Tito je samo za njega rekao da je veći od Jugoslavije: Tragično stradao, reka ljudi na sahrani, a Jokić ga nasledio

Nikola Jokić pokazao je i prethodne noći u NBA ligi da je najbolji košarkaš na svetu, ne toliko zbog maestralne partije nego zbog svih odlika pravog vođe, a ono što mnogi zaboravljaju da je u njegovom gradu - Somboru - rođen još jedan košarkaš uz koga bez ikakve dileme može da stoji "jedan od najvećih ikada".

"Radivoj Korać je bio veći od Jugoslavije"

"Žućko" je u vreme svoje smrti bio verovatno najveća sportska ikona u bivšoj Jugoslaviji, a svi su ga obožavali od Vardara pa do Triglava, uključujući i predsednika Josipa Broza Tita. 

"Radivoj Korać je bio veći od zemlje koju je predstavljao. Pripadao je celom svetu!", bile su reči Josipa Broza Tita na čiji je zahtev kovčeg sa posmrtnim ostacima Radivoja Koraća bio prekriven olimpijskom, a ne državnom zastavom, što je bilo vrlo neobično, dok je istovremeno "Žućko" i prvi sportista sahranjen u Aleji zaslužnih građana.

"Žućkovi" rekordi za pamćenje

Radivoj Korać je sa 16 godina počeo da igra za OKK Beograd, gde ga je čuveni trener Borislav Stanković koristio na mestu krilnog centra, iako je imao "samo 193 centimetra. Bez obzira na to, postao je i ostaće zauvek najbolji u istoriji ovog kluba. Osvojio je sa "klonferima" četiri titule državnog prvaka, prosečno beležeći čak 30,7 poena po meču. Samo na meču protiv Mladosti iz Zagreba, odigranom 1962. godine, postigao je rekordna 74 poena.

Najbolji utakmicu u karijeri pak odigrao je protiv švedskog Alvika iz Stokholma u januaru 1965. godine, naravno u Kupu evropskih šampiona, kada je postigao 99 poena. Falio mu je ipak tako samo jedan koš da sruši rekord Vilta Čemberlena. 

Tokom karijere igrao je još za belgijski Standard iz Liježa i italijansku Petrarku iz Padove, dok je ostalo upamćeno i da je odbio poziv Crvene zvezde. Prema predanju iz šezdesetih godina prošlog veka, legendarni Aleksandar Gec mu je nudio dvosoban stan i FIAT 1300 da obuče crveno-beli dres, ali skromni Žućko je odbio sledećim rečima: "Hvala ti, Saša, ali mene to stvarno ne interesuje".

Za reprezentaciju Jugoslavije debitovao je 1958. godine, dakle sa tek dvadeset, a igrao je na četiri Evropska prvenstva i na tri je bio najbolji strelac (u Beogradu 1961. godine dao je 216 poena, dve godine kasnije u Vroclavu 239, pa onda 1965. u Moskvi još 195). Dva puta je osvajao srebro na EP, kao i dva puta na SP, dok je srebrnu olimpijsku medalju doneo i iz Meksika 1968.

Ukupno, odigrao je 157 međunarodnih utakmica i postigao 3.153 poena, odnosno nešto više od 20 po utakmici, po čemu je bio ubedljivo najbolji igrač svog vremena.

Tragično izgubio život posle utakmice

Nažalost, život sina Bogdana i Zagorke Korać, ugašen je u 31. godini. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći kod sela Kamenice, inače samo 12 kilometara udaljenog od Sarajeva. Sve se odigralo nakon utakmice reprezentacije Jugoslavije i selekcije Bosne i Hercegovine, posle čega je čitava zemlja bila u šoku.

Koliko je pak bio poštovan, najbolje pokazuje činjenica da mu je na sahrani bilo više od 10 hiljada ljudi, a i Titove reči dovoljno govore za sebe. O malo kome od sportista je pričao na taj način.

FIBA je 1971. godine, na predlog tadašnjeg generalnog sekretara Vilijama Džounsa, u Koraćevu čast pokrenula takmičenje Kup Radivoja Koraća, a košarkaške utakmice nisu odigravane 2. juna po odluci Košarkaškog saveza Jugoslavije. Takmičenje je u međuvremenu ugašeno 2002. godine, a potom je Kup takmičenje u Srbiji ponelo njegovo ime. U "Kuću slavnih" u Springfildu primljen je tek 2022. godine, pola veka posle smrti, ali time je bar na neki način ispravljena nepravda.

BONUS VIDEO: