Reprezentacija Srbije do 23 godine napravila je veliki uspeh - postala je vicešampion sveta. Zasluge idu igračima, mladim talentovanim i budućim zvezdama, ali podjednako i selektoru Stevanu Mijoviću koji već godinama gradu mentalitet pobednika u ovom timu.
Početak turnira za Orliće nije bio sjajan - evropski šampioni udarili su glavom o zid, pošto je Australija bio mnogo bolji tim. Ipak, videlo se da tu ima mnogo prostora za napredak, ali vremena je bilo malo. Baš to pokazalo je kakav karakter postoji u timu Stevana Mijovića. "Oni su bili razočarani, uplašeni, onako, počeli su i da sumnjaju u neke stvari. Iskreno, ja takođe. Ne mogu da ne pomenem stručni štab. Moj asistent Mihajlo Šušić, eto, čovek koji je uz mene otkad sam bio igrač i negde ga gledam kao oca. On je uz mene stalno.
Dejan Đokić takođe, koji prati ovu generaciju otkad imaju 12 godina, i Nikola Nešić, moj asistent dugo godina u klubu. Ti ljudi su mene dizali u tim trenucima. Moram isto da se zahvalim i selektoru Dušanu Alimpijeviću koji mi je u tom trenutku isto poslao poruku i rekao: 'Nemoj da sumnjaš u sebe, u svoj rad, u vaš kvalitet i kvalitet igrača. Ne dozvoljavaj ni njima da sumnjaju u to. To je samo prva utakmica, iskoristite to za dalje.' Nakon tog razgovora, cele noći razmišljanja, sutradan smo napravili analizu utakmice, obavili razgovore sa igračima i pogledali video-snimke i videli greške koje smo pravili. Nema puno vremena, to je suština tih prvenstava. Poraz, pobeda, nema puno vremena, ide sledeća utakmica. Tako da, nismo ćutali, nismo se mnogo razočarali, već smo napravili sastanke, odlučili da reagujemo, i uspeli u tome", započeo je priču za Mocart sport.
Ipak, stvari su znatno bolje funkcionisale u nastavku takmičenja. Iako imaju 17 godina profesionalizam je na najvišem mogućem nivou. "Oni su svi negde već zašli u seniorsku košarku, što je jako bitna stvar, i drago mi je zbog toga. Svi imaju svoje puteve, mislim da su svi napravili dobre poteze u karijeri sa izborom klubova. Kod njih nema dileme, oni žive košarku.
Na primer, Nikola Kusturica, mi završimo utakmicu protiv Litvanije, meni stiže poruka u roku od pola sata: 'Kouč, ko su mi mečapovi sutra za Tursku, koga ću da čuvam sutra?', Ognjen Simjanovski, recimo, postavili smo neke dve-tri kretnje u toku pripremnog perioda, on prilazi: 'Kouč, pa da nije ovo slično, pa šta ako mi...?' I sad ja na taj način vidim da oni razmišljaju, da oni razgovaraju o tome međusobno. Mislim da nema zime za njih, i ovo će im samo dati još veći vetar u leđa da nastave dalje i verujem da će svi oni igrati košarku na nekom ozbiljnom nivou".
Na kraju, ono čime su mladi košarkaši osvojili Srbiju je iskrenost, istrajnost, borbenost, požrtvovanost. Već na terenu moglo se videti da Nikola Kusturica i Matija Lukić imaju onaj "bezobrazluk" koji je neophodan da bi tim stigao do pobede, da Ognjen Simjanovski drži konce u rukama kad god ima posed lopte i najvažnije - da je Petar Bjelica kapiten kakav je timu neophodan. U momentima kad se meč protiv Litvanije lomio, košarkaš Mege prvi je prekinuo seriju rivala, a onda je sve ostalo istorija.
"To je emocija o kojoj ja pričam i koliko je nama svima stalo. Sjajna slika, za da se urami. Imam poseban odnos sa Nikolom, imamo neko međusobno poverenje, on veruje meni, mom sistemu rada, igra dobro kod mene, ja verujem njemu, jer stvarno je u dve godine bio lider ovog tima, i na terenu i van njega, tako da ta slika je samo kruna ovih naših rezultata. Opet, ne mogu da izuzmem i ostale igrače koji su prihvatili Nikolu kao lidera, koji je sam to zaslužio i vratio. Oni su se podredili tome, verovali njemu, on je verovao njima, i svako je negde dao neki svoj doprinos na neki svoj način.
Matija Lukić i Nikola su se iznedrili kao igrači koji su, ajde da kažemo, nosili celo prvenstvo, ali u tom četvrtfinalu džokeri su bili Stepanović i Veselinović, kao i Pepe Bjelica, verujte mi, koji u ove dve godine drži sve. Drži ih pod kontrolom na sve moguće načine, nenametljiv je, razigrava, uvek se pojavi gde treba. Luka Pavlović, kad uđe, taj koga on uzme, taj ne može da prođe. Luka Galić, koji je odigrao sjajan turnir, onako iz prikrajka, uradio je 300 malih stvari. Luka Miladinović, koji je napravio ozbiljan napredak u odnosu na prošlu godinu, pa Šaponjić, koji nije imao neku ulogu, ali to je ta energija koja im daje snagu. Nikola Đurović, koji je ozbiljna perspektiva srpske košarke, ovo je njemu prvo prvenstvo. Ognjen Simjanovski, moja produžena ruka na terenu, jedan zreo momak, plejmejker, koji se stvarno ponaša kao pravi plej seniorskog ranga. Lazar Miličić, koji je vojnik, šta god da mu se kaže, on to ispoštuje", zaključio je Stevan Mijović.
Bonus video:
· Reaguj