Navijači Crvene zvezde su celo leto čekali vesti o Filipu Petruševu i na kraju tokom sezone dočekali ppvratak reprezentativca Srbije u redove crveno-belih. Sa druge strane navijači Partizana su u potpuno novom timu crno-belih za ovu sezonu dočekali Arijana Lakića, pleja koji je preko rodne Hrvatske morao da krči svoj put ka Evroligi i vrhunskoj košarci.
Za Arijana i Filipa sada svi znamo, a zapravo smo prvi put čuli za njih 2018. godine kada je U18 selekcija Srbije osvojila zlato na Evropskom prvenstvu. U Nišu smo razgovarali sa selektorom tog tima Aleksandrom Bućanom. Prvo pitanje je bilo više emotivno nego košarkaško - kakav je osećaj kada sada vidi momke koje je selektirao da igraju na najvišem nivou?
"Osećaj je fantastičan, primarni cilj rada trenera mlađih kategorija, što u reprezentativnim programima tako i u klubovima, je razvoj mladih igrača", započeo je svoj intervju za MONDO Aleksandar Bućan.
Srbija protiv modnih trendova - sa tri visoka!
Na tom turniru pre sada već sedam godina nije sve krenulo sjajno. Poraženi su "orlići" od Litvanije 92:87, zatim su u poslednjem meču grupe dobili Crnu Goru na jednu loptu posle produžetka. 97:95. Da li je selektor tada uopšte verovao da njegov tim može da se dočepa zlata?
"Svakako sam verovao da možemo da pobeđujemo do kraja turnira što se i dogodilo. Unapred svesni činjenice delimično nebitnog plasmana grupne faze takmičenja (sve ekipe obezbeđuju plasman u osminu finala) iskoristili smo utakmice u grupi za podizanje takmičarske forme. Takmičarski gledano pobeda u produžetku protiv Crne Gore nije uticala na naš plasman u grupi, svakako bi bili drugi u grupi bez obzira na rezultat te utakmice", istakao je on.
Tada je naš U18 tim naređao dva zlata u dve godine, a to je moglo samo da pojača pritisak na selektora i igrače po pitanju očekivanja. "Pritisak nije postojao, sjajan rezultat pre nas je napravila generacija koju je trenirao Vlada Jovanović. Ne treba zaboraviti da su Filip Petrušev i Marko Pecarski aktivno učestvovali kao mlađi na tom takmičenju i svojim igrama doprineli osvajanju zlatne medalje", prisetio se Bućan.
Posle grupne faze koja je delovala "klimavo", krenula je brutalna dominacija. Na startu nokaut faze razbijena je Ukrajina 121:49, a onda su padali Nemci, Francuzi i domaćini Letonci u meču za zlato. "Gledajući Iz takmičarskog aspekta eliminaciona faza turnira je bila superiorna. Specifičnost kompozicije antropometrijskog talenta ekipe nas je opredelio za način igre sa tri visoka igrača najveći deo minuta na Evropskom prvenstvu. Nosioci igre su bili igrači koji su bili u visinskoj prednosti na svojim pozicijama u odnosu na konkurenciju: Filip Petrušev (210cm) i Marko Pecarski (208cm) su igrali na pozicijama visokih igrača, Dalibor Ilić (204cm) je veliki broj minuta na terenu provodio na poziciji krila, Uroš Trifunović (199cm) igrao na poziciji plejmejkera, Arijan Lakić (198cm), Zoran Paunović (198cm) su igrali na spoljnim pozicijama. Potencijal visokih igrača i njihovu zastupljenost na utakmicama je bilo zahtevno pretočiti u pozitivan rezultat. Turnir smo završili kao lideri i u timskim statističkim parametrima sa prosekom od: 97 poena po utakmici, 25 asistencija, 46 skokova (30+16) i sa procentom šuta iz igre 54% (58% za dva poena i 40% za tri poena). Igrači koje nisam spomenuo su takođe dali značajan doprinos postignutom rezultatu", objasnio je detaljno Bućan svoju taktiku i trenersku filozofiju na ovom turniru.
Arijan se ne gleda kroz statistiku, Filip može do NBA
Bućan je veći deo karijere proveo u radu sa mlađim kategorijama pa i sada radi sa mlađim kategorijama u Košarkaškom savezu Srbije. Osvojio je tri medalje sa našim omladinskim selekcijama, decenije proveo u omladinskoj školi Partizana i on najbolje zna koliko je prelaz iz juniora u seniore težak. Recimo Marko Pecarski koji je na tom prvenstvu bio izuzetno dominantan i postao je MVP još nije dostigao nivo kakav mu se predviđao u seniorskoj košarci.
"Prelazak iz juniorske u seniorsku košarku je ozbiljan stepenik u razvoju igrača koji veoma lako savladaju samo ekstremno talentovani igrači nevezano za nivo seniorskog takmičenja. Neophodan je ozbiljiji pristup klupskih programa usmerenih ka mladim talentovanim igračima tog uzrasta koji treba da bude u sprezi sa sistemom takmičenja. Sistem takmičenja je krvotok za razvoj košarke. Mladi igrači u tom periodu pored svih mnogo puta spomenutih osobina moraju posedovati i adaptibilnost i prilagodljivost… Iskreno lično i dalje verujem da će Marko u narednom periodu tek pokazati svoj potencijal", ubeđen je Bućan.
Bilo je mnogo talenata u toj generaciji gde su pored Lakića i Petruševa igrali Uroš Trifunović, Zoran Paunović, Dalibor Ilić, ali i neki široj javnosti još uvek manje poznati košarkaši. Nekako se stiče utisak da ta generacija tek sada polako isplivava na najveću scenu.
"Arijan je na juniorskom prvenstvu Evrope dao izuzetan doprinos postignutom rezultatu koji nije bio vidljiv kroz statističke parametre. Na samom ulasku u seniorsku košarku zbog povrede dugo je bio u programu oparavka i rehabilitacije pa je sledeće leto bio onemogućen da učestvuje na Svetskom prvenstvu sa svojom generacijom, bio je to veliki i nenadoknadiv hendikep za ekipu.
O Filipu ne treba trošiti reči, kao mlad je pokazivao izuzetan potencijal, kao mlad je otišao u Malagu , pa Konektikat, Florida, Gonzaga, Mega… Napredovao je u svakom programu i smatram da još ima prostora za napredak što ne sumljam da će i ostvariti", ističe selektor tog tima.
A ko je ipak bio najveći potencijal tog tima? Iz tadašnje perspektive mnogo se govorilo o Pecarskom koji je trenutno u Turskoj, Paunoviću koji je sezonu počeo u Nišu, a sada je u Slovačkoj... "Lako je biti general posle bitke, prošlo je pet, šest godina. Filip trenutno ima najbolje prolazno vreme, verovali smo i dok je bio mlad da može da stigne i do NBA lige, na dobrom je putu, verujem da će ostvariti svoje snove. Takođe se nadam se da će i Zoran i Marko u narednom periodu biti još bolji, verujem da mogu još bolje."
To je stari Arijan, Filipa ništa neće pokolebati
Sada se zahuktao Kup Radivoja Koraća i gledamo Arijana Lakića kao bitan šraf u timu Željka Obradovića. Uspeo je da iskoristi šansu koja se ukazala povredama nekih igrača i izbori se za minute koje kvalitetno odrađuje.
"On već pomaže na pravi način svom timu, za njegov učinak postoji samo prvo lice množine. Sada je drugačiji igrač, prirodno je da jeste, napredovao je u svim elementima igre, jednostavno je bolji nego što je bio. Ipak to je Arijan koga dobro poznajemo. Očigledan je bolji motorički status, usavršio se na tehničnom i taktičkom planu, trenira ga najbolji trener u istoriji evropske košarke", kratko je analizao Bućan jednog od svojih pulena.
Što se tiče Filipa Petruševa, da li se očekivalo da stigne do ovoga do čega je stigao? NBA i Evrolige, bronze sa Olimpijskih igara i srebra sa Mundobasketa? "Iskreno jesam, očekivao sam i očekujem da je ovo tek prolazno vreme, biće još bolji. Polivalentan je i to mu pruža kvalitet u odnosu na konkurenciju. On ima svoj cilj i na dobrom je putu da ga ostvari, verujem da hoće.", rekao nam je naš sagovornik.
Darko Miličić? Takvog nije bilo!
Bućan je kao selektor osvojio tri medalje. 2006. godine je sa U16 ekipom uzeo prvu medalju zatim je 2014. vodio U18 tim do postolja, pa je četiri godine kasnije uzeo zlato sa generacijom Lakića i Petruševa. U timu iz 2006. su bili Filip Šepa, Aljša Mitrovič, Bojan Subotić, Dejan Musli, Bane Đekić,a 2014 je radio sa Stefanom Penom, Vanjom Marinkovićem, Stefanom Lazarevićem, Ilijom Đokovićem.. Koja je generacija najtalentovanija?
"Pored spomenutih generacija sa kojima sam kao selektor osvojio medalje na Evropskim prvenstvima mlađih kategorija napomenuo bih da sam vodio u otežanim uslovima selekcije igrača (nekompletne selekcije) i trenažnog procesa (mali broj dana priprema) još nekoliko reprezentativnih ekipa sastavljenih od talentevanih igrača, ništa manje perspektivnih od gore spomenutih, sa kojima nisam uspeo da se popnem na podijum. Davnih godina sam radio i sa generacijom dečaka rođenih 1985. godine, u kontinuitetu nekoliko godina kada nije bio upitan broj dana okupljanja. Radio sam sa njima kao mlad trener, trenerski rastao sa njima do njihovog izlaska na prva zvanična reprezentativna takmičenja. Talenat i perspektivu mladih igrača je teško upoređivati međutim izdvojio bih Darka Miličića kao ubedljivo najtalentovanijeg igrača sa kojim sam radio, njegov talenat u mlađim kategorijama je bio nestvaran."
Sada je kordinator za mlađe kategorije u KSS-u i posle njegove generacije 2018. godine sada smo na tri takmičenja za redom od 2022. do 2024. uzeli medalje sa U18 timom. Pojavili su se Ćurčič, Topić, Bošnjaković, Marković, Kostić, Đulović... Znači, ima nekih novih bisera, imamo čemu da se nadamo i u budućnosti?
"Kuriozitet je da sam kao selektor, trener, osvojio tri medalje, zlatnu na U18, srebrnu na U18 i bronzanu na U16. Poslednje dve godine radim na poziciji stručnog saradnika za praćenje rada i razvoja igrača reprezentativnih selekcija u KSS i takođe smo u tom periodu osvojili zlatnu na U18, srebrnu na U18 i bronzanu medalju na U16. Zasluge za medalje pripadaju mladim igračima, trenerima koji su radili sa igračima, klubovima iz kojih su igrači došli do reprezentacija, organizaciji…Svakako da imamo čemu da se nadamo u budućnosti, radimo na tome", završio je svoj intervju za MONDO Aleksandar Bućan.
(MONDO, NIkola Lalović)
BONUS VIDEO:
