Srbija je bila nadomak da napravi senzaciju na Olimpijskim igrama, vodila je u većem delu meča, ali je na kraju poklekla i izgubila od Amerike. Stef Kari i Kevin Durent rešili su taj meč u samoj završnici, a posle svega toga je Svetislav Pešić još jednom pričao o toj utakmici i svemu što se tamo dešavalo.
Tako je na gostovanju u "Biznis pričama" dobio jedno jednostavno pitanje - da li je Srbija zaista izgubila od Amerike u Parizu? "Istina je, kako da ti kažem... Istina je, ispričaću ti, nemamo mi vremena, gde je organizator ovog događaja, odredio mi sat vremena, kako da kažem sve za sat vremena. Prvi put se desilo u Srbiji da te slave kada ne pobediš, nikada se to u istoriji nije desilo. Žao mi je i dan-danas, sanjam dve stvari, a to je kako igram i onda se probudim i vidim da ne igram više, da sam trener. To jutro mi baš nije leglo, jer su najbolji dani kada sam igrao košarku", počeo je Pešić.
Nastavio je da priča u svom stilu. "Sada, u poslednje vreme sanjam samo tu utakmicu i da smo pobedili. Mogu da kažem, da budem pažljiv da me ne kazne, odmah se sada uključuju ove društvene mreže. Objektivno, zaista mislim da nam je ponestalo snage na kraju, igrali smo fantastičnu utakmicu, kažu da je najbolja utakmica na Olimpijskim igrama ikada, ponosni smo na to."
Zašto je Srbija izgubila?
U toj utakmici sudijska trojka bila je Ademir Zurapović (Bosna i Hercegovina), Hulio Anaja (Panama) i Martin Kozlovskis (Letonija). Selektor "orlova" ističe da su i oni imali uticaj na konačan ishod. "Izgubili smo zato što su se sudije uplašile da Amerikanci ne dobiju, video sam to svojim očima, bio sam tamo. Gledam, vidim. Ne želim da umanjujem iz respekta prema protivniku i treneru, divnoj osobi, da umanjujem pobedu. Čestitali smo kako dolikuje. Objektivno, sudijama koje su tada sudili, moraju baš dobro da se pozamisle. Mislim da oni ne spavaju dobro", jasan je Pešić.
Jedno od pitanja bilo je i kako on reaguje na greške. "Niko nije savršen, treba to da se prihvati. Smanjiti broj grešaka u sportu zavisi od selekcije ljudi, to je najvažniji deo, koliko u procesu zajedničkog rada možeš da pomeriš igrače da budu bolji. Koliko? To nauka nije otkrila do sada. Ako neko kaže da tu postoji uniformisana strategija za cilj, govorim iz ličnog iskustva, da je to praktično nemoguće. Ne možeš na poluvremenu ili tajm-autu da dođeš i da kažeš da smanjimo broj izgubljenih lopti sa 10 na dve, moraš da priznaš da su greške deo procesa. Dobro je ponekad da se postave ciljevi putem brojki. Da se kaže da ne napravimo više od 8 grešaka u prvom poluvremenu i to je vodilja, ne razmišljaš o rezultatu. Kod nas je najopasnije ako uđeš u utakmicu i pitaš se šta će biti ako pobedimo ili izgubimo, to je pritisak koji sebi staviš", zaključio je Pešić.
BONUS VIDEO:
