Đoan Penjaroja (56) mogao bi uskoro da postane trener Partizana. Žarko Paspalj otvoreno je rekao da se sa njim pregovara i da je jedan od kandidata. U opširnom intervjuu za "Arenu sport" je pričao sa Kristinom Tomić i otkrio neke zanimljive detalje o svom načinu rada. Intervju je napravljen dok je još bio trener Barselone. Pitala ga je za način na koji on bira igrače kada ih dovodi u tim.
"Zavisi od sezone, od toga kada ste došli u klub, da li ima mnogo igrača sa ugovorom ili ne. Dve sezone sam bio u klubu u kom smo neke igrače menjali, ali je struktura tima ostajala ista. Imali su ugovore. Tada je cilj da sa budžetom koji imate pronađete uloge koje će dopuniti ono što već imate u timu. Strategija se zasnivala u skladu sa ekonomskom realnošću. Znali smo koje delove imamo, hteli smo da dodamo druge da bi ekipa funkcionisala. Nekad uspe, nekada ne, ali mora da postoji ravnoteža u timu. Ne možeš da imaš 12 umetnika, ni 12 radnika. Morate da nađete balans. Jasno definisane uloge svakog igrača u timu i što je najteže, treba se pobrinuti da posle priprema, da razvijete pravi timski duh. Cilj je samo to, ne samo kvalitet igrača, već i njihovu ličnost, da stvarno žele da budu deo tima. Kada uspeš da grupa od 13,14 ili 15 igrača funkcioniše kao tim, onda to zna da napravi razliku između prosečne i sjajne sezone", rekao je Penjaroja.
Pojasnio je potom kakva je njegova filozofija i koji savet je dobio kada je bio na početku.
"Nisam imao jednog učitelja, formirao sam se kroz rad sa velikim trenerima, dok sam bio igrač i kroz ono što sam posmatrao kada sam se suočavao sa velikim trenerima. Najbolji savet sam dobio na početku treninga, da budem svoj, onakav kakav sam uvek bio, da se ne menjam zato što sam postao trener i da ne radim ono što drugi smatraju da treba da radim, da sledim svoje ideje. To te uvek vodi na pravi put, da budeš autentičan. Možda neka ideja nije dobra, pogrešiš, ali ako si dosledan sebi igrači to osete i slede trenera. Najvažnije za trenera jeste da ti veruju igrači. Mislim da je to ključno, da veruješ svojim idejama, da ne kopiraš druge, da ne radiš ono što misle navijači, novinari, predsednik kluba, već ono što ti treba da uradiš i to je savet koji bih dao svakom treneru. Treba proučavati naš sport, napredovati, učiti, ako ne učiš, onda ne stagniraš već nazaduješ. Treba se razvijati i držati se svojih ideja. Ne tuđih mišljenja."
"Da sam ti otac, odveo bih te na aerodrom i ispratio"
Jedno od pitanja bilo je o tome zašto više mladih igrača nema veću minutažu u timovima.
"Da, teško je. Postoji nivo kontekst sa univerzitetskom košarkom (NCAA). Teško je. Košarka je sport sazrevanja, da bi igrač bio spreman za takmičenje na najvišem nivou, potrebno je da upozna igru, da stekne fizičku i mentalnu zrelost, da razume suštinu košarke. U našem sportu je to teško sa 18, 19 ili 20 godina, za taj najviši nivo. Čak i za jake domaće lige kao što je u Španiji. Igrači tog uzrasta, osim izuzetaka poput Luke Dončića, Rikija Rubija, Nikole Mirotića, nisu spremni za taj nivo obično. Istina je da bismo mogli više da koristimo mlade igrače, al sada dosta njih odlaze u Ameriku. Mi smo imali situaciju sa Sarom koji je imao važne minute, ali smo znali da će ići na univerzitet, otišao je na Djuk. Teško je nadmetati se sa ponudama koje dolaze iz Amerike, veliki ugovori, veći od nekih koji imaju iskusniji igrači iz Evrolige, uz mogućnost da igraju u NBA ligi."
Kao primer naveo je srpskog igrača Nikolu Kusturicu koji je postao najmlađi debitant u istoriji Barselone.
"Nikola Kusturica ima 16 godina, neverovatan je talenat, ima svetlu budućnost .Zadovoljni smo sa njim, zadovoljan je i on što je u Barseloni. Kada bude spreman da pomogne prvom timu, otići će u Ameriku, na univerzitet. To je moje mišljenje. Evropska košarka ima problem sa tim. U suprotnom moraćemo da čekamo igrače, te koji se ne snađu tamo, da se vrate. Teško je mladom igraču da bude spreman za Evroligu koja je puna iskusnih igrača. Ti mladi igrači teško da su spremni za to."
Svestan je i da sve više igrača odlazi u Ameriku zbog opcija koje ima i da će evropska košarka zbog toga da plati ceh.
"Rekao sam nekim igračima, 'da sam ti otac, ispratio bih te na aerodrom i poslao da stekneš to iskustvo i da dobiješ ugovor kakav u Evropi ne možeš da imaš, jer nije došao red na tebe'. Ne znam dovoljno dobro to kako rade Amerikanci sa mladim igračima tamo, siguran sam da dobro rade. Ali, mislim da ne rade to tako dobro kao u Evropi kada je reč o razvoju talenata. Mislim da u Evropi, to je nešto na čemu Amerikanci malo zavide našem sistemu, da naši igrači imaju veće znanje, veći košarkašku inteligenciju da tako kažem. Američki igrači su fizički snažniji, igraju više jedan na jedan i ne poznaju igru tako duboko kao mi ovde. Dokaz je činjenica da u NBA sve više ima igrača koji su tamo važni, a koji su se razvijali u Evropi. Iako nisu tako fizički dominantni kao oni, ali dominiraju zahvaljujući tehnici i razumevanju igre. Neki će bolje proći u Americi, ali smatram da je obuka i razvoj igrača u Evropi bolji i kompletniji od onoga koje dobiju tamo.
"Svi vole Tviter, Instagram, moraš da se prilagodiš"
Uporedio je Penjaroja i sve što se dešavalo u svetu košarke u prethodnim godinama i koliko je sve to evoluiralo.
"Sve je komplikovanije, to je tačno. Ima mnogo kulturoloških razlika. U timovima je sada obično sedam ili osam igrača različitih nacionalnosti, to je važan faktor, jer su to ljudi koji su rasli i živeli u drugačijim kulturama. Važno je i zbog načina na koji su vaspitani, ali i košarku doživljavaju na drugi način. Tu je i novac, uvek je bio važan u košarci, ali danas smo u momentu u kom su ulaganja u košarku velika. Društvene mreže mnogo su promenile naš sport, sada se traži momentalni efekat, atraktivni potezi, statistika i često se tu pogreši. Lepo je imati dobru statistiku, poene, skokove, neki sjajan potez i da se pojavljuješ na televiziji, ali to ne znači biti dobar igrač. Tačno je da danas mnogo znači kada se pojaviš na Tviteru, Instagramu, agenti rate to, koriste sve to. Svet se menja i moraš da se prilagodiš. Nije ni bolje ni gore, samo je drugačije."
Napravio je i interesantno poređenje kada su plejmejkeri u pitanju i koliko se košarka razvila na neki potpuno drugačiji način.
"Mislim da su današnji igrači mnogo bolji nego u vreme kada sam ja igrao, fizički su snažniji, kvalitetniji, verovatno i tehnički bolji. Sada je na nama trenerima da radimo više na tome da se postigne timski kvalitet, da povežemo grupu igrača da funkcionišu kao tim. Igra se više, ima više napada, plejmejkerima se daje manji značaj nego ranije što je bilo. Klasični plejmejkeri su nestali, više ne postoje pozicije kao nekada, pet pozicija na terenu i to. Tu su dribleri i visoki igrači i to je otprilike to. Moraš da se prilagodiš, košarka danas je sjajna, ličnosti se menjaju. Mladi danas odrastaju sa drugačiji interesovanjima, biznis se promenio takođe. Košarka ima tu sreću i zato mislim da je divan sport, jer se neprestano razvija, možda više nego bilo koji sport. Uvek ima novih detalja, pravila, promena filozofije, igrači evoluiraju, to je najlepša stvar u sportu koji imamo. Mi treneri starimo, ali moramo da se prilagodimo tim promenama ili ćemo postati zastareli i onda treba da ustupimo mesto drugim trenerima."
"NBA ne može da zameni Evroligu"
Dosta se priča o dolasku NBA lige u Evropu i formiranju novog takmičenja sa FIBA.
"Nemamo dovoljno informacija o svemu tome. Imamo dobar proizvod ovde, ako treba da se unapredi, treba to uraditi. Mislim da NBA liga ne može da zameni Evroligu takvu kakva je, sjajno je takmičenje. Po mom mišljenju više odgovara mentalitetu evropskih navijača."
Imao je samo reči hvale na račun elitnog takmičenja.
"Evroliga je fantastično takmičenje, svaka godina je teža, a najteže je za trenera što skoro da nemamo treninge. Teško je postići da tvoj tim iga onako kako bi voleo, jer ima malo prostora za treninge. To je veliki izazov za nas trenere koji smo u Evroligi. Uz mali broj treninga moraš da se takmičiš na vrhunskom nivou. Za mene je Evroliga najbolje takmičenje koje postoji", zaključio je Penjaroja.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
