Srebro na šampionatu sveta u Letoniji u svakom pogledu je timski uspeh juniora Srbije.

Selektor Dejan Mijatović uglavnom se oslanjao na devetoricu igrača, od kojih je svaki imao svoje uspone i padove.

Čak se i sjajni "plej" Aleksandar Cvetković, član idealne petorke SP, pomalo umorio u mečevima za medalje.

Međutim, snaga kolektiva ogledala se u tome što je uvek imao ko da preuzme odgovornost i postigne važan koš, zabeleži skok, odigra dobru odbranu, preseče protivnički napad - Cvetkovićeva izmena Bogić Vujošević, odlični atleta Lambić, kapiten Drenovac, krilni centri Gujaničić, Silađi i Mitrović, Nemanja Bešović kao jedina "petica" u ekipi...

Bogdan Bogdanović je svoje zvezdane trenutke doživeo kada je to bilo najvažnije. Sa 25 poena, uz šut za trojku 4/6, torpedovao je Argentince i odveo "orliće" u finale.

"Sve su to bili koševi iz uigranih napadačkih varijanti. Šansa se uvek ukaže nekom drugom igraču, a pogodilo se da protiv Argentine to budem ja", skromno je konstatovao treći strelac (8,9 poena) i drugi skakač (5,0) Srbije na turniru.

"Orlići" su na SP ispraćeni bez pompe, delom jer ova generacija nije osvajala medalje na takmičenjima juniora i kadeta, ali i zato što su zbog povreda morali da nastupe u nekompletnom sastavu.

Pokazalo se da je najvažnija vera u uspeh onih koji ga i kreiraju na terenu.

"Mi smo još prošle godine videli koliko možemo, kada smo na Evropskom prvenstvu nesrećno izgubili od Litvanije na njenom terenu. Ovog puta smo se nadali medalji i sve vreme smo radili za taj cilj", priča Bogdanović.

"Baš malo ljudi je delilo taj optimizam, možda samo rodbina i najbliži prijatelji nas igrača. Sada, kada smo pokazali ko smo, ubeđen sam da će dogodine biti više vere u naše mogućnosti. Potrudićemo se da na EP igrača do 20 godina osvojimo zlato".

Veliki uspeh uvek donosi rast samopouzdanja i preduslove za još bolje partije. Uostalom, to se najjasnije videlo na primeru Novaka Đokovića, koji je "eksplodirao" po osvajanju Dejvis kupa sa reprezentacijom.

Bogdanović u avgustu puni 19 godina i nema razloga da u Partizanu mt:s ne dobije veću šansu nego u svojoj prvoj sezoni u seniorskoj konkurenciji.

"Medalja sa SP mi mnogo znači i značiće mi. Prošle godine, kada je selektor bio moj sadašnji trener u Partizanu, nismo uspeli da osvojimo ništa i bilo mi je jako krivo zbog toga. Ovog leta sam morao to da ispravim".

"Što se tiče sledeće sezone, normalno je da želim što više da igram. Verujem da sam spreman za ozbiljniju ulogu u ekipi Partizana".

Nastup na Mundobasketu bitan je i zbog sticanja iskustva, jer su se Bogdanović i "orlići" sreli sa različitim stilovima igre.

"Nikoga nije lako pobediti, što pokazuju i rezultati. Hrvati su, recimo, dobili Litvaniju i SAD, a gubili su od timova protiv kojih su bili favoriti. Amerikancima i Litvancima, koji su sjajni fizikalci, nije odgovarao naš stil, koji se malo više bazira na korišćenju glave. Onda imate Egipat - svi bi rekli smešan protivnik, a imaju nisku i brzu ekipu, punu šutera za tri poena. Nije bilo lako odraditi skauting i spremiti se za sve njih".

Na kraju smo pitali Bogdanovića šta njegovoj generaciji nedostaje da bude još bolja, a on odgovorio baš onako, dečački: "Ništa! Mislim da smo perfektni!"

"Stvarno mislim da smo odlični na svim pozicijama. Samo moramo da nastavimo sa radom i siguran sam da će uspesi doći", osmehnuo se talentovani šuter.

(I. Bogunović - MONDO)