još dve priče. Jedna je o kontroli uma, kada je Rajli ušao u svlačionicu i rekao im kako je rekord u držanju daha pod vodom pet minuta. Onda je nabio glavu u kofu i držao dah celih osam minuta. Šek kaže da je na ceremoniji povlačenja dresa, Rajli držao dah čak 10 minuta. Druga priča dodaje i Pejtona, koji je karijeru završio kod Rajlija, kada su on i Šek hteli da zadave Rajlija koji ih je iznova i iznova terao da trče iste rute. Na kraju su ukapirali da Rajli sve radi sa debelim razlogom, pre svega zbog igrača sa manje talenta.

Tokom 11 sezona u ulozi glavnog trenera, osvojio je jedan šampionat. Ali ono što je mnogo važnije, od Majamija je stvorio tim koji je postao bitniji od fudbalskog tima, Dolfinsa. Greg Norman, Den Marino, Štefi Graf, Silvester Stalone, Madona… Svi su posedovali sezonske karte za utakmice Hita. Rajli je sa sobom doneo šou, doneo je biznis, doneo je ličnost sposobnu da kreira nešto ni iz čega i da to podigne na toliko visok nivo da klub počne “masno” da zarađuje.

Doveo je Alonza Morninga i Tima Hardaveja, kako bi oko njih gradio tim, slično kao u Lejkersima. Te dve pozicije su bile jako važne za Rajlija, istorijski. Nesreća je bila što je ponovo naleteo na Džordana i njegov povratak. Tokom trenerske karijere u Majamiju, čak je tri puta gubio od Niksa, kada se i razvilo njihovo veliko rivalstvo, te bi svaka poseta Rajlija Njujorku bila ispraćena zvižducima ljutih navijača. Ali ništa Rajlija ne bi pokolebalo, jer kako je rekao njegov veliki prijatelj iz detinjstva, pored svega što je postigao i što ima, on uvek traga za novim izazovima i nikad nije sit visoko postavljenih standarda koje treba da ispuni.

“Rajli bi uzeo igrača koji nema toliko raskošan talenat, igrača koga niko ne razmatra i pretvarao ga u sjajnog igrača”, rekao je Alonzo Morning. “Ima mnogo u tome da imate trenera koji iz vas izvlači ono najbolje. On postavi vrlo visoke zahteve i toliko te jako motiviše da ti se to čini jako realno. Tako je dobijao najbolje od svojih momaka. Zato je on u Kući slavnih”.

Nije stigao da “istrpi” Stena Van Gandija, bivšeg asistenta, pa je tako nakon poraza od Pistonsa, posle očajnog starta sezone sa timom koji su svi videli kao favorita za prsten, povukao potez, jer se za sve pitao samo on i ponovo smestio sebe na klupu. To je ta čuvena serija sa Dalasom i anegdotom o jednom odelu koju je Šek ispričao. Povukao se trajno sa mesta trenera posle jedne od najgorih sezona u istoriji franšize koju je praktično on stvorio (Majami je sedam godina pre njegovo dolaska osnovan) i na to mesto postavio sadašnjeg trenera, Erika Spolstru. Dugogodišnji asistent i skaut Majamija je sa nepunih 38 godina dobio priliku da vodi tim pod budnim okom Rajlija.

Umesto Rendija Funda uzeo je funkciju izvršnog direktora i nastavio da vodi “svoj” klub. Majami je u ovom tandemu četiri godine uzastopno igrao finala NBA lige. Rajli je maestralno kreirao veliku trojku, kada je “spustio” Džejmsa i Boša na Floridu. Te godine su izgledale ludo za Spolstru koji se seća jednog posebnog događaja. U sezoni 2010/11, kada su iskusili vraćanje istovetnog duga od strane Dalasa, desio se događaj koji pokazuje Rajlijevo poznavanje ljudi sa kojima radi. Majami je vezao par poraza i Erik je dobio poziv Rajlija. Mislio je da mu se sprema otkaz.. Ušao je u kancelariju, bila je kasna noć, a na stolu je stajala otvorena flaša vina i dve čaše. Zvuči kao romantičan film, ali nije. Spolstra kaže da su 20 do 30 minuta samo sipali u čaše i ćutali. Rekao je da se osećao oslobođeno i da mu je baš to bilo potrebno. Hit je od 18 preostalih utakmica dobio 15.

Kada je dovodio Džejmsa, svi su spremili velike prezentacije koje bi oduševile mladog Kralja. Rajli je to uradio u svom jedinstvenom stilu. Njegova prezentacija je u istovremeno bila toliko jednostavna, a toliko briljantna. Pokupio je svo prstenje u platnenu torbicu i prosuo na sto ispred Džejmsa (Boš je takođe sedeo na istom sastanku). Njegov “hardver” je govorio mnogo više od svih prezentacija predstavnika ostalih NBA timova. Dao mu je ponudu koju mladi kralj Džejms nije mogao da odbije. Od tada je svoju riznicu obogatio sa još dva prstena, koja su direktna posledica dolaska Lebrona na Floridu.

Ono što mu se još mora priznati, to je činjenica da je, pored toga što je magično mogao da ubedi igrača da im se pridruži, znao da prepozna kada glavnim igračima treba podrška i kakva. Tako je pristupio regrutaciji Reja Alena, koji je direktni “krivac” osvajanja poslednjeg prstena na Rajlijevoj ruci, kada su dobili Sparse. Ubedio ga je da im se pridruži i tako rasturi veliku trojku Bostona, tako što je satima pričao sa njim o košarci. Nakon razgovora mu je poklonio knjigu sa citatima velikim mislilaca, jer se pre toga raspitao šta Alen voli da čita. Alen je ostavio milione na stolu za igranje u Majamiju.

Proizvod je dobar onoliko koliko je dobra njegova garancija - Ova rečenica prati Rajlija kroz celu karijeru. Vrlo dobro je znao da proces počinje potpisom superstara ili bilo kog igrača, a da se ne završava tada, kako mnogi misle. Mnogo mu je bilo bitnije šta će se dešavati posle potpisa i kako karakteristike igrača najbolje staviti u potrebe tima. Proverite kako to ide sa Džimijem Batlerom, kao najsvežijim primerom Rajlijeve škole menadžmenta. A možete da pitate i Diona Vejtersa kako ga je Rajli preporodio (ovaj se posle sam “ubio”, ali je to drugi kolosek priče).

Na kraju, zašto je Rajli tako veliki među svim ostalim velikanima. Zato što je znao da košarka traži da se menjaš, da se privikavaš. U Lejkersima je nametnuo izuzetno visok tempo, gde je, što bi Medžik rekao, bilo bitno sa koliko razlike bi dobili i koliko dobro bi vas “razvukli” po parketu. U Niksima je obukao odelo defanzivnog gurua, gde su Niksi u četiri sezone bili među tri najbolje ekipe u ligi. Malo defanzivne “krvi” na Armani odelu nije smetalo Rajliju, štaviše pokazalo je njegov pravi borbeni karakter. Karakter Irca.

U zgradi punoj NBA trenera, ako bi ih sakupili sada sve, mogu da se kladim da biste prvo primetili Rajlija. “Kada on govori, vi slušate”, rekao je Dvejn Vejd. Kratko, jednostavano i surovo tačno. Umeće pričanja je teško. Zahteva mnogo veštine. Zahteva da budete posebna sorta. To je Rajli. Pred sedmu utakmicu sa Sparsima ispričao im je priču o vojnicima kojima je general tražio da spale brodove koji su se iskrcali na obalu. Kada su pitali kako će se vratiti ako stvari krenu loše, odgovorio je, “Ili pobeđujete ovde ili umirete”. Džejms je isporučio 37 poena Sparsima, uz 12 skokova, šutirajući 5 od 10 za tri poena. 

Nije uopšte važno da li će Majami proći Boston i igrati finale na “domaćem” terenu. Praktično komšiluku. Važno je ono što je Rajli zasadio u Majamiju, a to je seme radne etike, mnogo litara znoja, pa i krvi, nekad suza, kako bi oborio sve zidove koji se ispreče između njega i pobede. Majami je već sada uspeo, a sigurno ne planiraju ovde da stanu. To nije Rajlijev karakter i to nije duh koji stanuje u njemu. Jer taj duh ne priznaje ništa osim pobede i dobrog Armani odela sa deset dijamantskih ukrasa na rukama.

* Ovo će biti dugačak tekst, ali ko god ceni Rajlija, zna da on nikada ne odustaje, pa nemojte ni vi. Ostanite tu do kraja.

Propali talenti, buckasti lenjivci, problematični egoisti, mnogi sa takvim karakteristikama su se jednog jutra probudili u Majamiju i shvatili da moraju da se promene. Zauzvrat su morali da budu spremni da ispune uslugu za Don Rajlija, da budu potpuno spremni kada za to dođe vreme. Mislim da je svima poznat koncept Majamijeve škole discipline, koja počiva na postulatima jedne od najintrigantnijih ličnosti NBA lige, Peta Rajlija. Ovo je priča o njemu.

Priča o Petu Rajliju treba da bude sve, osim puke biografije. To je više kolekcija neobičnih priča koje su formirale lik i delo košarkaškog “kuma”, koji svojom pojavom više liči na holivudskog glumca starog kova, u svakom momentu spremnog da se potuče, nego na slavnog trenera i direktora.

Moguće da nisam potpuno dorastao da približim čitaocima ovih redova veličinu Peta Rajlija, ali kako ni on nije posustajao ispred velikih “prepreka”, tako neću ni ja, pa će ovo biti neka vrsta diplomskog rada o kulturi Majamija. Kulturi koja je postala zaštitni znak i kojom se plaše svi oni nesnađeni, besni, dežmekasti igrači koji se upute ka Floridi.

O Rajliju možete pronaći gomile tekstova, videa, slika, zapisa, ali je prava umetnost staviti to u kontekst koji će spremiti debeo okvir sa slikom Peta Rajlija prateći narativ koji ga ogoljeno, realno i na kraju surovo iskreno opisuje. To je kao kada imate bogatstvo, a ne znate da ga potrošite na pravi način, već ga samo bacate unaokolo misleći da postižete neki cilj. E to bi već bio greh.

U ovim redovima ispod neću biti pristrasan, ali će se činiti da njegova briljantnost sija najjače pretapajući se u trenutke koji su napravili legendarni plan učenja iz tuđih grešaka. Učitelji su mu bili najveći umovi košarke. Od njih je učio, usavršavao svoje veštine, da bi postao sensei veštine vođenja drugih. Neki veliki treneri su koristili veštinu čistog treninga da bi timovi pobeđivali. Pet je koristio umetnost pričanja priča da bi pobeđivao. I to je radio savršeno dobro. Najbolje.

Znao je često da kaže da je u životu imao 16 trenera, a da je prvi i najvažniji bio njegov otac. Lion Rajli je umro još pre 50 godina, ali je samo očev glas ostao u Petovoj glavi, kada je otao bez njega u 25toj godini. Rastao je na ušću reka Mohavk i Hadson, u gradiću Šenektadi, država Njujork. Tu su otac i sin brusili košarkašku filozofiju u lokalnoj sali za fizičko. U Petovoj glavi, pored svih ostalih definicija i jakih reči, jedna je bila centralna i izvor svega, to je poštovanje. To je bilo osnov svega. Poštovanje saigrača, trenera, protivnika, navijača. To je bio jedini put.

Pet je čovek emocije. Takav je bio na koledžu. Takav je bio dok je igrao u NBA ligi. Takav je bio dok je trenirao šampionske timove. Takav je bio dok je vodio klub. Takav je i sada. Naći se u društvu i istoj rečenici sa Čakom Dejlijem, čiji je nosilac nagrade, pa Redom Ojerbahom, Džonom Vudenom ili Bobom Najtom, je neka posebna vrsta priznanja. Specijalan osećaj koga ne mora nužno da prati protokolorno priznanje, koje je na kraju i dobio. Da li znate ili ne, ali Pet Rajli je jedini trener u istoriji koji je biran za trenera godina sa tri različite ekipe. Njegovo ime stoji među velikanima lige na kojima, pored Rajlija, ima još samo devet imena. Na toj istoj listi su jedino Don Nelson i on osvajali nagradu trenera godine tri puta, ali Rajli je poseban zbog navedenog pre dve rečenice.

Da li je to sanjao kada je iz Šenektadija krenuo na Kentaki? Sigurno da nije, bar on tako kaže. Sanjao je NBA, ali nije sanjao kakva će trenerska veličina postati. Kod Adolfa Rupa je tri godine bio starter, dok ga na draftu ‘67, nisu birali San Dijego Rokitsi. Noseći nagradu igrača godine, kada je Kentaki igrao finale NCAA u kome je poražen, imao je dobar pedigre za NBA ligu. U njegovoj klasi, ispred njega su birani Erl Monro i Volt Frejžer koji će biti osvajači titule sa Niksima u zlatnoj eri tima iz košarkaškog svetilišta, Medison Skver Gardena. Rajli je uvek bio sjajan atleta, najmlađi od dece, ali uvek najžilaviji i najboreniji. Pravi Irac!

Od devet odigranih sezona, najviše ih je proveo među Lejkersima sa kojima je osvojio titulu protiv Niksa, na čijoj će klupi kasnije sedeti i stvarati istoriju, iako ga mlađi pratioci NBA liga uglavnom znaju, prvo iz Niksa, pa potom iz Majamija, gde je napravio svoju malu imperiju. Uz Čemberlena, Vesta, Bejlora, Gudriha i ostale Jezeraše, Pet je pronašao svoje mesto kao najbolji šesti igrač. Veliki broj sezona su povrede kočile potpun razvitak nekadašnje zvezde Kentakija i prvo strelca ekipe u pohodu na to finale koje su izgubili.

“Nije samo dovoljno igrati igru”, rekao je Pet Rajli tokom jednog od prenosa utakmica Lejkersa za koje su nastupali, velika zvezda lige, Karim Abdul Džabar i mladi strelac, Endrijen Dentli, koji će kasnije rešetati u dresu Jute. Taman kada je u Lejkerse stigao Medžik Džonson, kao nova koledž senzacija i čovek koji je sa telom krila igrao plejmejkera, i kada je tim počeo atraktivno da igra dobijajući nadimak “Showtime Lakers”, glavni trener, Džek MekKini je skoro izgubio glavu u saobraćajnoj nesreći. Zamenio ga je asistent Pol Vesthed sa kojim će osvojiti titulu, a koji je Rajlijevo mesto u novinarskoj kabini zamenio mestom na klupi i poziciju asistenta. Od tada je krenula da se piše istorija i to je njegova prva titula kao jednog od članova stručnog štaba.

