Nekadašnji košarkaš Partizana Uroš Tripković podsetio se saradnje sa legendarnim trenerom Duškom Vujoševićem. Pod njegovom palicom su stasali mnogi veliki igrači, a 39-godišnji Čačanin mu je i te kako zahvalan na svim životnim lekcijama.
Odmah je Vujošević primetio veliki potencijal kod tada perspektivnog beka i maksimalno mu se posvetio. Dolazili su zajedno na treninge i šutirali dok ne pogodi...
"Otkako sam počeo da treniram, Dule je mene tu uzeo pod svoje i gurao me, i trenirao sa mnom. Nije on trener koji zada zadatak i ode. On, bre, dođe ujutro u sedam sati sa mnom na teren, bude sve vreme, dok ja ne ubacim, priča sa mnom oko raznoraznih stvari, ne samo o košarci", podsetio se Tripković u podkastu "X&O's Chat podkastu".
"On me uzeo pod svoje i dao mi je svoje vreme, pažnju… Na svoj način je gledao da od mene napravi najboljeg igrača mogućeg. Dule je uticao na to, da tu nema emocija, kakvi da poletiš. Da li dao tri trojke ili promašio tri, faca mora da bude ista. On je to tražio da se emocije ne pokazuju", seća se nekadašnji košarkaš crno-belih.
Knjige i odlazak u pozorište su u to vreme bili obaveza uz mukotrpne treninge, a mnogi su tek kasnije shvatili koliku uslugu im je Vujošević učinio.
"Svašta i knjige i pozorišta. To je bio način da pokaže da mu je stalo i da te odvede na pravi put i da gradi karakter kroz to. Apsolutno nemam ništa da mu zamerim u tom smislu. Dao je svoj maksimum. S druge strane, ja nisam u tom nekom periodu, posle moje 19. godine… Pritisak me taj poremetio, očekivanja i svi ti treninzi. Ja sam se malo tu pogubio."
Pritisak i očekivanja
Tripković je sa 16 godina stigao u Partizan iz Borca, i tu se zadržao sedam godina. Košarkaški put ga je odveo u Španiju gde je igrao za Huventud, Unikahu, Valjdolid, a potom je nosio dres Fenerbahčea i Kremone. Ipak, nije u potpunosti zadovoljan svojom karijerom. Patike o klin je okačio sa samo 27 godina...
"Kad pogledaš šta je samopouzdanje i taj osećaj, bukvalno se dešavalo da izgubim samopouzdanje. Ne mogu da ti objasnim. Šutiram trojku, da je kao obruč kao čaša, da nema šanse da uđe. Prolazio sam kroz te neke turbulentne faze sam sa sobom, a šuter mora da šutira isto bilo da je promašio pet zaredom ili pogodio, on mora isto…"
Žali što nije imao dugotrajniju karijeru i to je ono za čim i dan danas žali...
"I rano sam završio. Na kraju, očekivanja drugih su mi nebitna. Ono što mene peče i što će verovatno uvek da me peče, ono što sam ja očekivao od sebe nisam ispunio. To mi je ono što mi je iznutra ostalo, moram da naučim to da ‘hendlam'…, rekao je Uroš Tripković.
BONUS VIDEO:
