"ONA DVA DEBILA SU UBILA HARISA!" Član Zemunskog klana progovorio o ubistvu Brkića: Obojica su sada MRTVI!

Bio je 12. decembar 2000. godine kada je Haris Brkić ranije izašao sa treninga. Ispostaviće se da je ta odluka bila kobna jer je tri dana kasnije legendarni košarkaš Partizana, Budućnosti, Borca iz Čačka, Bosne i pre svega reprezentacije Jugoslavije preminuo. Tog 12. decembra je upucan na parkingu "Pionira", a tri dana kasnije je izdahnuo. Ni 23 godine kasnije ne znamo ko je počinio ovaj gnusni zločin.

Svakakvih je priča bilo, od pominjanja navodnih dugova, do raznih ostalih nagađanja. Porodici je tada najteže. A dve decenije kasnije je i dalje potpuno neverovatno da se ne zna ko je ubio reprezentativca Jugoslavije nasred parkinga ispred "Pionira".

"U međuvremenu, naslušala sam se svakakvih priča u vezi sa tim zločinom, pa mi je teško da verujem i tom čoveku koji je spomenuo ta imena. Prosto mi je neverovatno da su mi sina ubili lopovi koji su mu obijali auto?! Kako bi neko mogao da upropasti živote celoj jednoj porodici zbog običnih kola?! Ponoviću po ko zna koji put, ako je ubica mog sina slučajno živ, neka mi se javi, ne mora ni da se predstavi, i samo neka mi kaže zašto je pucao u Harisa. Zašto mi je ubio čedo? Neću ga teretiti", rekla je majka Radmila.

"ŠTA HOĆETE, DA NAPRAVITE SRANJE KAO ONI ŠTO SU ROKNULI HARISA?"

Pre nekoliko godina, dve decenije nakon što se ubistvo desilo, progovorio je i izvesni Bojan T. On je za "Informer" ispričao da je bio lični kurir Dušana Spasojevića poznatijeg kao Kum, vođe zemunskog klana. Naveo je čak i imena ubica i istakao da su to Mirko B. i Čeda Č.

"Dušan Spasojević nam je ispričao da su košarkaša Harisa Brkića 12. decembra 2000. na parkingu ispred hale 'Pionir' ubili Čeda Č. i Mirko B. Haris ih je zatekao dok su mu obijali kola, pojurio ih je, a oni su zapucali. Mirko je kasnije ubijen u obračunu sa policijom, a Čeda se ubio", rekao je za Informer, Bojan T. koji je tu priču od Dušana Spasojevića navodno čuo 2001-. godine.

Navodno je tokom jednog internog razgovora Spasojević pobesneo i svima odjednom ispričao da su dvojica pomenutih kriminalaca odgovorna za smrt legendarnog košarkaaša.

"Nas nekoliko je sedelo za stolom, u to vreme je izbio problem oko krađe nekog skupog auta. Vozilo je trebalo da bude vraćeno vlasniku uz otkup, ali se tu nešto bilo iskomplikovalo, te je Duća nekoliko ljudi, pa i mene, pozvao na 'raport'... Bio je strašno besan, urlao je, mislio sam da će nas sve pobiti! U tom besu je u jednom trenutku rekao: 'Šta ste hteli? Da napravite sranje kao ona dva debila što su roknula Brkića?!' Svi smo za stolom ostali u šoku, jer niko od nas nije ništa znao o ubistvu košarkaša, koje se desilo nekoliko meseci ranije. Kad se Duća malo smirio, pitali smo ga šta se desilo sa Brkićem i onda nam je sve ispričao. Haris je, prema Dućinoj priči, na dan ubistva nešto ranije izašao iz hale i na parkingu zatekao Mirka B. i Čedu Č., kako mu obijaju auto, mislim da je to bio novi 'golf'... Haris je pokušao da ih spreči, zaleteo se na njih, a ova dvojica su povadili pištolje i upucali ga. Brkić je tri dana kasnije umro u bolnici... Spasojević nam je tada rekao i da su 'Mirko i Čeda ubili košarkaša zbog auta koji bi mogli da prodaju za par hiljada maraka, a da onda glume neke opasne krimose'. Nazvao ih je pilićarima, čak je pomenuo i da bi trebalo da ih 'smirimo', da se slučajno ne usude i na nas da udare. Posle o njima više nije bilo reči", rekao je lični kurir zemunskog klana.

Mirko B. je ubijen 2001. godine na beogradskoj opštini Rakovica u razmeni vatre sa policijom, dok se Čeda Č. 2006. godine ubio u svojoj kući na Karaburmi, kad su mu policajci opkolili kuću.

"ZNATE KO JE ŠTA JEO, A NE ZNATE KO MI JE SINA UBIO?"

"Haris se nije osećao dobro tog dana, ali je ipak počeo da trenira. Vlada fizioterapeut je to primetio, pa ga je izmasirao i posle toga Haris je krenuo kući...", ispričao je jednom prilikom Harisov tadašnji saigrač Miroslav Berić.

Bilo je mnogo spekulacija - od toga da je Haris stradao zbog zelenaških dugova, preljube, svađe sa pogrešnim ljudima... Niko nije uhapšen, a tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović je čak raspisao nagradu od 300.000 nemačkih maraka za informaciju koja bi dovela do hapšenja ubica. Nikada se istraga nije pomerila sa mrtve tačke.

"Više od 200 ljudi tada je privedeno i poligrafski ispitano, i niko ništa nije otkrio, čak ni motiv. Haris je kobne večeri imao novčanik kod sebe, novac, zlatni lanac, i ubica ništa od toga nije odneo, zato verujem da pljačka nije motiv. Ne mogu da kažem da se inspektori nisu trudili da uhvate ubicu, jesu, ali nikakav rezultat nisu postigli", rekla je Radmila Brkić i nastavila: "U Beogradu se maltene zna ko šta ima na trpezi toga dana, a ne može da se sazna kad neko ubije nekoga u centru grada?! Verujem da iza ubice stoji neko moćan, čim je ubistvo ostalo nerasvetljeno, ali nije na meni da istražujem, to je policija trebalo da odradi."

Zelenaški dugovi? Druženje sa kriminalcima? Harisa niko nije poznavao kao takvog. Biće da je bio na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. U vreme kada otmice nisu bile retke, a nisu zaobišle ni neke mnogo moćnije od njega. U vreme kada nije bilo bezbedno hodati ulicama Beograda.

"Bio je sasvim normalan dečko, pun zivota i elana, nikakav problem sa zakonom nije imao, niti bilo kakav kontakt sa kriminalnim miljeom. I to ne kažem samo ja, to će vam reći svako koga je poznavao", rekla je Radmila Brkić, a potvrdio je svako ko je poznavao Harisa Brkića.

Počivaj u miru Harise. Uspomena zauvek ostaje, a pravda će doći. Valjda.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

(MONDO)