Vesthed je smenjen posle jedne i po sezone, a razlog je bilo nezadovoljstvo Medžika Džonsona, koji je već bio simbol lige i neko u koga su se sponzori kleli. Zapretio je trejdom i reakcija je ekspresno stigla. Džeri Bas je smenio prvog trenera na potpuno čudnoj konferenciji za štampu i rešio da postavi ponovo Džerija Vesta kao trenera, samo tri godine posle Vestovog boravka na poziciji glavnog trenera. Tu se desio preokret, jer je Vest zapravo želeo Rajlija u ulozi glavnog trenera, što je jasno rekao na konferenciji, pa se lukavi Bas brže-bolje snašao, te promovisao Rajlija. "Ako niko neće taj posao, evo ja ću", bile su reči Rajlija.  Iako je Bas želeo da napravi preokret u sistemu i imenuje obojicu kao trenera, Vest je bio previše uporan i Rajli je postao glavni trener. Na toj konferenciji, Rajli je sedeo iza Vesta u svilenoj košulji gledajući u daljinu, znajući da dolazi njegovo vreme.

Trenirajući Lejkerse i sarađujući sa svojim bivšim saigračem i prijateljem, Džerijem Vestom, Rajli je sa “Showtime Lakersim” osvojio četiri titule kao trener. Izgubio je još tri finala lige, stvarajući od Lejkersa dinastiju, učestvujući u pet titula, što kao trener, što kao igrač od ukupno 16 koliko ih Lejkersi imaju. Čovek u strogo krojenom Armani odelu i zalizanom kosom u stilu italijanskih gangstera bio je totalna promena u ligi dosadnog izgleda trenera u klasičnim odelima, broj većim. Rajli je bio hodajuća harizma i svaka utakmica prenošenja na televiziji bi izgledala kao snimanje filma sa Rajlijem u glavnoj ulozi. Sve je izgledalo filmski, a scena je bila na pravom mestu - odmah tu do holivudskih studija.

Koliko je “Showtime” Lejkersa izgledao spektakularno na terenu, toliko više su bili “spektakularni” van terena. Rajli je preuzeo Lejkerse kada je Džeri Bas, na nagovor bivšeg vlasnika Lejkersa, uzeo Medžika na draftu, umesto Sindija “Lignje” Monkrifa, koji je kod alfe i omege Milvokija tada, Dona Nelsona, izrastao u jednog od vrsnih šutera i člana Kuće slavnih.

Medžik je bio etiketiran kao neko ko će dovoditi gledaoce na tribine, a Bas, koji je voleo dolare, imao je onda jasan put i formiranu odluku koga treba da uzme na draftu. Rajli je preuzeo ekipu sa dva lidera totalno razlićitih shvatanja života. Karim je bio introvertan, neprijatan prema javnosti i fokusira na svoj mali svet i igru. Medžik je bio pokretni bilbord Lejkersa.

Džeri Bas je bio poznat po raskalašnim žurkama na kojima su bile prisutne Plejbojeve zečice, hektolitri alkohola i razne debljine kokainskih linija. Pikfer palata na Plaha Del Reju bila je epicentar, dok se malo dalje isto jako treslo. Kod Medžika je bilo potpuno suprotno. Nije bilo alkohola, niti droge, ali je zato lokacija Medžikove kuće na Bel Eru bila oznaćena kao destinacija najlepših žena Los Anđelesa, bez obzira na njihovo zanimanje. Rajli je redovno organizovao porodično-timske večere, gde je držao govore u kojima ste kroz rečenice mogli da izvučete poruku da supruge ne obraćaju mnogo pažnje šta im muževi rade van kuće. To je posebno iskusila žena Džejmsa Vortija koji je uhapšen u Hjustonu sa prostitukama, ali to je neka posebna priča.

Rajli je bdio nad svojim igračima pružajući im slobodu raskalašnog života na koju su neki od njih pristali, a neki poput Karima ili Ej Si Grina, čuvene device, odbili. Postoji slika na kojoj se ceo tim slikao na jahti Džerija Basa, dok je Rajli na kapetanskom mestu, obučen u Armani rolku, sa zlatnim lancem preko bele rolke, zalizanom kosom i Versaće naočarima. U tim godinama, vodio je mnoge borbe, ali je svakako najupečatljivija ona koju je vodio sa Seltiksima, kada je i zamrzeo Denija Ejndža, a ta prepucavanja između njih dvojice traju i dan danas, a eto imaćemo prilike da vidimo duel Majamija i Bostona u finalu Istoka. Odneo je tada Pet pobedu sa 2-1 u finalima protiv Seltiksa. Rajli je bio trener koji je prvi prekinuo niz Seltiksa od osam uzastopnih pobeda u finalima protiv tima iz El Eja.

Rajli je u Lejkerse doneo up tempo igru, iako su pre njega dobili nadimak “Showtime Lakers”, zapravo je forsiranjem takve igre uspeo da potpuno zavrede taj nadimak. Do tada su bili jako dobri ofanzivno i defanzivno, ali su po brzini igre i dinamičnosti bili tek pri sredini tabele. Rajli je bio veliki igrač na psihološkom planu. Često se i požrtvovani Kuper žalio, da bi se na kraju posvađao sa Medžikom.

“Šuterski treninzi su trajali duže kada je Karim otišao, koji je bio neka vrsta balansa. Donosio nam je gomile videa. Bilo je moguće iskazati svoje mišljenje i trener nije bežao od toga. Ali kada bi i nešto rekli, bilo bi po njegovom. Njegova aura se izmenila što je uticalo i na Irvina (Medžika). On mi je najbolji prijatelj u timu, ali je postao previše arogantan”, rekao je Kuper. Ubrzo posle toga, Medžik je saopštio da se povlači radi lečenja dobro poznate bolesti. Rajli se takođe povukao sa mesta glavnog trenera godinu posle “metle” koju su dobili od Pistonsa, a posle poraza od Finiksa u plejofu.

“Trener Hitler” kako je dobio nadimak od elitnom defanzivca Kupera, bio je okrivljen od strane Karima, kako mu je skratio karijeru (koja je inače trajala do 41 godine, a nije da je imao više propuštenih utakmica nego ranije). Mnogi mu na teret stavljaju njegov rigorozni sistem treninga, kada je pre tog famoznog finala sa Pistonsima, napravio trodnevni mini kamp, gde su se povredili Bajron Skot i Medžik, koji je igrao rovit u tri utakmice. Svi su zaboravili da je isti kamp priredio kada su dva puta pobedili Boston, ali neko jednostavno ne želi da trenira jako, kao npr Divac.

Ali kako god okrenete, igrači su bili ti koji su pobedili veličinu Peta Rajlija. Medžik, koji je držao njegovu stranu, povukao se, usled dobro poznate situAIDSije. Iako je na kraju sezone dobio nagradu za trenera godine, Rajli u jednom momentu nije želeo ni da održi govor povodom nagrade. Naravno da je na kraju to uradio, gde se prvo zahvalio igračima, ali njegove reči nisu nosile više nikakvu težinu za igrače. Praktično su igrači bili ti koji su “minirali” Rajlija u seriji protiv Sansa. Dozvolili su Kevinu Džonsonu da se previše razmaše. Sve se raspalo i Rajli je u svom Armani odelu odneo sve sa sobom. Svoju auru, svoje znanje i svoju pojavu koja je plenila u hali.

Posle sezone pauze, koju je posvetio ponovo komentarisanju za NBC, prihvatio je poziv Dejvida Čeketsa i preuzeo je Nikse, koji su želeli da im donese duh šoutajma u košarkaško svetilište. Niksi su došli kao stanica na kojoj je želeo da pokaže da se napornim radom može stvoriti tim, ako imate bar jednog “nosećeg” igrača, kao što je bio Petrik Juing u tom momentu. Četvorogodišnja epizoda sa Niksima mu je donela najveći trenerski ugovor u istorji, “težak” 15 miliona za pet godina, plus bolji deo ugovora, a to je učešće u vlasničkoj strukturi Majami Hita, koje je donelo mnogo više miliona od potpisanog ugovora. A ima tu još nešto jako važno, ali da se malo vratimo na Nikse.

U prvoj sezoni je stigao do 60% uspešnosti sa ekipom, gde je promovisao Entonija Mejsona u jednog od ključnih ljudi u uspesima narednih godina Niksa. Žreb je hteo da u polufinalu idu na Džordanove Bulse, gde su im pružili najjači otpor, igrajući borbeno kroz sedam utakmica. Godinu nakon toga, Rajli je ponovo uveo Nikse u plejof, izgubivši ponovo od Džordana, ali ovog puta u finalu konferencije. Napredovao je svake godine sa Niksima, pa je tako sačekao povlačenje velikog Majkla kako bi stigao ponovo do velikog finala. Već poznato finale u kome su Niksi izgubili u sedam utakmica od Roketsa (finale poznato i po jurnjavi O Džej Simpsona koje su igrači Hjustona pratili, pa izgubili utakmicu).

Rajli je posle sezone 94/95, kada im se Redži Miler osvetio dobivši nadimak “Knick Killer”, veliki mag je napustio Nikse (otkaz poslao faksom, pa ga od tada mrze, ali ne više od Dolana) u zamenu za ponudu koja je dobija ili izdejstvuje jednom u životu. U Njujorku je nastavio svoj mikromenadžement i u potpunosti je preneo svoju opsesiju detaljima, kao što su postavljanje salveta, izbor čaša na timskim večerama, do jačine zvučnika u Medisonu. Zbog svega toga je u svojoj državi dobio nadimak Norman Bejts, po fiktivnom liku iz filma “Psiho”. Da li je bolji taj nadimak ili trener Hitler, prosudite sami.

Svuda je donosio neku posebnu ličnost, od košarkaškog “šefa” do megalomanijaka koji je otišao iz Niksa nezavršenog posle (godinu pre isteka ugovora) do bukvalno potpunog kontrolora svega što se dešava u Majamiju. I tu dolazimo sada. Pored uloge trenera, preuzeo je sve konce za svaki potez koji se odvija u Majamiju. Od biranja igrača na draftu, određivanja visine ugovora, trajanja ugovora, trejda igrača, pa do toga šta će igraći nositi na putovanja. Postao je capo di tutti capi. 

Šek, koji je tada nosio dres Majamija i jedini bio koliko-toliko izuzet od stroge discipline, rekao je da su Pet Rajli i Dejl Braun (njegov trener na LSU) najveći motivatori među trenerima.

“Kada ti oni pričaju priče pre utakmice, nakon toga dobiješ neverovatnu želju da izađeš na teren i zgaziš protivnika”

Šek ima još dve priče. Jedna je o kontroli uma, kada je Rajli ušao u svlačionicu i rekao im kako je rekord u držanju daha pod vodom pet minuta. Onda je nabio glavu u kofu i držao dah celih osam minuta. Šek kaže da je na ceremoniji povlačenja dresa, Rajli držao dah čak 10 minuta. Druga priča dodaje i Pejtona, koji je karijeru završio kod Rajlija, kada su on i Šek hteli da zadave Rajlija koji ih je iznova i iznova terao da trče iste rute. Na kraju su ukapirali da Rajli sve radi sa debelim razlogom, pre svega zbog igrača sa manje talenta.

Tokom 11 sezona u ulozi glavnog trenera, osvojio je jedan šampionat. Ali ono što je mnogo važnije, od Majamija je stvorio tim koji je postao bitniji od fudbalskog tima, Dolfinsa. Greg Norman, Den Marino, Štefi Graf, Silvester Stalone, Madona… Svi su posedovali sezonske karte za utakmice Hita. Rajli je sa sobom doneo šou, doneo je biznis, doneo je ličnost sposobnu da kreira nešto ni iz čega i da to podigne na toliko visok nivo da klub počne “masno” da zarađuje.

Doveo je Alonza Morninga i Tima Hardaveja, kako bi oko njih gradio tim, slično kao u Lejkersima. Te dve pozicije su bile jako važne za Rajlija, istorijski. Nesreća je bila što je ponovo naleteo na Džordana i njegov povratak. Tokom trenerske karijere u Majamiju, čak je tri puta gubio od Niksa, kada se i razvilo njihovo veliko rivalstvo, te bi svaka poseta Rajlija Njujorku bila ispraćena zvižducima ljutih navijača. Ali ništa Rajlija ne bi pokolebalo, jer kako je rekao njegov veliki prijatelj iz detinjstva, pored svega što je postigao i što ima, on uvek traga za novim izazovima i nikad nije sit visoko postavljenih standarda koje treba da ispuni.

“Rajli bi uzeo igrača koji nema toliko raskošan talenat, igrača koga niko ne razmatra i pretvarao ga u sjajnog igrača”, rekao je Alonzo Morning. “Ima mnogo u tome da imate trenera koji iz vas izvlači ono najbolje. On postavi vrlo visoke zahteve i toliko te jako motiviše da ti se to čini jako realno. Tako je dobijao najbolje od svojih momaka. Zato je on u Kući slavnih”.

Nije stigao da “istrpi” Stena Van Gandija, bivšeg asistenta, pa je tako nakon poraza od Pistonsa, posle očajnog starta sezone sa timom koji su svi videli kao favorita za prsten, povukao potez, jer se za sve pitao samo on i ponovo smestio sebe na klupu. To je ta čuvena serija sa Dalasom i anegdotom o jednom odelu koju je Šek ispričao. Povukao se trajno sa mesta trenera posle jedne od najgorih sezona u istoriji franšize koju je praktično on stvorio (Majami je sedam godina pre njegovo dolaska osnovan) i na to mesto postavio sadašnjeg trenera, Erika Spolstru. Dugogodišnji asistent i skaut Majamija je sa nepunih 38 godina dobio priliku da vodi tim pod budnim okom Rajlija.

Umesto Rendija Funda uzeo je funkciju izvršnog direktora i nastavio da vodi “svoj” klub. Majami je u ovom tandemu četiri godine uzastopno igrao finala NBA lige. Rajli je maestralno kreirao veliku trojku, kada je “spustio” Džejmsa i Boša na Floridu. Te godine su izgledale ludo za Spolstru koji se seća jednog posebnog događaja. U sezoni 2010/11, kada su iskusili vraćanje istovetnog duga od strane Dalasa, desio se događaj koji pokazuje Rajlijevo poznavanje ljudi sa kojima radi. Majami je vezao par poraza i Erik je dobio poziv Rajlija. Mislio je da mu se sprema otkaz.. Ušao je u kancelariju, bila je kasna noć, a na stolu je stajala otvorena flaša vina i dve čaše. Zvuči kao romantičan film, ali nije. Spolstra kaže da su 20 do 30 minuta samo sipali u čaše i ćutali. Rekao je da se osećao oslobođeno i da mu je baš to bilo potrebno. Hit je od 18 preostalih utakmica dobio 15.

Kada je dovodio Džejmsa, svi su spremili velike prezentacije koje bi oduševile mladog Kralja. Rajli je to uradio u svom jedinstvenom stilu. Njegova prezentacija je u istovremeno bila toliko jednostavna, a toliko briljantna. Pokupio je svo prstenje u platnenu torbicu i prosuo na sto ispred Džejmsa (Boš je takođe sedeo na istom sastanku). Njegov “hardver” je govorio mnogo više od svih prezentacija predstavnika ostalih NBA timova. Dao mu je ponudu koju mladi kralj Džejms nije mogao da odbije. Od tada je svoju riznicu obogatio sa još dva prstena, koja su direktna posledica dolaska Lebrona na Floridu.

Ono što mu se još mora priznati, to je činjenica da je, pored toga što je magično mogao da ubedi igrača da im se pridruži, znao da prepozna kada glavnim igračima treba podrška i kakva. Tako je pristupio regrutaciji Reja Alena, koji je direktni “krivac” osvajanja poslednjeg prstena na Rajlijevoj ruci, kada su dobili Sparse. Ubedio ga je da im se pridruži i tako rasturi veliku trojku Bostona, tako što je satima pričao sa njim o košarci. Nakon razgovora mu je poklonio knjigu sa citatima velikim mislilaca, jer se pre toga raspitao šta Alen voli da čita. Alen je ostavio milione na stolu za igranje u Majamiju.

Proizvod je dobar onoliko koliko je dobra njegova garancija - Ova rečenica prati Rajlija kroz celu karijeru. Vrlo dobro je znao da proces počinje potpisom superstara ili bilo kog igrača, a da se ne završava tada, kako mnogi misle. Mnogo mu je bilo bitnije šta će se dešavati posle potpisa i kako karakteristike igrača najbolje staviti u potrebe tima. Proverite kako to ide sa Džimijem Batlerom, kao najsvežijim primerom Rajlijeve škole menadžmenta. A možete da pitate i Diona Vejtersa kako ga je Rajli preporodio (ovaj se posle sam “ubio”, ali je to drugi kolosek priče).

Na kraju, zašto je Rajli tako veliki među svim ostalim velikanima. Zato što je znao da košarka traži da se menjaš, da se privikavaš. U Lejkersima je nametnuo izuzetno visok tempo, gde je, što bi Medžik rekao, bilo bitno sa koliko razlike bi dobili i koliko dobro bi vas “razvukli” po parketu. U Niksima je obukao odelo defanzivnog gurua, gde su Niksi u četiri sezone bili među tri najbolje ekipe u ligi. Malo defanzivne “krvi” na Armani odelu nije smetalo Rajliju, štaviše pokazalo je njegov pravi borbeni karakter. Karakter Irca.

U zgradi punoj NBA trenera, ako bi ih sakupili sada sve, mogu da se kladim da biste prvo primetili Rajlija. “Kada on govori, vi slušate”, rekao je Dvejn Vejd. Kratko, jednostavano i surovo tačno. Umeće pričanja je teško. Zahteva mnogo veštine. Zahteva da budete posebna sorta. To je Rajli. Pred sedmu utakmicu sa Sparsima ispričao im je priču o vojnicima kojima je general tražio da spale brodove koji su se iskrcali na obalu. Kada su pitali kako će se vratiti ako stvari krenu loše, odgovorio je, “Ili pobeđujete ovde ili umirete”. Džejms je isporučio 37 poena Sparsima, uz 12 skokova, šutirajući 5 od 10 za tri poena. 

Nije uopšte važno da li će Majami proći Boston i igrati finale na “domaćem” terenu. Praktično komšiluku. Važno je ono što je Rajli zasadio u Majamiju, a to je seme radne etike, mnogo litara znoja, pa i krvi, nekad suza, kako bi oborio sve zidove koji se ispreče između njega i pobede. Majami je već sada uspeo, a sigurno ne planiraju ovde da stanu. To nije Rajlijev karakter i to nije duh koji stanuje u njemu. Jer taj duh ne priznaje ništa osim pobede i dobrog Armani odela sa deset dijamantskih ukrasa na rukama.

* Ovo će biti dugačak tekst, ali ko god ceni Rajlija, zna da on nikada ne odustaje, pa nemojte ni vi. Ostanite tu do kraja.

Propali talenti, buckasti lenjivci, problematični egoisti, mnogi sa takvim karakteristikama su se jednog jutra probudili u Majamiju i shvatili da moraju da se promene. Zauzvrat su morali da budu spremni da ispune uslugu za Don Rajlija, da budu potpuno spremni kada za to dođe vreme. Mislim da je svima poznat koncept Majamijeve škole discipline, koja počiva na postulatima jedne od najintrigantnijih ličnosti NBA lige, Peta Rajlija. Ovo je priča o njemu.

Priča o Petu Rajliju treba da bude sve, osim puke biografije. To je više kolekcija neobičnih priča koje su formirale lik i delo košarkaškog “kuma”, koji svojom pojavom više liči na holivudskog glumca starog kova, u svakom momentu spremnog da se potuče, nego na slavnog trenera i direktora.

Moguće da nisam potpuno dorastao da približim čitaocima ovih redova veličinu Peta Rajlija, ali kako ni on nije posustajao ispred velikih “prepreka”, tako neću ni ja, pa će ovo biti neka vrsta diplomskog rada o kulturi Majamija. Kulturi koja je postala zaštitni znak i kojom se plaše svi oni nesnađeni, besni, dežmekasti igrači koji se upute ka Floridi.

O Rajliju možete pronaći gomile tekstova, videa, slika, zapisa, ali je prava umetnost staviti to u kontekst koji će spremiti debeo okvir sa slikom Peta Rajlija prateći narativ koji ga ogoljeno, realno i na kraju surovo iskreno opisuje. To je kao kada imate bogatstvo, a ne znate da ga potrošite na pravi način, već ga samo bacate unaokolo misleći da postižete neki cilj. E to bi već bio greh.

U ovim redovima ispod neću biti pristrasan, ali će se činiti da njegova briljantnost sija najjače pretapajući se u trenutke koji su napravili legendarni plan učenja iz tuđih grešaka. Učitelji su mu bili najveći umovi košarke. Od njih je učio, usavršavao svoje veštine, da bi postao sensei veštine vođenja drugih. Neki veliki treneri su koristili veštinu čistog treninga da bi timovi pobeđivali. Pet je koristio umetnost pričanja priča da bi pobeđivao. I to je radio savršeno dobro. Najbolje.

Znao je često da kaže da je u životu imao 16 trenera, a da je prvi i najvažniji bio njegov otac. Lion Rajli je umro još pre 50 godina, ali je samo očev glas ostao u Petovoj glavi, kada je otao bez njega u 25toj godini. Rastao je na ušću reka Mohavk i Hadson, u gradiću Šenektadi, država Njujork. Tu su otac i sin brusili košarkašku filozofiju u lokalnoj sali za fizičko. U Petovoj glavi, pored svih ostalih definicija i jakih reči, jedna je bila centralna i izvor svega, to je poštovanje. To je bilo osnov svega. Poštovanje saigrača, trenera, protivnika, navijača. To je bio jedini put.

Pet je čovek emocije. Takav je bio na koledžu. Takav je bio dok je igrao u NBA ligi. Takav je bio dok je trenirao šampionske timove. Takav je bio dok je vodio klub. Takav je i sada. Naći se u društvu i istoj rečenici sa Čakom Dejlijem, čiji je nosilac nagrade, pa Redom Ojerbahom, Džonom Vudenom ili Bobom Najtom, je neka posebna vrsta priznanja. Specijalan osećaj koga ne mora nužno da prati protokolorno priznanje, koje je na kraju i dobio. Da li znate ili ne, ali Pet Rajli je jedini trener u istoriji koji je biran za trenera godina sa tri različite ekipe. Njegovo ime stoji među velikanima lige na kojima, pored Rajlija, ima još samo devet imena. Na toj istoj listi su jedino Don Nelson i on osvajali nagradu trenera godine tri puta, ali Rajli je poseban zbog navedenog pre dve rečenice.

Da li je to sanjao kada je iz Šenektadija krenuo na Kentaki? Sigurno da nije, bar on tako kaže. Sanjao je NBA, ali nije sanjao kakva će trenerska veličina postati. Kod Adolfa Rupa je tri godine bio starter, dok ga na draftu ‘67, nisu birali San Dijego Rokitsi. Noseći nagradu igrača godine, kada je Kentaki igrao finale NCAA u kome je poražen, imao je dobar pedigre za NBA ligu. U njegovoj klasi, ispred njega su birani Erl Monro i Volt Frejžer koji će biti osvajači titule sa Niksima u zlatnoj eri tima iz košarkaškog svetilišta, Medison Skver Gardena. Rajli je uvek bio sjajan atleta, najmlađi od dece, ali uvek najžilaviji i najboreniji. Pravi Irac!

Od devet odigranih sezona, najviše ih je proveo među Lejkersima sa kojima je osvojio titulu protiv Niksa, na čijoj će klupi kasnije sedeti i stvarati istoriju, iako ga mlađi pratioci NBA liga uglavnom znaju, prvo iz Niksa, pa potom iz Majamija, gde je napravio svoju malu imperiju. Uz Čemberlena, Vesta, Bejlora, Gudriha i ostale Jezeraše, Pet je pronašao svoje mesto kao najbolji šesti igrač. Veliki broj sezona su povrede kočile potpun razvitak nekadašnje zvezde Kentakija i prvo strelca ekipe u pohodu na to finale koje su izgubili.

“Nije samo dovoljno igrati igru”, rekao je Pet Rajli tokom jednog od prenosa utakmica Lejkersa za koje su nastupali, velika zvezda lige, Karim Abdul Džabar i mladi strelac, Endrijen Dentli, koji će kasnije rešetati u dresu Jute. Taman kada je u Lejkerse stigao Medžik Džonson, kao nova koledž senzacija i čovek koji je sa telom krila igrao plejmejkera, i kada je tim počeo atraktivno da igra dobijajući nadimak “Showtime Lakers”, glavni trener, Džek MekKini je skoro izgubio glavu u saobraćajnoj nesreći. Zamenio ga je asistent Pol Vesthed sa kojim će osvojiti titulu, a koji je Rajlijevo mesto u novinarskoj kabini zamenio mestom na klupi i poziciju asistenta. Od tada je krenula da se piše istorija i to je njegova prva titula kao jednog od članova stručnog štaba.

Vesthed je smenjen posle jedne i po sezone, a razlog je bilo nezadovoljstvo Medžika Džonsona, koji je već bio simbol lige i neko u koga su se sponzori kleli. Zapretio je trejdom i reakcija je ekspresno stigla. Džeri Bas je smenio prvog trenera na potpuno čudnoj konferenciji za štampu i rešio da postavi ponovo Džerija Vesta kao trenera, samo tri godine posle Vestovog boravka na poziciji glavnog trenera. Tu se desio preokret, jer je Vest zapravo želeo Rajlija u ulozi glavnog trenera, što je jasno rekao na konferenciji, pa se lukavi Bas brže-bolje snašao, te promovisao Rajlija. "Ako niko neće taj posao, evo ja ću", bile su reči Rajlija.  Iako je Bas želeo da napravi preokret u sistemu i imenuje obojicu kao trenera, Vest je bio previše uporan i Rajli je postao glavni trener. Na toj konferenciji, Rajli je sedeo iza Vesta u svilenoj košulji gledajući u daljinu, znajući da dolazi njegovo vreme.

Trenirajući Lejkerse i sarađujući sa svojim bivšim saigračem i prijateljem, Džerijem Vestom, Rajli je sa “Showtime Lakersim” osvojio četiri titule kao trener. Izgubio je još tri finala lige, stvarajući od Lejkersa dinastiju, učestvujući u pet titula, što kao trener, što kao igrač od ukupno 16 koliko ih Lejkersi imaju. Čovek u strogo krojenom Armani odelu i zalizanom kosom u stilu italijanskih gangstera bio je totalna promena u ligi dosadnog izgleda trenera u klasičnim odelima, broj većim. Rajli je bio hodajuća harizma i svaka utakmica prenošenja na televiziji bi izgledala kao snimanje filma sa Rajlijem u glavnoj ulozi. Sve je izgledalo filmski, a scena je bila na pravom mestu - odmah tu do holivudskih studija.

Koliko je “Showtime” Lejkersa izgledao spektakularno na terenu, toliko više su bili “spektakularni” van terena. Rajli je preuzeo Lejkerse kada je Džeri Bas, na nagovor bivšeg vlasnika Lejkersa, uzeo Medžika na draftu, umesto Sindija “Lignje” Monkrifa, koji je kod alfe i omege Milvokija tada, Dona Nelsona, izrastao u jednog od vrsnih šutera i člana Kuće slavnih.

Medžik je bio etiketiran kao neko ko će dovoditi gledaoce na tribine, a Bas, koji je voleo dolare, imao je onda jasan put i formiranu odluku koga treba da uzme na draftu. Rajli je preuzeo ekipu sa dva lidera totalno razlićitih shvatanja života. Karim je bio introvertan, neprijatan prema javnosti i fokusira na svoj mali svet i igru. Medžik je bio pokretni bilbord Lejkersa.

Džeri Bas je bio poznat po raskalašnim žurkama na kojima su bile prisutne Plejbojeve zečice, hektolitri alkohola i razne debljine kokainskih linija. Pikfer palata na Plaha Del Reju bila je epicentar, dok se malo dalje isto jako treslo. Kod Medžika je bilo potpuno suprotno. Nije bilo alkohola, niti droge, ali je zato lokacija Medžikove kuće na Bel Eru bila oznaćena kao destinacija najlepših žena Los Anđelesa, bez obzira na njihovo zanimanje. Rajli je redovno organizovao porodično-timske večere, gde je držao govore u kojima ste kroz rečenice mogli da izvučete poruku da supruge ne obraćaju mnogo pažnje šta im muževi rade van kuće. To je posebno iskusila žena Džejmsa Vortija koji je uhapšen u Hjustonu sa prostitukama, ali to je neka posebna priča.

Rajli je bdio nad svojim igračima pružajući im slobodu raskalašnog života na koju su neki od njih pristali, a neki poput Karima ili Ej Si Grina, čuvene device, odbili. Postoji slika na kojoj se ceo tim slikao na jahti Džerija Basa, dok je Rajli na kapetanskom mestu, obučen u Armani rolku, sa zlatnim lancem preko bele rolke, zalizanom kosom i Versaće naočarima. U tim godinama, vodio je mnoge borbe, ali je svakako najupečatljivija ona koju je vodio sa Seltiksima, kada je i zamrzeo Denija Ejndža, a ta prepucavanja između njih dvojice traju i dan danas, a eto imaćemo prilike da vidimo duel Majamija i Bostona u finalu Istoka. Odneo je tada Pet pobedu sa 2-1 u finalima protiv Seltiksa. Rajli je bio trener koji je prvi prekinuo niz Seltiksa od osam uzastopnih pobeda u finalima protiv tima iz El Eja.

Rajli je u Lejkerse doneo up tempo igru, iako su pre njega dobili nadimak “Showtime Lakers”, zapravo je forsiranjem takve igre uspeo da potpuno zavrede taj nadimak. Do tada su bili jako dobri ofanzivno i defanzivno, ali su po brzini igre i dinamičnosti bili tek pri sredini tabele. Rajli je bio veliki igrač na psihološkom planu. Često se i požrtvovani Kuper žalio, da bi se na kraju posvađao sa Medžikom.

“Šuterski treninzi su trajali duže kada je Karim otišao, koji je bio neka vrsta balansa. Donosio nam je gomile videa. Bilo je moguće iskazati svoje mišljenje i trener nije bežao od toga. Ali kada bi i nešto rekli, bilo bi po njegovom. Njegova aura se izmenila što je uticalo i na Irvina (Medžika). On mi je najbolji prijatelj u timu, ali je postao previše arogantan”, rekao je Kuper. Ubrzo posle toga, Medžik je saopštio da se povlači radi lečenja dobro poznate bolesti. Rajli se takođe povukao sa mesta glavnog trenera godinu posle “metle” koju su dobili od Pistonsa, a posle poraza od Finiksa u plejofu.

“Trener Hitler” kako je dobio nadimak od elitnom defanzivca Kupera, bio je okrivljen od strane Karima, kako mu je skratio karijeru (koja je inače trajala do 41 godine, a nije da je imao više propuštenih utakmica nego ranije). Mnogi mu na teret stavljaju njegov rigorozni sistem treninga, kada je pre tog famoznog finala sa Pistonsima, napravio trodnevni mini kamp, gde su se povredili Bajron Skot i Medžik, koji je igrao rovit u tri utakmice. Svi su zaboravili da je isti kamp priredio kada su dva puta pobedili Boston, ali neko jednostavno ne želi da trenira jako, kao npr Divac.

Ali kako god okrenete, igrači su bili ti koji su pobedili veličinu Peta Rajlija. Medžik, koji je držao njegovu stranu, povukao se, usled dobro poznate situAIDSije. Iako je na kraju sezone dobio nagradu za trenera godine, Rajli u jednom momentu nije želeo ni da održi govor povodom nagrade. Naravno da je na kraju to uradio, gde se prvo zahvalio igračima, ali njegove reči nisu nosile više nikakvu težinu za igrače. Praktično su igrači bili ti koji su “minirali” Rajlija u seriji protiv Sansa. Dozvolili su Kevinu Džonsonu da se previše razmaše. Sve se raspalo i Rajli je u svom Armani odelu odneo sve sa sobom. Svoju auru, svoje znanje i svoju pojavu koja je plenila u hali.

Posle sezone pauze, koju je posvetio ponovo komentarisanju za NBC, prihvatio je poziv Dejvida Čeketsa i preuzeo je Nikse, koji su želeli da im donese duh šoutajma u košarkaško svetilište. Niksi su došli kao stanica na kojoj je želeo da pokaže da se napornim radom može stvoriti tim, ako imate bar jednog “nosećeg” igrača, kao što je bio Petrik Juing u tom momentu. Četvorogodišnja epizoda sa Niksima mu je donela najveći trenerski ugovor u istorji, “težak” 15 miliona za pet godina, plus bolji deo ugovora, a to je učešće u vlasničkoj strukturi Majami Hita, koje je donelo mnogo više miliona od potpisanog ugovora. A ima tu još nešto jako važno, ali da se malo vratimo na Nikse.

U prvoj sezoni je stigao do 60% uspešnosti sa ekipom, gde je promovisao Entonija Mejsona u jednog od ključnih ljudi u uspesima narednih godina Niksa. Žreb je hteo da u polufinalu idu na Džordanove Bulse, gde su im pružili najjači otpor, igrajući borbeno kroz sedam utakmica. Godinu nakon toga, Rajli je ponovo uveo Nikse u plejof, izgubivši ponovo od Džordana, ali ovog puta u finalu konferencije. Napredovao je svake godine sa Niksima, pa je tako sačekao povlačenje velikog Majkla kako bi stigao ponovo do velikog finala. Već poznato finale u kome su Niksi izgubili u sedam utakmica od Roketsa (finale poznato i po jurnjavi O Džej Simpsona koje su igrači Hjustona pratili, pa izgubili utakmicu).

Rajli je posle sezone 94/95, kada im se Redži Miler osvetio dobivši nadimak “Knick Killer”, veliki mag je napustio Nikse (otkaz poslao faksom, pa ga od tada mrze, ali ne više od Dolana) u zamenu za ponudu koja je dobija ili izdejstvuje jednom u životu. U Njujorku je nastavio svoj mikromenadžement i u potpunosti je preneo svoju opsesiju detaljima, kao što su postavljanje salveta, izbor čaša na timskim večerama, do jačine zvučnika u Medisonu. Zbog svega toga je u svojoj državi dobio nadimak Norman Bejts, po fiktivnom liku iz filma “Psiho”. Da li je bolji taj nadimak ili trener Hitler, prosudite sami.

Svuda je donosio neku posebnu ličnost, od košarkaškog “šefa” do megalomanijaka koji je otišao iz Niksa nezavršenog posle (godinu pre isteka ugovora) do bukvalno potpunog kontrolora svega što se dešava u Majamiju. I tu dolazimo sada. Pored uloge trenera, preuzeo je sve konce za svaki potez koji se odvija u Majamiju. Od biranja igrača na draftu, određivanja visine ugovora, trajanja ugovora, trejda igrača, pa do toga šta će igraći nositi na putovanja. Postao je capo di tutti capi. 

Šek, koji je tada nosio dres Majamija i jedini bio koliko-toliko izuzet od stroge discipline, rekao je da su Pet Rajli i Dejl Braun (njegov trener na LSU) najveći motivatori među trenerima.

“Kada ti oni pričaju priče pre utakmice, nakon toga dobiješ neverovatnu želju da izađeš na teren i zgaziš protivnika”

Šek ima još dve priče. Jedna je o kontroli uma, kada je Rajli ušao u svlačionicu i rekao im kako je rekord u držanju daha pod vodom pet minuta. Onda je nabio glavu u kofu i držao dah celih osam minuta. Šek kaže da je na ceremoniji povlačenja dresa, Rajli držao dah čak 10 minuta. Druga priča dodaje i Pejtona, koji je karijeru završio kod Rajlija, kada su on i Šek hteli da zadave Rajlija koji ih je iznova i iznova terao da trče iste rute. Na kraju su ukapirali da Rajli sve radi sa debelim razlogom, pre svega zbog igrača sa manje talenta.

Tokom 11 sezona u ulozi glavnog trenera, osvojio je jedan šampionat. Ali ono što je mnogo važnije, od Majamija je stvorio tim koji je postao bitniji od fudbalskog tima, Dolfinsa. Greg Norman, Den Marino, Štefi Graf, Silvester Stalone, Madona… Svi su posedovali sezonske karte za utakmice Hita. Rajli je sa sobom doneo šou, doneo je biznis, doneo je ličnost sposobnu da kreira nešto ni iz čega i da to podigne na toliko visok nivo da klub počne “masno” da zarađuje.

Doveo je Alonza Morninga i Tima Hardaveja, kako bi oko njih gradio tim, slično kao u Lejkersima. Te dve pozicije su bile jako važne za Rajlija, istorijski. Nesreća je bila što je ponovo naleteo na Džordana i njegov povratak. Tokom trenerske karijere u Majamiju, čak je tri puta gubio od Niksa, kada se i razvilo njihovo veliko rivalstvo, te bi svaka poseta Rajlija Njujorku bila ispraćena zvižducima ljutih navijača. Ali ništa Rajlija ne bi pokolebalo, jer kako je rekao njegov veliki prijatelj iz detinjstva, pored svega što je postigao i što ima, on uvek traga za novim izazovima i nikad nije sit visoko postavljenih standarda koje treba da ispuni.

“Rajli bi uzeo igrača koji nema toliko raskošan talenat, igrača koga niko ne razmatra i pretvarao ga u sjajnog igrača”, rekao je Alonzo Morning. “Ima mnogo u tome da imate trenera koji iz vas izvlači ono najbolje. On postavi vrlo visoke zahteve i toliko te jako motiviše da ti se to čini jako realno. Tako je dobijao najbolje od svojih momaka. Zato je on u Kući slavnih”.

Nije stigao da “istrpi” Stena Van Gandija, bivšeg asistenta, pa je tako nakon poraza od Pistonsa, posle očajnog starta sezone sa timom koji su svi videli kao favorita za prsten, povukao potez, jer se za sve pitao samo on i ponovo smestio sebe na klupu. To je ta čuvena serija sa Dalasom i anegdotom o jednom odelu koju je Šek ispričao. Povukao se trajno sa mesta trenera posle jedne od najgorih sezona u istoriji franšize koju je praktično on stvorio (Majami je sedam godina pre njegovo dolaska osnovan) i na to mesto postavio sadašnjeg trenera, Erika Spolstru. Dugogodišnji asistent i skaut Majamija je sa nepunih 38 godina dobio priliku da vodi tim pod budnim okom Rajlija.

Umesto Rendija Funda uzeo je funkciju izvršnog direktora i nastavio da vodi “svoj” klub. Majami je u ovom tandemu četiri godine uzastopno igrao finala NBA lige. Rajli je maestralno kreirao veliku trojku, kada je “spustio” Džejmsa i Boša na Floridu. Te godine su izgledale ludo za Spolstru koji se seća jednog posebnog događaja. U sezoni 2010/11, kada su iskusili vraćanje istovetnog duga od strane Dalasa, desio se događaj koji pokazuje Rajlijevo poznavanje ljudi sa kojima radi. Majami je vezao par poraza i Erik je dobio poziv Rajlija. Mislio je da mu se sprema otkaz.. Ušao je u kancelariju, bila je kasna noć, a na stolu je stajala otvorena flaša vina i dve čaše. Zvuči kao romantičan film, ali nije. Spolstra kaže da su 20 do 30 minuta samo sipali u čaše i ćutali. Rekao je da se osećao oslobođeno i da mu je baš to bilo potrebno. Hit je od 18 preostalih utakmica dobio 15.

Kada je dovodio Džejmsa, svi su spremili velike prezentacije koje bi oduševile mladog Kralja. Rajli je to uradio u svom jedinstvenom stilu. Njegova prezentacija je u istovremeno bila toliko jednostavna, a toliko briljantna. Pokupio je svo prstenje u platnenu torbicu i prosuo na sto ispred Džejmsa (Boš je takođe sedeo na istom sastanku). Njegov “hardver” je govorio mnogo više od svih prezentacija predstavnika ostalih NBA timova. Dao mu je ponudu koju mladi kralj Džejms nije mogao da odbije. Od tada je svoju riznicu obogatio sa još dva prstena, koja su direktna posledica dolaska Lebrona na Floridu.

Ono što mu se još mora priznati, to je činjenica da je, pored toga što je magično mogao da ubedi igrača da im se pridruži, znao da prepozna kada glavnim igračima treba podrška i kakva. Tako je pristupio regrutaciji Reja Alena, koji je direktni “krivac” osvajanja poslednjeg prstena na Rajlijevoj ruci, kada su dobili Sparse. Ubedio ga je da im se pridruži i tako rasturi veliku trojku Bostona, tako što je satima pričao sa njim o košarci. Nakon razgovora mu je poklonio knjigu sa citatima velikim mislilaca, jer se pre toga raspitao šta Alen voli da čita. Alen je ostavio milione na stolu za igranje u Majamiju.

Proizvod je dobar onoliko koliko je dobra njegova garancija - Ova rečenica prati Rajlija kroz celu karijeru. Vrlo dobro je znao da proces počinje potpisom superstara ili bilo kog igrača, a da se ne završava tada, kako mnogi misle. Mnogo mu je bilo bitnije šta će se dešavati posle potpisa i kako karakteristike igrača najbolje staviti u potrebe tima. Proverite kako to ide sa Džimijem Batlerom, kao najsvežijim primerom Rajlijeve škole menadžmenta. A možete da pitate i Diona Vejtersa kako ga je Rajli preporodio (ovaj se posle sam “ubio”, ali je to drugi kolosek priče).

Na kraju, zašto je Rajli tako veliki među svim ostalim velikanima. Zato što je znao da košarka traži da se menjaš, da se privikavaš. U Lejkersima je nametnuo izuzetno visok tempo, gde je, što bi Medžik rekao, bilo bitno sa koliko razlike bi dobili i koliko dobro bi vas “razvukli” po parketu. U Niksima je obukao odelo defanzivnog gurua, gde su Niksi u četiri sezone bili među tri najbolje ekipe u ligi. Malo defanzivne “krvi” na Armani odelu nije smetalo Rajliju, štaviše pokazalo je njegov pravi borbeni karakter. Karakter Irca.

U zgradi punoj NBA trenera, ako bi ih sakupili sada sve, mogu da se kladim da biste prvo primetili Rajlija. “Kada on govori, vi slušate”, rekao je Dvejn Vejd. Kratko, jednostavano i surovo tačno. Umeće pričanja je teško. Zahteva mnogo veštine. Zahteva da budete posebna sorta. To je Rajli. Pred sedmu utakmicu sa Sparsima ispričao im je priču o vojnicima kojima je general tražio da spale brodove koji su se iskrcali na obalu. Kada su pitali kako će se vratiti ako stvari krenu loše, odgovorio je, “Ili pobeđujete ovde ili umirete”. Džejms je isporučio 37 poena Sparsima, uz 12 skokova, šutirajući 5 od 10 za tri poena. 

Nije uopšte važno da li će Majami proći Boston i igrati finale na “domaćem” terenu. Praktično komšiluku. Važno je ono što je Rajli zasadio u Majamiju, a to je seme radne etike, mnogo litara znoja, pa i krvi, nekad suza, kako bi oborio sve zidove koji se ispreče između njega i pobede. Majami je već sada uspeo, a sigurno ne planiraju ovde da stanu. To nije Rajlijev karakter i to nije duh koji stanuje u njemu. Jer taj duh ne priznaje ništa osim pobede i dobrog Armani odela sa deset dijamantskih ukrasa na rukama.