Berlin - Zid, Čekpoint Čarli, Ničija zemlja FOTO
MONDO/Mladen Šolak 

/Od reportera MONDA iz Berlina/

Više od 28 godina, sve do 1989, Berlinski zid razdvajao je dve Nemačke, dva sistema i dva sveta. Više od 25 godina, od 1989, taj deo Gvozdene zavese privlači podjednako veliku pažnju, iako odavno nema punktova, kula, bezbednjaka ili kerova čuvara.

Turisti iz Azije, Amerike i Evrope strpljivo poziraju kraj svakog grafita iscrtanog na najdužem i najbolje sačuvanom delu zida, dugačkom 1.300 metara, smeštenom u Fridrihšajnu - delu grada u kojem je i hala Mercedes Benz Arena, dom Eurobasketa 2015.

Neprestani redovi za slikanje, molbe za fotografisanje na različitim jezicima, selfi štapovi... Berlinski zid ogromna je turistička atrakcija. Naravno, smišljeno i napravljena.

Čuveni čekpoint "Čarli" naknadno je postavljen kao maketa starog i izgrađen na mestu nekadašnjeg prelaza između dve države, nekadašnjeg simbola Hladnog rata.

U prodavnicama suvenira, izgrađenoj u sklopu zida, možete u pasošu dobiti štambilj da ste prešli iz jedne u drugu Nemačku ili kupiti zastavu DDR-a ili minijaturne modele trabanta...

Naravno - ili komad Berlinskog zida.

MONDO/Mladen Šolak Berlin je omiljeni grad velikog broja mladih ljudi širom Evrope i sveta. U prestonicu Nemačke ne dolaze samo zbog provoda, iako je to čest povod, već i da studiraju, rade, žive. Naš reporter prošetao se ulicama nekad podeljenog grada...


Na ovom mestu, u Fridrihšajnu, granica dve Nemačke bila je reka Špreja, a ne zid. Prostor između zida i i suprotne obale bila je "ničija zemlja", koja je bila dostupna isključivo graničarima Istočne Nemačke.

Ujedno, to je bilo i jako, jako opasno mesto za izbeglice i svakoga ko bi poželeo da se preseli na zapadni deo.

Zid na slikama nije ni pomeran, ni rušen, ni ponovo postavljan. Na fotografijama u galeriji vidi se kako je izgledao i tokom podele države, na istom, autentičnom mestu. Grafiti i murali uglavnom su napravljeni između januara i septembra 1990.

U prodavnici se mogu kupiti i komadići zida. Cena - pet evra.