Košarkašku javnost potresla je vest o smrti legende jugoslovenske i srpske košarke Zorana Sretenovića. Od njega su se oprostili broj njegovi saigrači, a sada se javio i jedan od njegovih mlađih kolega iz reprezentacije.

Sretenović ima dva zlata sa dve različite Jugoslavije na evropskim prvenstvima, a u timu sa kojim je osvojio drugi trofej 1995. godine bio je Dejan Koturović. Tada mladi i talentovani centar bio je deo tima koji je u poslednji čas i na teži način uopšte otišao na ovo takmičenje!

"Godine 1995. sam imao zadovoljstvo i čast da budem deo ekipe košarkaške reprezentativne ekipe Jugoslavije koja se za evropsko prvenstvo u Atini posle sportskih sankcija ponovo dokazivala Evropi i celokupnom košarkaškom svetu na kvalifikacijama u Sofiji. Nije bilo lako, jedva smo nekako savladali napaljenu i šuterski raspoloženu Bugarsku u odlučujućoj utakmici. Moj je cimer tada bio iskusni plej Sreta Zoran Sretenović, sad već pokojni maestro košarkaške igre i osvajač raznih evropskih zlatnih medalja", počeo je Koturović svoje prisećanje. 

Kao i mnogi, odmah je pomenuo da je Zoran Sretenović pre svega bio šaljivdžija i da nikada nije sebe stavljao u prvi plan.

"Nije bio onaj tip koji loži i podjebava mlađe saigrače niti iskaljuje bes i nezadovoljstvo egoističkim dramama poput ponekih zvezda i zvezdica po svetu već je imao strpljenja da ti pojasni ono što ne znaš pa makar i u restoranu recimo kako se po bontonu jedu škampi. Iako je već tada uveliko bio legenda od Jugoplastike, ranije Crvene Zvezde a posle i Partizana, Borovice itd. nije bio prznica niti razmažena ikona, nije uprazno brbljao već smisleno savetovao. Koliko sam ga ja uspeo upoznati bio sam pozitivno iznenadjen njegovom ljudskošću i opštom kulturom i iako nikad nismo bili na dalje u redovnom kontaktu uvek bi mi bilo milo kad ga sretnem", dodao je Koturović.

A onda je otkrio da su na tom Evropskom prvenstvu u Atini on i Sretenović opljačkani! A iako je Sreta ostao bez zlatnog lanca, dobio je jedno mnogo bitnije zlato...

"Jedne noći dok smo spavali u hotelsku sobu nam je upao lopov i maznuo Sretin zlatni lanac sa noćnog stočića. Mene je to tek brecnulo iz sna pa zbunjen u kadru videh Sretu kako iskače iz kreveta i nečiju siluetu u tami na izlazu do vrata. Munjevito potrča Sreta za njim bosonog sve u pidžami ali ga po hotelskim spratovima nije stigao. Nije kukao zbog lanca nego je posle nekoliko nedelja druženja, vere, vežbe i nadmetanja okačio novo vrednije zlato oko vrata na pobedničkom postolju u Atini", otkrio je Koturović i na kraju se oprostio od svog nekadašnjeg cimera, mentora i saigrača.

"Bilo je i fala Bogu ima tu naravno još dobrih ljudi medju igračinama naše košarke generalno a Sreta je bio u prva četiri čoveka medju svima nama. Sreto naš mili poslednji pozdrav do opet u večnosti!"