Ako postoji jedan dokumentarac koji bi trebalo da odgledate tokom ove pandemije, neka to bude "The Scheme".
Deadspin nije više toliko dobar sajt, od kada ga je kupio jak vlasnik i zabranio novinarima da pišu o politici, ali je i dalje jedan od boljih u SAD. Odlučio sam da poslušam savet i promenim plan koji sam imao za serijal "Mondo prikazuje".
Bila je to jedna od boljih odluka ove nedelje.
Zapravo, nisam siguran da ću ovim tekstom uspeti u dovoljnoj meri da dokažem koliko sam bio u pravu. Zato, pre nego što pročitate ovo do kraja i prihvatite "spojler", imam nešto da vam kažem: Pročitaj ponovo prvu rečenicu.
Dokumentarac HBO produkcije bez jedne igrane scene, ali sa gomilom dokaznog materijala i autentičnih prisluškivanih telefonskih razgovora, imao je premijeru u utorak, 31. marta. Pre tri dana.
Režirao ga je Pet Kondelis, a za glavnog glumca ste možda čuli ukoliko ste u periodu od 2017. do danas pratili najveći skandal koji je pogodio finansijski najmoćniju neprofitabilnu organizaciju u SAD - NCAA.
Reč je o Kristijanu Dokinsu.
MONDO PRIKAZUJE: I HATE CHRISTIAN LAETTNER (SUBOTA UVEČE)
U perfektno odigranim sporednim ulogama istakli su se treneri univerzitetskih timova, poput Rika Pitina, Vila Vajlda i Šona Milera, važnu rolu odigrao je Milerov pomoćnik na Arizoni, Buk Ričardson, briljantni su bili i FBI, Nike, adidas, Under Armour, Las Vegas, jahta, malo rasizma, mnogo novca, reporterka The Wall Street Journal magazina, agenti Endi Miler, Marti Blejzer, NBA zvezde Deandre Ejton, Elfrid Pejton, Rodni Hud, ali će ozbiljan kandidat za "Oskara" verovatno biti izvesni Džef D'Anđelo, kog niste i nećete videti.
Reč je o tajnom agentu angažovanom da pred lice pravde dovede sve korumpirane, a mnogo ih je, u savršenom sistemu. Međutim, i tajni agent je čovek od krvi i mesa, pa će tako Džefova odluka da prihvati Kristijanov poziv da mu se pridruži u Las Vegasu na letnjoj NBA ligi te 2017. godine, zapravo, odrediti sudbinu i Pitina i Vajlda i Milera i svih gore nabrojanih...
OK, sada ću pokušati da obrazložim.
Američki sistem sporta je nadmoćan u odnosu na ostatak planete. Zatvorene profi lige. Nema ispadanja. Nema transfera, samo trejdovi. Sav novac ide igračima (dobro, ne baš samo njima…). Studentski sport je podignut na nivo profesionalnog. Talentovan si, studiraš, plaćeno ti je sve, tvoje je samo da treniraš i boriš se za veliku stvar - prvi profi ugovor.
Daješ intervjue, svi te znaju, zvezda si na nacionalnoj televiziji, skauti se zbog tebe okupljaju na tribinama, igraš utakmice istorijske važnosti pred prosečno više navijača nego u NBA, NFL, MLB, NHL, MLB…
Zapravo, zaista studiraš ono što ćeš jednog dana raditi. Ako se baviš košarkom, kada dođeš - pardon, AKO dođeš - u NBA, imaćeš i teoretsko i praktično znanje o tome kako sistem funkcioniše.
Jedino što nećeš imati pravo je da potpisuješ ugovore. Moraš da igraš samo zato što voliš. I da učiš.
Deluje savršeno.
Osim što nije.
Kristijan je na vreme shvatio da neće biti pik prve runde drafta, verovatno je prerano pročitao "Sole Influence", ali je svakako prerano ostao bez mlađeg brata Dorijana koji je sa 14 godina bio najbolji igrač srednjoškolskog tima koji je trenirao njihov otac. Lu je tog dana bio na venčanju i utakmicu je vodio njegov asistent.
"Okrenuo se prema meni i rekao: 'Brate, osećam se jako umorno'", prisetio se Kristijan trenutka pre nego što će njegov tri godine mlađi brat, košarkaški vunderkind sa nekoliko 40+ utakmica u konkurenciji jačih i starijih od sebe, doživeti srčani udar, zaspati i nikada se ne probuditi.
"Dorijanov ponos" nazvan je projekat koji je Kristijan pokrenuo kao 16-godišnjak, a u koji je uključio čitav zdravstveni sistem SAD, kao i kompaniju "Under Armour", koja je pre njegovog 18. rođendana već sklapala ugovore sa šest cifara, uz njegovo posredstvo, sa srednjoškolcima iz savezne države Mičigen.
Kristijan je Amerikanac afričkog porekla i to mu je u razgovorima sa vršnjacima svog uzrasta i sličnih problema davalo veliku prednost u odnosu na bogate bele muškarce, kako ih je nazivao na početku filma, koji su obigravali oko Drajmonda Grina i ostalih talentovanih momaka.
Da skratim - ispostavilo se brzo da je Kristijan vunderkind, ali ne na terenu.
Nekoliko godina kasnije predložio je mističnom finansijeru svoje prve samostalne firme, Džefu D'Anđelu ("ne želim da ovo zvuči rasistički, ali pomislio sam da njegovi italijanski koreni imaju veze sa mafijom", rekao je u jednom trenutku), da mu se pridruži u Las Vegasu i tamo lično sprovede u delo svoju "fiks" ideju - protiv koje je bio u startu - da upozna trenere NCAA timova i tako oformi "pul" od desetak stručnjaka preko kojih će njihova nova agencija (Loyd Management) imati prednost u "regrutovanju" najtalentovanijih košarkaša današnjice pre nego što se odluče za univerzitet.
Kristijan je u međuvremenu preko privatnog agenta, zbunjen Džefovim insistiranjem da posao ne obavlja standardno preko porodica igrača i njihovih prijatelja, već direktno preko trenera, pokušao da sazna ko je zapravo taj D'Anđelo... Preko doušnika iz DEA (zamislite kad DEA nije mogla da vidi bilo šta sporno) rečeno mu je da je bogataš, koji mu je na jahti dao milion "start up" evra da pokrene sopstvenu agenciju i izađe iz senke jednog od najmoćnijih NBA menadžera (i dalje) Endija Milera, "potpuno čist" i da nema zbog čega da brine.
OK, pomislio je, ne sluteći da već dugo, dugo FBI čuje svaku njegovu misao.
Federalci su hteli Pitina, ne ćaleta nekog klinca koji je uzeo 50.000 unapred - a to je bila "šema" kojom se Kristijan proslavio u poslu. Što tabloidi kažu, "nećete verovati" koliko su bili blizu, a koliko daleko.
Mnogo koverata mladi Kristijan prihvatio je u međuvremenu, a i posle toga, opijen uspehom u prljavom poslu koji mu se dogodio tako što je od 12. godine vodio evidenciju o svakom košarkašu vrednog pažnje od Njujorka do Los Anđelsa i obratno.
Zbunjen time kako se stvari povoljno odvijaju, Kristijan nije primetio ništa čudno u tome što je na povratku u najskuplji apartman "Meriota" u Las Vegasu primetio tog izvesnog Džefa, svog šefa i finansijera, kako se kocka u društvu jednog od najkontroverznijih menadžera u poslu, Martija Blejzera.
Blejzer je u to vreme već trebalo da robija za to što je NBA igračima skidao sa računa milione koje je potom investirao u užasne filmove, poput recimo 'Mafia: The Movie' hahaha. Kada je konačno "pao", odlučio je da ponudi informacije o tome kako cela "šema" sa trenerima funkcioniše i tako stekne status zaštićenog svedoka.
Ispostavilo se na kraju da je D'Anđelo u Blejzerovom društvu potrošio naizgled nepotrošiv novac koji je dobio od FBI da raskrinka ceo slučaj i pred lice pravde izvede i Pitina i Vajlda i Šona Milera i ko zna koga još iz kompanija Nike i adidas, da je vešti advokat Kristijana Dokinsa to iskoristio u priličnoj meri - potencijalnih 200 godina robije za svog klijenta Kristijana Dokinsa i još devetoricu "sitnih riba" pretvorio je u uslovnu kaznu na kraju nedavno završenog suđenja.
Na tom suđenju (dobro, sad već pogađate), ne da se nije pojavio kobni agent Džef D'Anđelo koji i danas radi za službu, nego se nije pojavio baš niko iz NCAA, FBI, Nike i adidas, baš nijedan od kompromitovanih trofejnih trenera, bez obzira na to što su (pazite ovo) tokom tri godine praćenja Kristijanovih krajnje spornih telefonskih razgovora postojali neoborivi dokazi o tome koliko je sistem truo i koliko su i Pitino, Vajld, Miler i brojne druge kolege korumpirani i spremni na davanje i prihvatanje mita.
Konkretno, za sklonosti agenta D'Anđela prema kocki i atraktivnim damama, sasvim slučajno saznala je novinarka "The Wall Street Journal" magazina, naizgled bezopasna Rebeka Dejvis O'Brajen, zbog čega je FBI iz pozicije nekoga ko je na spektakularnoj konferenciji za medije najavio raskrinkavanje "savršenog sistema" (za koji se decenijama zna da počiva na nelegalnom čašćavanju trenera, agenata, roditelja i ko zna koga još) došao u poziciju u kojoj je morao da zataškava i slučaj i suđenje i svedoke, a na kraju prihvati da baš niko...
...neće završiti u zatvoru.
I, kada posle sat i po vremena pomislite da je sve režirano i da je u pitanju skupi holivudski film bez ijednog poznatog glumca (a, to je upravo i moj utisak dok pišem ove redove), reditelj Kondelis emitovaće vam Kristijanove razgovore sa trenerima univerziteta Arizona i LSU i... pitanje da li ćete ikada više poverovati u to da je pravda dostižna, ukoliko je skupa.
Svi su i dalje na radnim mestima, osim što je Kristijan odlučio da genijalnost unovči u muzičkoj industriji, jer je u košarci ipak ukaljao ime.
Ako postoji jedan dokumentarac koji bi trebalo da odgledate tokom ove pandemije, neka to bude "The Scheme".
P. S. Nije igrani film.
Subote uveče: "I Hate Christian Laettner"! Gledao: Mladen Šolak.
Do gledanja!