- Radivoj Korać, legenda iz Sombora, ostavio je ogroman trag u košarci: više od 35.000 poena i sedam uzastopnih titula najboljeg strelca prvenstva Jugoslavije.
- U dresu OKK Beograda osvojio je četiri titule prvaka, a pamti se i njegov rekord od 99 poena protiv Alvika 1965. godine.
- Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 157 utakmica i osvojio više medalja, a život mu je prekinut u saobraćajnoj nesreći 1969.
Kažu jedan jedini, neponovljivi - Radivoj Korać. Da je živ, danas bi napunio 88 godina, ali ga je strašna tragedija odvela prerano, još u 31. godini. Sombor je pre Nikole Jokića iznedrio još jednu legendu, Korać je rođen 5. novembra 1938, a preminuo je 2. juna 1969, ali je za 30 godina ostavio veliki, neizbrisiv trag u svetu košarke.
Košarkaška legenda Radivoj Korać ostavio je iza sebe brojke koje i danas deluju neverovatno. Tokom karijere odigrao je oko 1.000 zvaničnih utakmica za klubove u Jugoslaviji, Belgiji i Italiji, a procenjuje se da je postigao više od 35.000 poena. Čak sedam puta uzastopno završavao je sezonu kao najbolji strelac jugoslovenskog prvenstva, što niko pre ni posle njega nije uspeo da ponovi u košarci na ovim prostorima.
Koliko je Korać bio "veliki" govori i činjenica da je ćošak na uglu Knez Mihailove i Obilićevog venca dobio ime baš po njemu, kao i da je to bilo simbolično mesto na kome se nalazio sa prijateljima i poznanicima. Neko bi rekao da je to nekarakteristično za sportiste, ali Korać je bio košarkaš koji je duboko poštovao književnost, pozorište, slikarstvo, divio se Crnjanskom, Lubardi, Konjoviću, Andriću... Činjenica da je bio prvi koji je Beogradu otkrio Bitlse samo dodatno govori o njegovoj svestranosti. Ujedno, studirao je na Elektrotehničkom fakultetu, nije ga završio, ali je bio apsolvent jedne od najtežih škola u regionu.
Sve je počelo u Beogradu...
Njegova priča počela je u Beogradu, gde je sa 16 godina zaigrao za BSK, klub koji je kasnije postao OKK Beograd. Trener mu je bio Borislav Stanković, a njegov pomoćnik Dragan Glišić Gliša primetio je da je mladi Korać u početku bio povučen i stidljiv. Međutim, čim bi dobio loptu, pokazivao je sasvim drugo lice. Šutirao je iz gotovo svih pozicija i brzo je postalo jasno da poseduje izuzetan košarkaški talenat. Trebalo je samo da nauči pravilno da vodi loptu - osećaj za šut već je imao.
U dresu OKK Beograda osvojio je četiri titule prvaka Jugoslavije, 1958, 1960, 1963. i 1964. Za 10 sezona u beogradskom klubu odigrao je 169 utakmica i postigao čak 5.773 poena, što je u proseku iznosilo 34 poena po meču.
Jedna od najneverovatnijih partija u istoriji evropske košarke dogodila se 14. januara 1965. Na utakmici Kupa šampiona protiv švedskog Alvika, odigranoj u Hali 3 Beogradskog sajma, Korać je ubacio čak 99 poena. Nedostajao mu je samo jedan koš da dostigne čuveni učinak Vila Čemberlena, koji je na jednoj NBA utakmici postigao 100 poena. OKK Beograd je slavio rezultatom 155:57, a Korać je u dva susreta protiv švedskog predstavnika ukupno postigao 170 poena.
Po ovome ga baš svi pamte!
Posebnu pažnju privlačio je i njegov neobičan način izvođenja slobodnih bacanja. Umesto uobičajenog pokreta, loptu je držao nisko, malo iznad kolena, taman onoliko koliko je mogao da protegne ruke, a zatim je izbacivao obema rukama, pokretom odozdo. Koliko je bio siguran sa linije slobodnih bacanja pokazao je i u jednoj televizijskoj emisiji. Gostujući u popularnom šou-programu, dobio je pitanje koliko puta može da pogodi iz 100 pokušaja. Odgovorio je da veruje da može da ubaci između 70 i 80 lopti. Kada se pomerila zavesa i iza nje se pojavio koš, prihvatio je izazov i pogodio svih 100 puta.
