Ime Svetislava Pešića, osvajača svih titula, kako na klupskom nivou, tako i na reprezentativnom, decenijama je sinonim za pobede, slavlja i za zlatna odličja koja će zauvek sijati najsjajnije.
Veličanstveni uspeh Karijeve mlade reprezentacije Jugoslavije u Bormiju 1987, zatim osvajanje Evrope 1993. sa Nemcima, pa pokoravanje kontinenta 2001. sa SR Jugoslavijom u Turskoj, pa poslednje zlato naše košarke 2002. u Indijanopolisu, pa titula Evrolige sa Barselonom 2003... Predugo bi trajalo nabrajanje svih nezaboravnih i neponovljivih pobeda Pešićevih timova, koje su obeležile njegovu karijeru i život u košarci, započet još šezdesetih godina u Pirotu i u istoimenom klubu.
Pešić je nedavno napisao živopisnu knjigu "Moja igra, moj put", na promociji knjige bile su legende poput Željka Obradovića, Vlada Divca, Dejana Bodiroge, Dina Rađe i mnogih drugih. Među opisima brojnih avantura i anegdota, trofejni stručnjak napisao je u knjizi i priču o svom nadimku "Kari", po kojem je možda i poznatiji nego po svom imenu.
"Ispred naše porodične kuće u Pirotu, u Novosadskoj ulici, bilo je mesto stalnog okupljanja društva iz kraja. Tu smo kao osnovci pričali razne stvari, anegdote, prepričavali scene iz filmova koje smo gledali u bioskopu. U večernjim satima, svetlo sa bandere činilo je da sve izgleda kao prava scena. Teatar u kom se za najmanju grešku dobijala ni manja ni veća kazna nego - nadimak".
Tako je i Svetislav postao "Kari".
"U to vreme ko nije imao nadimak u Pirotu, taj je bio krajnje sumnjiv. Ja sam svoj zaslužio na 'sceni' u našoj ulici, dok sam prepričavao jedan film u kom je igrao Hari Belafonte. Prekrstio sam ga u Kari i tako sam postao Kari. Tako me i danas zovu prijatelji", otkrio je Pešić u knjizi o velikoj karijeri, koju vredi pročitati.
Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.