/Piše: Pavle Knežević, mondo.rs/
Svi redovni posetioci utakmica košarkaškog kluba Partizan dobro poznaju glas zvaničnog spikera, koji već punih 15 godina prati mečeve tima koji najavljuje kao "naš šampion". Crno-beli su mu se u nedelju odužili tako što su mu poklonili dres sa brojem 15, potpisima svih igrača i odštampanim nadimkom - "Čarli".
Iako Čarlijev glas poznaju svi koji gledaju mečeve crno-belih, mnogi ne znaju koliko je njegova priča zanimljiva i sa kojom požrtvovanošću on radi svoj posao. A pogotovo je mali broj onih koji znaju da je Čarli otpevao jedan od popularnijih "sentiša" devedesetih godina, ali o tom potom.
Čarli se inače zove Nebojša Bogojević, iako ga tako ne zove baš niko, osim možda članova porodice. Za ovih 15 godina nije propustio nijedan jedini meč Partizana kod kuće, pa čak i kada je u halu dolazio bukvalno sa operacionog stola.
A kako je sve počelo?
"Tadašnja portparolka Partizana Tanja Mrkić me pozvala i pitala da li bih ja to radio. Ja sam radijski novinar i tada sam bio na Radio Rodi i, kao veliki grobar, oberučke sam prihvatio ponudu. Nisam čak ni znao da se to plaća, samo sam hteo da gledam utakmice sa najboljeg mesta, a to je zapisnički sto. Samo sam je pitao šta Dule (Duško Vujošević) kaže na to, a kad je on rekao da je za, nije bilo dileme", priča Čarli za MONDO.
Za ovih 15 godina bukvalno nije propustio nijednu utakmicu Partizana kod kuće, pa čak ni kada je 2010. imao perforaciju slepog creva i morao na hitnu operaciju.
"Igrali smo plej-of protiv Makabija, ja sam potpisao otpusnu listu na svoju odgovornost i izašao iz bolnice. Kada sam se pojavio u hali, Dule me je pitao da li sam normalan i hteo je da me ’otera’ nazad u bolnicu. Tada sam ga pitao da li se seća slične situacije od par godina pre toga, kada je on imao isti slučaj, kada je pravo sa operacije slepog creva vodio plej-of utakmicu. Kad je rekao da se seća, ja sam rekao ’onda, molim te, nemoj ništa da mi pričaš’. To je ta velika ljubav prema Partizanu. Nikada sebi ne bih mogao da oprostim da sam to propustio“, priča Čarli.
Čarli je "stara škola". Košarku gleda od sedamdesetih godina prošlog veka i to je njegov omiljeni sport. Nažalost, u 21. veku se rivalstvo dva naša najveća kluba pretvorilo u praktično otvorenu mržnju, pa se često "podrazumeva" da ako voliš jedan klub, mrziš drugi.
Da li Čarli mrzi Zvezdu?
"Ne, svašta. Zašto bih mrzeo Zvezdu? Nemam nijedan jedini razlog. Gledam ja Zvezdine utakmice u Evroligi, ja volim košarku, to je moja prva ljubav. Kao dete sam provodio sate i dane igrajući košarku. Imali smo tada malu ekipu jer su svi igrali fudbal, osim nas nekoliko fanatika. Zvezdu, dakle, poštujem, ali Partizan mnogo volim“, kaže Čarli.
Neki mlađi ljubitelji košarke, pa i novinari se pitaju zašto stalno najavljuje Partizan rečima "naš šampion", kad ekipa zvanično nije šampion već pet i po godina?
"Nema to veze sa realnošću, niti sa tabelom. Partizan će za mene uvek biti najbolji, uvek biti šampion. Makar igrali u beton ligi, uvek će za mene biti šampion!", u dahu odgovara Čarli.
Neizostavno pitanje, pre nego što pređemo na ono što mnoge verovatno više kopka, jeste - ko su omiljeni igrači i treneri iz istorije Partizana čoveku koji se seća bukvalno svakog trofeja crno-belih?
"Jao, ima ih baš mnogo. Sve volim, sve cenim, sa svima sam dobar, teško mi je da izdvajam. Ali, ako bih morao, ovako ljudski, ne samo košarkaški, posebno su mi dragi Novica (Veličković), Saša (Pavlović) i Bogdan (Bogdanović). Dule mi je, naravno, kao i većini grobara, sve i svja", završava Čarli priču za MONDO.
E, sad, što se tiče druge karijere, njegova velika ljubav je i muzika, posebno rokenrol. Čarli u neformalnom razgovoru priča o svim velikim koncertima koji su se održavali u Beogradu i na kojima je prisustvovao, još od čuvene Hajdučke česme pa do danas.
Bavio se malo i pevanjem, pevao je prateće vokale na dve pesme jednog albuma Nevernih beba, ali je ipak ušao u muzičku (kako izgleda) besmrtnost domaćeg popa otpevavši jedan od najčuvenijih "one hit wondera" devedesetih, pesme koja je preživela i do danas.
U pitanju je numera "Ljubav traje dugo" sastava Fen-X. Ona je bila ograničeni hit, dok se svojevremeno u nju nije "zaljubila" Ruška Jakić i stavila je za špicu svoje emisije "Ljubav i moda". Ova balada je posle toga postala ogroman hit i neizostavni deo repertoara svih "nostalgija kompilacija", ali i kafića sa mirnom živom muzikom.
U većini gradova Srbije kada prođete pored nekog mesta sa malim sastavom, gitarom ili sintisajzerom, u jednom trenutku će se neminovno čuti: "Ljubav traje duugo, biće uvek blizu naas…".
Poslušajte kako je to otpevao Nebojša Bogojević, pa ćete verovatno "drugim ušima" slušati Čarlija kako sledeći put najavljuje Partizan.