Posle velikih uspeha u Jugoslaviji, Korać je karijeru nastavio u inostranstvu. U sezoni 1967/68 nastupao je za belgijski Standard iz Liježa i bio njegov najbolji strelac u godini u kojoj je klub osvojio prvenstvo Belgije. Potom je otišao u Italiju, gde je obukao dres Petrarke iz Padove. Ni tamo nije bilo promene u njegovom prepoznatljivom ritmu - sa 592 poena na 22 utakmice završio je sezonu kao najbolji strelac italijanskog prvenstva.
U najjačem jugoslovenskom takmičenju debitovao je već sa 19 godina, a ono što je usledilo ostalo je jedinstveno dostignuće: sedam uzastopnih sezona bio je prvi strelac prvenstva. Kada se tome dodaju hiljade utakmica i više od 35.000 poena, jasno je zašto Radivoj Korać zauzima posebno mesto u istoriji košarke.
Period u reprezentaciji
Radivoj Korać je dres reprezentacije Jugoslavije obukao 1958. i bio je stalan član nacionalnog tima - odigrao je četiri Evropska prvenstva, a čak na tri je bio prvi strelac (u Beogradu je 1961. postigao 216, u Vroclavu 1963. 239, a u Moskvi 1965. 195). Nizale su se i medalje, dva srebra 1961. i 1965, a na svetskoj smotri je bio drugi 1963. i 1967, kao i na Olimpijskim igrama 1968. Kad su bronzane medalje u pitanju, osvojio je jednu na kontinentalnom takmičenju 1963.
Zabeležen je broj od 157 utakmica za nacionalni tim, postigao je neverovatnih 3.153 poena. Prosek koji je imao govori jasno da je reč o legendi, beležio je 20,1 poen po meču, što je bilo daleko iznad proseka za tadašnji period.
Kako je preminuo Radivoj Korać?
Korać je imao 30 godina kad se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Život košarkaške legende prekinut je 2. juna 1969. kad je nastradao u saobraćajnoj nesreći dok se vraćao za Beograd posle obaveza u reprezentaciji. Dan ranije su se u Sarajevu sastali Jugoslavija i Bosna i Hercegovina, Korać je povratak u Beograd odložio zbog obećanog intervjua novinaru "Oslobođenja".
Vrlo brzo po završetku razgovora uputio se ka Beogradu, a kako svedoče priče iz tog perioda, jurio je ka prestonici kako bi gledao predstavu "Kosa" u Ateljeu 212. Međutim, u selu Kamenica, udaljenom svega 12 kilometara od Sarajeva, popularni Žućko je stradao u saobraćajnoj nesreći, dok je preticao vozilo.
Kako je došlo do saobraćajne nesreće?
Košarkaška legenda je bila u svom "folksvagen 1600" autu koji je dobio na poklon od predsednika Standarda. Na putu je pokušao da pretekne "fiat 1300" koji je išao iz pravca Sarajeva. U suprotnom smeru se pojavio autobus, a Korać, koji je išao brzinom od 100 kilometara na čas, nije mogao da izbegne incident - udario je desnim krajem u auto marke "fiat", a zbog siline udarca okrenuo se na levu stranu, kad je na njega naleteo autobus. Njegov auto završio je u potoku, smrskan, a Korać je ispao iz vozila.
Odmah iza njega naišlo je vozilo u kojem su bili selektor Ranko Žeravica i njegova supruga Zaga. Brzo su reagovali i košarkaša uveli u auto kako bi ga odvezli do prve bolnice, ali jednostavno nije bilo spasa.
Žeravica se kasnije prisetio strašnog scenarija koji mu se odvijao pred očima: "Zaga mu je rukama vraćala organe u stomak. Gledao sam kako Žućko umire na njenim rukama. Tugu koju sam osetio tog 2. juna 1969. godine nikad nisam uspeo da potisnem iz duše".
Ispraćaj kakav samo legenda zaslužuje
Poslednji ispraćaj Radivoja Koraća bio je događaj koji je duboko potresao Sarajevo i čitavu tadašnju Jugoslaviju. Na dan sahrane, 3. juna, oko dva kilometra duga povorka pratila je kovčeg legendarnog košarkaša. Od njega se prvi oprostio brat Bogdan Korać, hodajući neposredno iza kovčega.
Tužna kolona prošla je i pored mesta na kojem je Korać izgubio život, gde su okupljeni zastali i ostavili cveće u znak sećanja na velikog sportistu. Njegovi posmrtni ostaci potom su preneti u Beograd, gde je sahranjen uz najviše počasti, u Aleji velikana na Novom groblju.
Posebnu simboliku imao je i sam čin ispraćaja. Po želji tadašnjeg predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita, kovčeg nije bio prekriven državnom, već olimpijskom zastavom, čime je odato priznanje njegovom sportskom značaju. Ujedno, Korać je prvi sportista sahranjen u Aleji.
Bonsu video:
