Košarkaška reprezentacija Jugoslavije svojevremeno je osvajala zlatne medalje "kao od šale", podižući trofeje na evropskim i svetskim prvenstvima, pre nego što je sve kulminiralo u Indijanapolisu 2002. godine. Ipak, ta neverovatna serija rezultata počela je 1995. godine, na Evropskom prvenstvu u Atini, kada je selekcija SR Jugoslavije prvi put posle ukidanja sankcija imala pravo nastupa - i odmah stigla do zlatnog odličja.
Nije to lako palo reprezentaciji Hrvatske, "bronzanima" u Atini, koji su rešili da kontroverzno napuste podijum kada je Jugoslavija bila proglašena šampionom Evrope. Sada je o razlozima za takvu odluku govorio Veljko Mršić, tadašnji reprezentativac Hrvatske.
Dejan Tomašević je nedavno izjavio da Srbija nikad ne bi sišla s postolja kao Hrvati, a Mršić je ponudio drugo viđenje situacije.
On je gostovao u "Podkastu Inkubator", gde je govorio o svojoj karijeri, ali i nekim najzanimljivijim trenucima iz iste. Tako je neizostavna tema bila upravo čuvena 1995. godina i odluka Hrvata da napuste postolje na koje se od tada više nikada nisu popeli.
"Trećina Hrvatske je bila okupirana. Prvi put smo se sastali s Jugoslavijom, oni su došli tamo, zvali su ih Jugoslavija, a na dresu su imali četiri slova "S", to je nama tada bio simbol nečeg drugog", počeo je Mršić.
"Već posle meča za treće mesto, pričalo se da neće svirati 'Hej, Sloveni', nego će svirati 'Bože pravde' ako Jugoslavija osvoji. Mi igrači smo se tamo skupili, šta ćemo, kako ćemo. Neko je pričao sa Brdoljakom i on je rekao da treba da ostanemo na postolju, da se ne povlačimo. Ta utakmica se završila kako se završila (pobeda Jugoslavije nad Litvanijom, prim. aut), bilo je tu dosta polemika zbog suđenja. Dolaze Litvanci u jednom trenutku i oni kažu da će se povući sa postolja", priča 50-godišnji Splićanin.
"Kad su oni to rekli, onda se i mi povlačimo. Došli smo na postolje, izašlo se na dodelu medalja, sa idejom da se i mi i oni povučemo sa postolja. U jednom trenutku, Arturas Karnišovas dolazi, govori nama da su Litvanci dobili naređenje da moraju da ostanu na postolju. Mi smo već bili doneli odluku. Kažem, iz današnje perspektive, sigurno takvu odluku ne bi mo doneli. Ali ono vreme, 1995. godina, to je bilo pre Oluje, trećina Hrvatske okupirana... Odluka je bila takva kakva je bila", objasnio je i potom zaključio:
"Poznavali smo se (sa igračima Jugoslavije, prim. aut), nije to bilo sad nešto da smo stalno bili zajedno. U ono vreme je bilo tako. Kako je njima šahovnica bila simbol za ustaštvo, nama je četiri "S" bilo simbol za četnike", rekao je Veljko Mršić.
Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.