Prisustvo Dejana Matića na utakmici Crvena zvezda mts - Panatinaikos, sa šalom oko vrata, iznenadilo je mnoge.

Slika od rođenja slepog pevača u parteru i njegovog navijanja za crveno-bele bila je jedna od najupečatljivijih te večeri, u kojoj je "Pionir" bio krcat.

U intervjuu za portal "Vice", pevač, rođeni brat takođe pevača Saše Matića, rekao je da od malena ide na utakmice.

"Ja sam veliki Zvezdaš od najranijih dana. Išao sam i na fudbal i na košarku. Sada idem kad mi obaveze dozvole. Čuo sam da je ta moja slika sa utakmice čak komentarisana kao neki moj marketing, a ja sam i pre ove utakmice gledao Zvezdu u Evroligi, samo me, prosto, ljudi nisu slikali. Ja idem samo zato što volim Zvezdu, nema to veze sa mojom promocijom. Obično idem u parter, mada je u poslednje vreme svaka karta dobrodošla, pošto je stvarno teško doći do karata", izjavio je on.

Na pitanje kako doživi taj događaj, Matić kaže da mu nije lako da sve to prepriča.

"Teško je to rečima opisati. Ja, prosto, od detinjstva navijam za Zvezdu. Odrastao sam uz radio emisiju 'Vreme sporta i razonode' i u kući se znalo da uvek završavam sav domaći do početka tih prenosa utakmica na radiju. Majka i ja smo zajedno slušali, dok otac i burazer nemaju interesovanja za sport".

Kako mu zvuči utakmica? Može li na osnovu reakcije publike da prati meč?

"Kako da ne. Sve što se dešava na terenu se, zapravo, može čuti kroz zvuk sa tribina. Verujem da se videla moja zabrinutost i na toj slici iz Pionira. Ja se uživim u utakmicu, živim sa publikom i osećam sve što se dešava".

Upitan da li peva i navijačke pesme, pošto mu je pevanje posao, Matić odgovara:

"Baš su mi drugari sa kojima sa bio na utakmici rekli da su mislili da ću čuvati grlo za nastup ovog vikenda, hahaha, a ja otpevam sve sa navijačima. Potpuno se opustim na tribini i to je meni, kao i drugim ljudima, dobar ventil od svakodnevnih stvari, jer sam sa ljudima koje volim, sa kojima idem u halu. U svakom slučaju, i za dobro pevanje je potreban trening, pa eto prilike. Navijačke pesme i to horsko pevanje me drže u treningu".

Da li sve ovo govori u prilog tome da su životi slepih i slabovidih ljudi, kao i uostalom drugih ljudi sa nekom vrstom hendikepa, prilično nevidljivi za širu javnost?

"Ja sam se od malena družio sa ljudima koji nemaju ovu vrstu hendikepa, pa i nisam navikao na neku diskriminaciju. Ljudi iz mog okruženja često kažu da nekad zaborave da sam slep, jer ja potpuno normalno funkcionišem. Nemam te komplekse. Ne čudi mene reakcija javnosti, ali nismo ni mi svi isti. Ja mogu da zahvalim roditeljima što sam danas gde jesam, što su me odgajali da ovako živim, punim plućima", dodao je Matić u intervjuu za "Vice".

S obzirom na to da živi u Beču, Matiću nije jednostavno da uklopi dolazak u Beograd sa dolaskom na Zvezdinu utakmicu. Ipak, trudi se da nađe način da što pre ponovo bude u hali "Aleksandar Nikolić", na novom evroligaškom meču crveno-belih.